субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:25

Српска „Википедија” рачуна на студенте

Аутор: Ј. Ј. К.среда, 20.02.2013. у 22:00

Хвала ти што постојиш. Да тебе нема морала бих да купујем књиге и умрла бих од глади током студија. Хвали ти за сваки семинарски рад. Овако су гласиле рођенданске честитке упућене из Србије енглеској „Википедији”, која је у јануару прославила 12. рођендан.

Српско издање напунило је недавно 10 година. Тим поводом су објављени подаци о овом сајту, седмом по посећености код нас.

На њему је 180.000 чланака – месечно бележи 17 милиона посета (356 у минуту) и од 284 језичке верзије налази се на релативно високом 29. месту по величини. Српску „Википедију” исписивало је током протекле деценије више од 100.000 регистрованих корисника.

Јубилеј је такође пропраћен честиткама, али у коментарима преовлађује став да је српска дигитална енциклопедија прескромна у односу на енглеску верзију. Заборавља се да је ова ризница знања плод волонтерског залагања и да је богата онолико колико су појединци спремни да се посвете уносу садржаја, поштујући правила.

У другу деценију постојања српска „Википедија” улази са старим проблемом, а то је уједно и глобални проблем – како омасовити армију волонтера да би се направила што квалитетнија и објективнија онлајн енциклопедија.

Један од начина да се привуку нови аутори јесте сарадња са универзитетима. Студентима се дозвољава да радове пишу као чланке за „Википедију”, а пошто се све одвија под будним оком професора, чланак има висок квалитет. Један од таквих пројеката је „1001 арапска реч” са студентима арабистике, који ће обогатити „Вики” речник, открива Горан Обрадовић, председник „Викимедије Србије”, локалног огранка задужбине која се стара о „Википедији”.

У октобру је отворена канцеларија „Викимедије Србије”, што је активности фондације подигло на виши ново. Настављен је програм „Глам” – сарадња са галеријама, библиотекама, архивима и музејима.

Материјал ових установа се скенира и поставља на интернет или се помоћу „ку-ер” кодова постављених уз музејске експонате посетилац преко мобилног телефона „повезује” с „Википедијом”, где ће сазнати више о неком уметничком делу.

Концепт слободне енциклопедије коју свако може да исписује релативно често буде злоупотребљен. Зато су ту администратори који неке теме закључају за даље измене како би се спречили нетачни и злонамерни уноси.

Тако у овом тренутку не можете изменити садржај странице о Косову, Војиславу Шешељу, Ивици Дачићу, па ни о Николи Тесли.

Обрадовић каже да је број закључаних чланака (70) занемарљиво мали у односу на укупан број.

– Један део су константно контроверзни чланци, као што су они о рату у Хрватској, Артемију Радосављевићу и Војиславу Шешељу, али има оних за које никад не бисте очекивали да буду спорни, на пример о падежу, „Њујорк никсима”, стилским фигурама и обичној алоји.

Страница о Николи Тесли је привремено закључана. То нам је један од битнијих чланака и такви чланци се лакше закључавају, јер нам је стало да буду исправни и квалитетни – објашњава први човек српске „Википедије”.

На страници о покојном председнику Слободану Милошевићу корисник ће бити упозорен да је „неутрална тачка гледишта чланка оспорена”.

– Једна од основних политика подразумева да чланци не треба да читаоцу говоре шта је истина, него да прикажу све релевантне тачке гледишта. Ако постоје две сукобљене стране, трудимо се да што реалније представимо чињенице. У овом случају неко од администратора је закључио да чланак није написан неутрално – објашњава Обрадовић.

Српску „Википедију” надзире 18 администратора. Њима се приказује свака измена такозваног непатролисаног корисника, новајлије који је решио да провери да ли је тачно да свако може да дописује ову дигиталну енциклопедију. Потом, неколико дана прате његове активности да би утврдили да ли је „вандал”. Уколико је све у реду, добија виши статус аутоматски патролисаног корисника.

Први чланак после раздвајања српскохрватске „Википедије”

Иако се рођендан слави 16. фебруара 2003. то није датум када је објављен први чланак на српском, већ дан када су се из српскохрватске „Википедије” 2003. издвојиле српска, хрватска и босанска енциклопедија. Први чланак је написан у јуну исте године о ДНУ ФДЛ лиценци за слободну документацију.


Коментари3
ff19c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

студент
Све у свему, Википедија је једно од највећих достигнућа дигиталног доба. Несумњиво! Није чудно онда што је сјајна Енкарта 2009. прекинута. Енглеска Википедија тренутно има око 4 110 000 чланака, друга је немачка са 1 510 000 чланака. Дакле толика је разлика између првог и другог, о другима да и не говорим. Википедија на енглеском не само због бројности чланака него и због њихове обимности, доста фуснота и другог да друге скоро нису ни вредне порегледа тако да је апсолутно недостижна за друге, искључиво само њу користим. Коначно, и поред свега, каква год била Википедија, када се чита неки чланак за који можете помислити да може бити споран, ипак читајте "мислећи својом главом", колико год објеткивно изледало. Један такав пример јесте "рат у Хрватској". Оно истина,имате фусноту, имате извор, па сами процените, Википедија нам је понудила. Успут треба видети на хрватској Википедији детаљ где је описано да је успостављање НДХ такође и ослобађање од великосрпске агресије! Да пукнеш од смеха.
Википедијанац
Идеја саме Википедије као слободне енциклопедије је више него позитивна, али велики проблем су уредници са одређеним политичким и друштвеним ставовима који на све начине и покушавају да их промовишу. Због тога на жалост на великом броју чланака и стоји одредница о упитној неутралности истих. На жалост и сами администратори на том пројекту (мислим на српскојезички одељак) мало шта раде да се изборе са тим.
Александар Станисављевић
Предности тимског рада у односу на самостални рад су бројне. Но, неспорно је да успех неког тимског пројекта такође зависи и од међусобне сарадње чланова тима, спремности и способности за рад у тиму итд. Верујем да ће сви волонтери који учествују у изградњи српске Википедије убудуће још успешније радити у овом тимском пројекту. Свим Википедијанцима желим срећан рођендан. Редакцији Политике се захваљујем на овом чланку који иде у прилог томе да се не потенцира само један тип софтвера (овде мислим на власничке и комерцијалне софтвере). Такође бих замолио некога од админа да исправи грешку у чланку: „Први чланак је написан у јуну исте године о **ДНУ ФДЛ** лиценци за слободну документацију“. → „Први чланак је написан у јуну исте године о ***ГНУ ФДЛ*** лиценци за слободну документацију“. Хвала.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља