Белоглави суп који се 2009. излегао у клисури реке Увац, наредне недеље ће се после европског путешествија вратити у постојбину. Из 1.000 километара удаљене Пољске, која му је прошлог лета пружила уточиште, 27. фебруара слетеће (авионом) на Аеродром „Никола Тесла”.
– Као млад орлић био је болешљив, а ренџери који обилазе специјални резерват природе „Увац” пронашли су га и сместили у тамошњи центар за опоравак. Тамо су му дали име Урош. После два лета неге и пажње враћен је у природу, али имао је пех да се сукоби са једним одраслим сурим орлом. Извукао је дебљи крај, остао готово без перја, али је преживео – прича др Саша Маринковић, из Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић”, који је уједно и сарадник Фонда за заштиту птица грабљивица.
Онако очерупан,немоћан да полети, дуже од шест месеци обигравао је око хранилиштаза белоглаве супове у резервату „Увац”. Тада су му и наденули надимак Нејаки.
– Пошто му је нарасло перје, почео је да лети. Последњи пут је уочен двадесетак дана пре него што је прошле године нетрагом нестао. Изненадили смо се када смо сазнали да је, додуше принудно, због повређене ноге, слетео 1.102 километра даље, у Пољску. Већина супова нису те среће као Урош и страдају од отрова, ловаца, налетања на далеководе, ветрењаче, а Урошу је ово трећи пут да добије шансу за нови животни почетак – закључује Мариновић.
У Пољској су га, повређеног, 6. августа, пронашли пољски држављани, два мушкарца и жена. Смештен је у Варшавски зоолошки врт, где му је указана помоћ. На тој адреси, чека среду и повратни лет за Србију.
По слетању на београдски аеродром, биће пребачен у резерват „Увац”, а после извесног времена пуштен у природу. Урош је иначе седми белоглави суп из кањона Увца који је „затражио” ветеринарску помоћ у иностранству. Лечили су се наши орлови на острву код Атине, у Тел Авиву и у Измиру.
– Лешинари су једна од најугроженијих врста. Међународна сарадња на њиховој заштити је неопходна јер птице дневно могу да превале 500 километара, а у миграцијама и до 4. 500 километра, па је сарадња свих земаља на заштити ове врсте неопходна – истиче Маринковић.
---------------------------------------------
Алибаба – најчувенији дуголетач
Пре две деценије у Србији је било само неколико парова белоглавог супа и мало ко је веровао да ће опстати на овим просторима. Срећом, данас у резервату „Увац” има 185 евидентираних примерака ове птичје врсте. Неке су у Увцу виђене само када су обележаване, а неке су стално ту. Поједини супови су прави путници, попут Алибабе, који је превалио 3.450 километара и за сада држи рекорд. Неки су везани за родну колонију као белоглави суп Константин, који је недавно одлетео до Бугарске, прелетео 250 километара и вратио се кући истог дана.
---------------------------------------------
Врста од националног значаја
За белоглаве супове везана су бројна веровања и традиције, па не чуди зашто се сматра врстом од националног значаја за Србију.
– Општа подршка очувању ове птичје врсте омогућила нам је да белоглаве супове данас можемо населити на Стару планину, одакле су нестали пре 60 година или на подручје Републике Српске, које су напустили пре двадесетак година – каже Саша Маринковић.
