уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01

Задужбина капетан Миша Анастасијевић траје 150 година

Аутор: Танјугнедеља, 24.02.2013. у 11:20

БЕОГРАД – Универзитет у Београду сутра ће на свечаности обележити 150 година Задужбине капетан Миша Анастасијевић, у чијем се здању и данас налази Ректорат водеће високошколске установе у региону.

Ову велелепну зграду, данас познату као капетан Мишино здање, Анастасијевић је завештао „своме отечеству” за просветне потребе 24. фебруара 1863. године, за смештај Велике школе и научних „заведенија”.

Рођен је 24. фебруара 1803. године у Поречу на Дунаву. Бекство од Турака преко Дунава у Аустрију довело је до познанства са трговцем Стојаном Матрошлијом и успешног заједничког пословања.

Током 1817. године Миша постаје ђумругџија (царинар) на скели Дубровачкој. Након неколико година овог занимања и одређене устеђене своте новца, Миша се коначно опредељује за трговину.

Већ као двадесетогодишњак сврстава се међу богатије људе у Србији. Поставши успешан трговац, Миша се 1825. године жени млађом ћерком свештеника Илије Урошевића, Христином, чији је рођени брат Сима тада био један од писара-секретара кнеза Милоша.

Тако ступа у сарадњу и са кнезом. Напушта трговину „на мало” и започиње трговину стоком, а касније и сољу.

Хатишерифом из 1833. године решен је територијални и економски положај Србије. Добивши под своју управу Ђердап и Крајину, Србија је увећала број становника и промет робом се појачао.

По присаједињењу нових нахија кнез Милош их је обишао и том приликом Мишу Анастасијевића поставио за Дунавског капетана. Својим новим положајем капетан Миша тако улази и у сферу дипломатије и међународног судства.

Капетан Мишина „империја” или „прва српска мултинационална компанија”, како бисмо је данас назвали, бројала је око 10.000 људи, 23 филијале, односно камарашије-соларице у разним местима на Сави и Дунаву и најмање 74 брода „соларица”, као и девет спахилука у Влашкој.

Главна канцеларија „империје” била је у Букурешту а управа у Београду.

У политику се капетан Миша умешао стицајем околности. Свих пет кћери поудавао је за људе који су у то време или већ представљали значајне политичке личности или су били на прагу успешне политичке каријере.

Са доласком Александра Карађорђевића на престо 1842. године Миша Анастасијевић успоставља и са њим пријатељске односе.

Међутим, након Светоандрејске скупштине Миша, помало разочаран политиком, напушта Србију и одлази да живи у Румунији где је и преминуо, 27. јануара 1885. године у Букурешту.

Сахрањен је у Клежанима у својој задужбинској цркви.

Доброчинства Мише Анастасијевића су бројна. Сматрао је да се кроз развој просвете уздиже и народ, а пошто је наш народ сиромашан треба да га помажу имућни људи. Он је то и чинио. Када је у Београду 1846. године основано „Друштво за читалиште” капетан Миша постаје његов велики поборник.

Давао је добротворне прилоге у више махова за Народно позориште, за цркве, школе и сиромашне.


Коментари4
18bfa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slobodan Ratković
Nekada,i kada su srca i duše naprednih i uspješnih Srba bila poklonjena Srbiji i njenom narodu, srpski velikani,poput Miše ostavljali su generacijama iza sebe prekrasne gradjevine,,kulturne domove,bolnice isl.A danas,srpski bogataši koji su bogatstva stekli na smunjiv način iza sebe ostavljaju samo uplakana lica male i gladne djece koja su ni kriva,ni dužna survana u krajnju bijedu.Gospodo moja,gdje smo mi danas?S.R.
Primer za ugled
Primer za ugled i po izgledu i po konstrukciji danasnjim gradjevinarima. Na tako dobroj podlozi trebalo bi sam vrh nauke i kulture da se radja.
Божидар Панић
„Сахрањен је у Клежанима у својој задужбинској цркви.” Није у Клежанима него у Клежању. Према румунској ортографији , код већине топонима, имена места, на крају стоји слово „i”: Bucureşti, Iaşi, Botoşani, Clejani, итд. То „i” је безгласно - при изговору се не чује. Зато се у српском језику пише и изговара Букурешт, а не Букурешти, Јаш, а не Јаши, итд. У „Писму Хараламију“, Доситеј Орадовић, који је боравио у Јашу, каже: ... не има сад младић у Јашу који не зна, осим свога језика, јелински ... Идемо даље са румунским топонимима. Кад испре крајњег „i” стоји графем „n” онда се „ni” изговара „њ“: Ботошањ не Ботошани, Клежањ не Клежани (облик множине). Q.E.D. (quod erat demonstrandum)
Natalija Nikolić
„Zgrada“ Mišina postoji 150 god a što se „duha nauke i kulture“ tiče – on je od 1945-2013 isti onaj – koji je Mišu nagnao da pobegao iz Srbije (pa je živeo u Rumuniji). Ps. Kad „kuća“ nema temelje – tako to izgleda – stalno tome u živo blato!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља