петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:29

Константина је литература прескочила

Аутор: Борка Г. Требјешаниннедеља, 24.02.2013. у 22:00
Миодраг – Брик Кривокапић

Глумац Миодраг Кривокапић тумачи лик старог Константина у историјској драми „Константин” коју је поводом обележавања 1700 година од доношења Миланског едикта написао Дејан Стојиљковић. Представу која је урађена у копродукцији Народног позоришта из Ниша и Народног позоришта из Београда режира Југ Радивојевић. Нишка публика имаће прилику премијерно да је види у среду, 27. фебруара на дан рођења цара Константина, а београдска 4. марта на сцени националног театра.

Радња драме „Константин” почиње у пролеће 337. године у војном логору близу Никомедије где се император припрема за поход на Персију. Тешко болестан и свестан да му се ближи крај, Константин се исповеда Сципиону, сину свога пријатеља из детињства.

Упоредо са историјским моментима приче, на сцени ћемо гледати и Константина, сина, оца, супруга… човека од крви и меса који пати, сумња, воли, греши. Колико је било деликатно, провокативно, ухватити се у коштац са оваквим сценским јунаком?

Искрено, нисам све ово очекивао. Да будем све време на сцени, од почетка до краја представе. Напорно је! Велика и захтевна је улога у питању. Још морам и два пута да пробам, јер младог Константина у алтернацији раде Петар Бенчина и Миодраг Радоњић. Историја ме обавезује да му се дам, посветим, до последње капи зноја. На сцени пратимо све фазе његовог живота, од дечака, преко младости, до старости. У питању је, да појасним, последња, задња ноћ Константиновог живота. Неколико сати пре смрти. Халуцинације, сећања... Оно што је парадоксално, невероватно јесте да се до сада нисмо на сцени, па ни у драмској литератури сретали са тим историјским ликом, да га је литература прескочила. Да се до данашњег дана на томе стало, све до чудесног Дејана Стојиљковића који је за ову пригоду написао драму „Константин”. То је фантастичан, велики помак у српској драматургији. Ако смо после свега овога, после оволике муке и проба на сцени добили доброг драмског писца, онда је то заиста велики добитак за све нас скупа.

Одувек се причало да сте специјалиста за „тешке карактере”, да на сцени оживљавате јунаке од крви и меса са свим врлинама и манама. Како сте освајали лик Константина?

Константин је невероватан, историјски лик, занимљив, специфичан, снажан. У питању је последњи велики римски владар. После њега долази до распада, његови синови су све распарчали. Он је поново ујединио источно и западно римско царство. Био је војсковођа невиђене харизме, уз Јулија Цезара и Александра Македонског то је једини војсковођа који ниједну битку није изгубио, ако рачунамо европске оквире. Наравно Џингис-кан је био чудо и нешто посебно. Константин је био сјајан и војник и дипломата и политичар. Он јесте убио свог сина, иако се о том догађају не знају околности. Постоје разне легенде. Убио је и жену, која је очито била амбициозна змија, и синовца. Историја каже да је убијао. Био је на таквом месту које је то и изискивало. Не могу да се начудим да се литература ту зауставила, да није проникла у тај сегмент историје. На крају крајева донет је и тај Едикт, што очито говори да је био прагматичан политичар. Чињеница је да је на њега увелико утицала мајка, али је и сам био свестан шта је вера будућности и прогласио је хришћанство за државну религију. Од тренутка када сам сазнао за ову представу и пројекат почео сам да се интересујем за овог јунака. Проучавао сам његов лик и дело колико сам могао. Дејан Стојиљковић нам је много помогао јер поседује драгоцене податке. Односно прикупио је огроман материјал, тако да нам је приближио и то време. Гледали смо и инсерте из неких римских серија, чисто због атмосфере. Имали смо обиман материјал пред собом који смо сместили у представу од сат и по времена. Прошли смо захтеван и тежак пут да се дође до финалног производа.

Током дуге и богате каријере позоришна публика имала је прилику да Вас гледа у лику моћних позоришних јунака – Отела, Краља Лира, Клаудија, Зганарела, Креонта…

Играо сам их као млађи. Последњих година не. Мало их избегавам. То доста троши. Наиграо сам се великих улога и врло ми пријају средњи, мањи задаци. Константин је велики, исцрпљујући, рударски посао. Овакве ликове би требало да раде млађи глумци. Када су у питању историјски ликови, ту литература пуно помаже, у смислу упознавања са епохом и временом. Волео сам да радим по доброј, врхунској литератури, као што је рецимо „Роман о Лондону”. Ако радимо Обреновиће, или Карађорђевиће, или рецимо предратно време, глумац мора пре почетка проба да направи својеврсни истраживачи рад. Да спроведе детективски посао, постепено да открива свет и време, и онда се дође до те особе са којом се дружите на сцени.

Уметничка екипа представе „Константин” је многобројна. Како сте сарађивали?

Лепо. Пријала нам је та размена уметничке енергије. Организатори су направили такав пригодни концепт. Желели су да окупе глумце из многих позоришта Србије. Ради се о првацима тих позоришта, хтели су да направе репрезентативан ансамбл. Резултат ћемо видети. Када се за културу издваја 0,62 посто и када позоришта не могу да плате струју и воду, тешко се улази у нове пројекте. Све је постало скупо. Мислим да су на нас мало љубоморни јер је овај пројекат очито добио средства. Ипак, значајни датум треба обележити. Ко ће ако не уметници, било би логично, да га и други обележе, јер Милански едикт је од најзначајнијих докумената који су донети. На крају крајева хришћанство је утицало на целу нашу цивилизацију. И у реду је да се то обележи, али би било у реду и да ово наше друштво ипак смогне више снаге па да издвоји бар до један посто од буџета за културу. Смешна је и та прича о нашим хонорарима. Мој хонорар је као било који други где сам радио, а да сам знао да ме оволики посао чека никада не бих пристао на тај хонорар. Огроман је захват, радимо по осам сати на сцени, дупле пробе. Видим да има доста мрзовоље према свему овоме. Јако бих волео када бисмо се ми од овог посла обогатили, али на жалост није тако.


Коментари3
7e381
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

beba cabrilo
Hvala velikom glumcu na kazivanju. Sigurno ce to biti predstava za pamcenje. O Konstantiinu Velikom je prof. Radivoj Radic napisao sjajnu knjigu. Prof. Radic je nas eminentni vizantolog.
POBUNA NEVIDLJIVIH
Svi su zaboravili da je Ivan Ivanji napisao roman "Konstantin". Kratko pamćenje je i dovelo do toga da neko ko se bavi prostom žanrovskom literaturom bude za jedan dan proglašen znalcem i gotovo jedinim autoritetom za "problem Konstantin".
Maja
Brik je veliki gospodin. I jos veci glumac. Jedva cekam da ga vidim u ulozi Konstantina.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља