субота, 20.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:38

Оштар напад на кинематографију

Аутор: Мирјана Сретеновићсреда, 20.02.2013. у 22:00
Да ли су мета плацеви: сателитски снимак комплекса Филмски град у Кошутњаку

Суштина сусрета са министром културе јесте у нашем предлогу да се, по најхитнијем поступку, већ на следећој седници владе, покрене питање изузимања „Авала филма” из ликвидационог поступка који је сада на снази – рекао је јуче за „Политику” Дарко Бајић, председник у УО Филмског центра Србије (ФЦС), објашњавајући на чему се темељи стратегија ФЦС за спасавање „Авала филма”.

Бајић сматра да је најбитније да се разреши ситуација око, скоро 30 година старог проблема, „Авала филма” као куће која је производила велики број филмова у Србији, и створила значајан део културне баштине наше земље

Основни разлози за то су, како додаје, два закључка које је Влада Србије донела, први 29. децембра 1999, и други, 14. фебруара 2003, којима се прецизно наводи да држава постаје већински власник „Авала филма”. Ликвидација се не може спроводити над друштвеном имовином – каже Дарко Бајић.

Како је писао наш лист, ових дана обелодањено је да стечајни управник „Авала филма” покреће продају преко 250 српских филмова, што наш саговорник оцењује као оштар напад на кинематографију.

– Све ово је последица тога што је српски филм у једном тренутку постао небитан део наше културе. Због непостојања система, филм је остао на улици, на дну провалије. У разговорима са министром културе наилазили смо на разумевање, али и неразумевање. Ово је прави тренутак да се седне за сто и обезбеди право на рад филмских радника Србије, јер „Авала филм” мора бити изузет од ликвидације, као и сви филмови који су створени у њему – сматра Бајић.

Учесталим нападима на филм, сматра наш саговорник, највише ће страдати људи који своју егзистенцију заснивају на снимању филмова у Србији. Уколико се, пак, изгради систем функционисања кинематографије, Бајић истиче да бисмо могли да будемо један од лидера на Балкану и у Европи, будући да млади постижу значајне резултате, а наши филмови добијају награде у иностранству.

Говорећи о продаји филмова, Бајић напомиње да нашим Законом о ауторским правима овај проблем није довољно покривен.

– Закон о ауторским правима донесен је без консултације са филмском сценом Србије. Могло би да се покрене и питање реституције филмова „Авала филма”, јер аутори и њихове породице имају право на те филмове који су рађени у условима социјалистичког система...

Помињући и невеселу судбину „Дунав филма”, који је завршио у рукама увозника пелена и чоколаде, као и све што се дешавало последњих двадесетак година са биоскопском сценом Србије, Дарко Бајић наглашава да су сви ти догађаји довели до исхитрених изјава из Министарства културе, које је српској кинематографији дало нулу из владања.

– Кинематографија је била спорадично суфинансирана годинама. У ФЦС-у настојимо да створимо систем који ће омогућити да филмска сцена може да планира своју производњу. Можда најалармантнији податак је да је, због непостојања добрих техничких услова, преко 40 милиона евра отишло из Србије на постпродукцију у земље окружења. Кроз своје социјалистичке филмске куће, те земље су успеле да створе технички базу да се постпродукција тона и слике ради са њиховим домаћим ресурсима. Средства се тако не одливају, остају у кинематографији те земље и омогућавају да она прати све техничке иновације која иначе мора да прати – истиче Бајић.

Омогућавањем повратка 20 одсто средстава страним копродуцентима који улажу у српски филм или снимају у Србији, наш саговорник сматра да би Србија привукла већи број копродуцената.

– Тиме би филмска индустрија стала на ноге и као посебна грана у наредних пет-шест година доносила би довољно пара за функционисање биоскопских мрежа и представљање Србије на филмским фестивалима у свету. Поштујући Закон о култури и Закон о кинематографији, ФЦС изабрао је уметнички и стручни савет, расписао конкурс за суфинансирање нових филмова у Србији, као и јавни конкурс за директора ФЦС-а, али стратегија спасавања „Авала филма” остаје као један од најважнијих задатака нашег стручног савета – каже Дарко Бајић.


Коментари4
55989
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Otvoreno i transparentno
Ajmo jednom da postavimo stvari onako kako treba , da sednemo i iskreno sve stvari izlozimo pred javnost , neka narod vidi sve , narod ni malo nije glup, on bi znao sta treba raditi i ko je kriv kroz istoriju postojanja Avala filma i ko sta tu hoce , probajte , evo za primer uzmite ovaj slucaj
Најсмешнији спој политике и морала
Синиша О томе сме бити речи. Где су нам затвори. Ако се по том принципу отвори само део питања, све институције ће морати бити претворене у апсане. Ипак то једна угледна лоповска држава неће дозволити. Требају нам барем кладионице.
Pera Peric
Istini za volju, isti ovaj DB je ostao duzan Avali za usluge koje su mu pruzene za snimanje njegovog filma. Ali kljucno pitanje je : Kako je moguce da Ministarstvo kulture nije nadlezno za kucu koja se bavila kulturom? Ono,ne lezi vraze,sada kada je firma u stecaju,stvarno i nije nadlezno ali zasto je dozvolilo da ode u stecaj? Kao i obicno,stradase bivsi zaposleni a ostalo je poznato i vec toliko puta vidjeno...
Синиша
Кажите отворено господо како је уништаван Авала филм, ко су закупци који годинама нису динар уплатили и ко је то толерисао. Кажите отворено какав је био став свих министара културе и њихових помоћника и државних секретара (од којих су многи били личности из света филма) у последњих двадесет година. Кажите отворено и ко је све заинтересован за земљиште Авала филма. Све то знате, а причате причице.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља