четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:41

Одбио сам Ћирићев драмски текст

Аутор: Тома Тодоровићпетак, 22.02.2013. у 22:00

Ниш – Нема говора да је до размимоилажења између мене и члана Управног одбора Народног позоришта Зорана Ћирића дошло због концепције у раду. Овим речима почео је разговор за „Политику” в. д. управника Народног позоришта у Нишу Иван Вуковић:

„Неслагање, да не кажем сукоб датира од првог састанка Управног одбора када је Зоран Ћирић, обраћајући се директно мени, поставио два питања: зашто његов текст са насловом ’Квинтни круг’ није изабран за једну од представа нишког позоришта, и друго, колика је новчана надокнада за чланство у Управном одбору!?! Објаснио сам да нема надокнаде за чланове УО у установама културе, као и да би избор његовог текста за представу у нашем позоришту био класичан сукоб интереса. Није можда место, али и то морам да кажем: тај текст не само да није за Народно позориште у Нишу, већ није ни за аматере у Сталаћу.

Ћирић тврди да није једини ко је био против плана и програма рада?

Наш УО има пет чланова, пет људи, који желе, ама баш сви, да буду директори установе. А то, наравно, не могу да буду. Најжалосније је што сви тврде да нису постављени политички и да немају везе са политиком, што је смешно јер се тачно зна из којих партија и странака долазе. То важи и за Зорана Ћирића. Било је сугестија и другачијих предлога, али посебних неслагања није било ни са ким, осим са Ћирићем. А већ сам рекао због чега. Посебно желим да кажем да је Зоран Ћирић изабран у наш УО на предлог Социјалистичке партије Србије. А тај исти Ћирић, то сви у Србији знају, прославио се пишући против СПС-а, и својевремено, због блискости са појединцима из странака и партија које су рушиле СПС са власти и касније, када СПС-а није било у власти, писао је говоре против социјалиста, добио због те исте блискости и „Нинову” награду. А сада је, замислите, члан СПС-а. Значи он није изабран у Управни одбор као књижевник, већ на предлог нишких социјалиста. То јавност Ниша и Србије мора да знају.

Да ли је са Ћирићем било још неслагања и сукоба?

Јесте, јер је Ћирић бурно и непримерено реаговао на моју одлуку да се у овој години у репертоар нишког позоришта уврсти дело Иве Брешана из Загреба, једног од најуспешнијих и најпознатијих живих драмских писаца са територије бивше СФРЈ. Замерено ми је што планирам да радим хрватског писца!? Несхватљиво! Али, одбранио сам се тако што сам рекао да ни из нишког, нити из било ког другог позоришта, и нигде наравно у свету, до сада нису елиминисани, а и неће бити елиминисани успешни и познати писци због тога што су неке друге националности.

Помиње се пропуст око нерасписивања конкурса за текст драме и велики трошкови?

Прослава Миланског едикта је у Нишу, не у Београду. Догађај је од посебне важности, и то и у Нишу морају да схвате и цене. Свако ко разуме о чему се ради треба да помогне, а не да одмаже, а не да се руши и омаловажавају свака идеја и пројекат. Одавно се знало да ће прославе бити ове године, али се у Нишу ништа није радило у припремама за обележавање јубилеја 1700 година Миланског едикта. Када се видело да се свуда дошло у „цајтнот” и да је враг однео шалу, јасно је било да се мора издвојити много више новца него што би то у нормалним приликама било потребно. Тако је било и око трошкова припреме представе „Константин – знамење анђела”, које су, такође почеле „у минут до 12”. Ми надокнађујемо све што је пропуштено. А што се конкурса тиче, они се нигде или ретко расписују, тако да овде, у стисци са временом, није било никаквих могућности за другачије решење него што је договор са Дејаном Стојиљковићем.

Да ли је ипак то прескупа представа?

Могу само да кажем да би сигурно представа у част Миланског едикта коштала можда и дупло мање да је, на пример, договорена пре две године.

Значи, оправдавате сва улагања за обележавање јубилеја?

Код мене у породици, у класичној српској породици, често се догађало да недостаје новца да се плате основни трошкови, највише за струју и слични. Понекад смо долазили у ситуацију да стрепимо да се због неплаћених рачуна искључи струја. Али, за једно се увек имало – за породичну славу, одвајало се унапред, припремало и штедело јер за славу мора да се има. Слава мора да се обележи, за славу не сме ништа да фали, таман посла да буде бруке. Мислим да не треба да објашњавам да тако треба да буде и у част овог јединственог јубилеја хришћанства и Миланског едикта.

------------------------------------------

Дејан Стојиљковић: Мој хонорар је 480.000 бруто

Поводом објављивања незваничне спецификације трошкова око припреме представе у Народном позоришту у Нишу огласио се и књижевник Дејан Стојиљковић, писац дела „Константин – знамење анђела”. Његово дело биће изведено 27. фебруара у нишком позоришту поводом обележавања јубилеја – 17 векова од доношења Миланског едикта:

– Очигледно је да су, уз хајку на позориште, започели и напади на мене. Измишљотинама, наравно, јер се објављује да сам наводно добио хонорар од 15.000 евра за текст драме. То је и неистина и велика глупост, која ми штети и ствара непријатеље. Не желим да ме због злонамерних и лажних информација које се објављују суграђани, моје Нишлије срећу и гледају попреко зато што сам наводно од њих узео толики новац. Истина је сасвим другачија – мој хонорар је бруто 480.000 динара – рекао је за наш лист Стојиљковић. 


Коментари8
f2118
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Janko Janic
Naravno, mladi gospodine direktore. Uvek je najbitnije da se ne obrukamo. Samo to ne. Jer, najbitnije je sta ce komsiluk da nam kaze. U nasoj kuci. Kud slava da bude bez prepelicjih jaja, a nema ni veze sto ce nam iseci struju ( inace, sjajno opravdanje za bojkot izmirivanja dugova prema EPS-u) i sto cemo najverovatnije glodati pastetu i hleb tokom ostatka kalendarske godine. Jos veca sreca, sto ce pasteta da zapadne nama, a vas da zaobidje. Za sve te novce, mogli ste bar da dopustite i obicnim smrticima da PLATE kartu, kako bi prisustvovali premijeri. Ovako je... jednostavno ružno. Ružno je da se naša zajednička sredstva koriste za pripravljanje proslave za upravu. Vašoj kućnoj slavi svaka čast, ali ovo nije vaša, već NAŠA, zajednička kuća. Imajte to na umu, bar pokušajte.
deda vukasin
stara mudrost kaze vrjeme i pare sve pokazu i evo ga doslo vrjeme da se kaze istina ,zato cestitke gospodi dragovicu i posebno mladom upravniku vukovicu iz nisa.i dragovic i vukovic govore o parama u pozoristu i filmu i sve su rkli,evo posla za ministarstvo kulture,mora da radi metla i to brezova.
Aleksandar Arsović
Na Brodveju je čast da te postave,a pare dobiješ ako ih predstava zaradi, S poštovanjem
Dule vas podesca
Ovde na divljem zapadu glavni trener kosarkasa na Univerzitetu, dakle ne u NBA klubu primi godisnje 30.000.000. dinara. Klub (UVA, Cavaliers) je osrednji. Naravno da pisci i reditelji trebaju da dobiju za nase pojmove jako puno para. To sto oni rade ima ogromnu vrednost. Ili da osnujemo opet neku sovjetsku republiku, mislim moze i to da se proba, vremena barem ima.
Konstantin vas podseća
Prema troškovniku SNP-a, postavljanje premijere komada „Rodoljupci” koštalo je 5.001.852 dinara, od čega je za adaptaciju, režiju, scenografiju, kostime i scenski pokret Sonji Vukićević pripalo 1.327.900 dinara. „Seobe” su koštale 14.485.714 dinara, a najveći honorar od 1.529.611 dinara imala je Vida Ognjenović za dramatizaciju i režiju, a zatim scenograf Miodrag Tabački od 1.015.646 dinara. Pisanje libreta za operu „Mileva”, koja je ukupno koštala 11.467.949 dinara, Vidi Ognjenović je plaćeno 506.178 dinara, a Ozren Prohić je za režiju i scenografiju dobio 1.259.072 dinara. Premijera baleta „Krcko Oraščić” stajala je 13.064.738 dinara, a samo koreografu i reditelju Eldaru Alijevu plaćeno je 2.441.314 dinara. Autorski honorari za ove godine izvedeni balet „Mileva Ajnštajn” ukupno iznose 10.997.604 dinara, od čega koreografu Staši Zurovcu pripada 9.100 evra (kurs 115 dinara za evro), a kompozitoru Marjanu Nećaku 12.700 evra. I šta ćemo sad?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља