недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Лоше и тужбе и пресуде за лекарске грешке

Аутор: О. Поповићпонедељак, 25.02.2013. у 12:30

Мада се у Србији последњих година много чешће него раније воде судски спорови због несавесног лечења и лекарских грешака, то није утицало да се и код нас појави већи број адвоката специјализованих за ову област. Када је докторка медицинског права Марта Сјеничић, председница новооснованог Удружења правника за медицинско и здравствено право (СУПРАМ), анализирала неке тужбене захтеве или судске пресуде, признаје да није била посебно задовољна ни оним што су адвокати поставили као тужбени захтев, као ни оним што су судови пресудили у својим одлукама. И то је био један од разлога да са групом малобројних правника, који се баве медицинским правом у Србији, оснује СУПРАМ, јер је, како каже за „Политику”, потребна додатна обука и адвоката и судија, односно правника који се баве овом облашћу.

– Ова област је „шупља”, а разлог за то је са једне стране недовољно образовање правничке струке, а са друге недовољна суштинска сарадња између правне и медицинске струке – каже др Марта Сјеничић.

По њеним речима, наша средина и финансијски услови остављају мало могућности да се неки адвокат профилише и определи за уске гране, какво је медицинско право.

– Повећава се интересовање за медицинско право, али је правницима, пре свега судијама потребна додатна обука из медицинског права. Без обзира шта вештаци медицинске струке у извештајима предочавају, судија је ипак тај који доноси одлуку у једном судском спору. Врло је битно да адвокати знају како да поставе тужбени захтев, јер сада се често догађа да то не знају да учине – каже др Сјеничић.

Хајрија Мујовић Зорнић, доктор медицинских наука са Института друштвених наука у Београду, каже како наши правници не познају медицинско право као дисциплину, и многе термине, па је сам појам лекарске грешке за правнике потпуно нов.

– У овој области има много неразумевања, јер је појам лекарске грешке изнедрила судска пракса, а он не постоји у правној теорији, где постоји само појам кривице и противправног понашања, што су општи појмови. Такође, пристанак обавештеног пацијента, као нови институт, правно гледано није добро дефинисан. Постоји и неуједначена судска пракса, па различити судови и већа различито поступају у парничним поступцима, где се накнаде штете не пресуђује на уједначен начин, као што се и доказни поступак не изводи на исти начин – наводи Хајрија Мујовић Зорнић.

По речима ове правнице, веома је проблематичан и однос према судско медицинском вештачењу, о чему се не учи довољно, као што нема ни посебног предмета.

– Тако остаје да правник, односно судија само слуша и послуша оно што судски вештак износи, а правници не могу да се задовоље таквом позицијом. Желимо да променимо многе ствари, на пример, у домену грађанске и кривичне одговорности, јер сада је у судским поступцима примарна кривична одговорност, а требало би да буде грађанска, и осигурање лекара од грешке – каже Мујовић Зорнић.

Удружење СУПРАМ жели да то се код нас демистификује и грађанска одговорност у парницама где се суде лекари и пацијенти.

– Сматрамо да у обештећењу пацијената у случају несавесног лечења не треба да се поштује принцип „све или ништа”, већ систем пропорционалне одговорности, што је јако развијено у француском и англосаксонском праву и то баш у медицинско правној проблематици. Код нас, ако пацијент не докаже један детаљ у погрешном лечењу, а докаже 50 или 30 одсто, губи све, док је у француском праву довољно да докаже 20 одсто удела у неком штетном догађају са последицама по здравље и пацијенту се досуђује тих 20 одсто накнаде – наводи пример др Хајрија Мујовић Зорнић.

-----------------------------------------------------------

Тужиоци без довољно знања о медицинском праву

„С обзиром на то како се законодавство брзо мења и шта све судије, тужиоци и адвокати морају да прате, не верујем да имају времена да се посебно баве облашћу медицинског права. Ипак, увек мора бити простора за додатну едукацију тужилаца и то не не само из медицинског права него и из других тема као што су, на пример, финансијске експертизе везане за случајеве корупције. Верујем да ће се убудуће акценат ставити и на област медицинског права, каже Марина Матић, потпредседница Програмског савета Удружења тужилаца.


Коментари1
36c3c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stati na put
Kako vreme odmice, sve vise negativnih a sve manje pozitivnih lobija deluje po Srbiji. Vise puta sam i na svojoj kozi /dete mi je umrlo zato sto se lekarki spavalo pa nije navreme uradjen carski rez/ i na primerima poznanika osetila jacinu lekarskog lobija. I tako se drze i nesuvislo poklapaju ocigledne argumente da je bas neophodno da se tome validno stane na put.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља