уторак, 18.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:48

Фабрика књига за магацин

уторак, 26.02.2013. у 21:57
Радош Љушић

У Клубу књижари галерији „Гласник”, конференцију за новинаре одржао је проф. др Радош Љушић, вршилац дужности директора „Службеног гласника”, о пословању овог јавног предузећа у претходном периоду и плановима за ову годину. „Службени гласник”, нагласио је на почетку, државна је установа основана да опслужује Скупштину и Владу Републике Србије. Накнадно је започела издавачку делатност и данас је позната као наша највећа издавачка кућа, чиме је нарушила своју основну функцију. „Службени гласник” постао је фабрика за производњу књига које се не продају, већ складиште.

Залихе у књигама, само у 2012. години, износе 107 милиона динара, што је у односу на претходну годину повећање за чак 149 одсто. Укупне залихе књига су веће од 586 милиона динара. Ако се хитно не предузму неке мере, уз помоћ Владе Републике Србије, каже Љушић, „Службени гласник”, уништиће сопствена непрофитабилна, неконтролисана и хаотична продукција, што се већ догодило неким нашим највећим издавачким кућама. План за прошлу годину био је 185 наслова, а објављено је 458 (296 самостално, 162 у саиздаваштву). Више, него што је планирано, одштампане су 273 књиге. Има добрих издања, али и потпуних промашаја. Продаја књига иде слабо: од 1.637 наслова, показује рачуница, само 307 је продато у више од сто примерака, преосталих 1.330 наслова – до сто примерака, а 35 наслова није нашло ниједног купца. Невесела је ситуација и с киоск-издањима: 23 књиге штампане су у тиражу од 284.330, а продата су 108.483 примерка. Очигледан губитак од киоск-издања је око 13 милиона динара. Тренутно су, истиче Љушић, одустали од објављивања киоск-издања.

Велике губитке су им донели и часописи: ТФТ, ЗИП, „Изазови европских интеграција”, „Право и друштво”, „Политички живот”… Штампани, најчешће, у тиражу од хиљаду примерака, ови часописи, по једном примерку, доносили су губитак од скоро две хиљаде динара. Посебан проблем је представљала редакција за дигитализацију „Српских службених новина” (1813–2013), у којој је радило 29 особа, с пет руководилаца. На овом пројекту су задржана само три сарадника, који имају обавезу да читав посао заврше до 1. септембра 2013. године.

У „Службеном гласнику” запослен је велики број уредника и извршних уредника – чак 27, с огромним платама. У Заводу за уџбенике Београд, где је Љушић раније био директор, било је 12 уредника, а годишње су штампали седам милиона књига. Неки уредници су смењени, неки су сами отишли, осталима су плате преполовљене. „Службени гласник”, подсетио је Љушић, почео је с педесет запослених, а он је затекао 412 стално запослених и 67 с разним уговорима, што је укупно 479 радника. Због недомаћинског понашања, „Службени гласник” је у 2013. годину ушао с губитком од 325 милиона динара.

Многи уговори о саиздаваштву, направљени су на штету „Службеног гласника”, а посебан проблем су компензације у књигама, које су овој јавној установи донеле губитак од 4,7 милиона динара. У штампање дела Сретена Марића (21 том), ушло се без икаквог уговора. Магацин „Службеног гласника” изнајмљен је једној перионици, а за закуп новог магацина плаћано је годишње 7,2 милиона динара. Има и невероватнијих примера: „Просвети” из Чачка одобрена је позајмица од 54,3 милиона динара, као да је „Службени гласник”, наглашава Љушић, банка, а не јавно предузеће. Онда је Влада Републике Србије „Просвету” из Чачка, с 13 радника, припојила „Службеном гласнику”.

У гаражама „Службеног гласника”, Љушић је затекао 11 аутомобила и 14 теретних возила, при чему су трошкови за путничке аутомобиле били већи од трошкова за теретна возила. У децембру, прошле године, купљена су три нова аутомобила. Љушић је дао налог за продају шест аутомобила.

Шта Љушић још планира да уради?

Забранио је, наглашава, авансно плаћање (плаћање унапред) и, привремено, обуставио штампање часописа. Објављиваће само профитабилне књиге и лексикографска издања (уз ретке изузетке, када је реч о делима од националног значаја). Преиспитаће и поништити све штетне уговоре о саиздаваштву и раскинути уговоре с хонорарним сарадницима, будући да њихове послове могу да обављају стално запослени.

Сви изнети подаци су из извештаја који је усвојио Надзорни одбор и који је прослеђен Влади Републике Србије. Радош Љушић није износио оптужбе на рачун претходног директора, Слободана Гавриловића, сматрајући да он није највећи кривац за стање у „Службеном гласнику”. Уосталом, како је рекао, то и није његов посао.

З. Радисављевић


Коментари6
4c38b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dejtonski nesporazum
Gde su sad revizori? Jos uvek na "Mokroj gori"? Ovde imaju materijala da rade godinu dana.
vladan
Glasnik je državna firma ,a Ljušić ima i svoju piovatnu izdavačku firmu koju vodi na svoga sina...Nije li to sukob interesa...U zavodu za udžebine zaposlio je preko 20 rodjaka s prezimenom Ljušić i sebi isplaćivao honorare od više STOTINA hiljada evra, dok su svi ostali dobijali po hiljadu evra za istu vrstu udžbenika.. .Da li ga to kvalifikuje da rasturi i Službeni glasnik, koji i treba da štampa neprofitna naučna i stručna izdanje. Ko će drugi?
Utihnite primitivizam, ma čiji da je
"Politika" nikad nije štitila primitivizam i nekulturu, ma od koga i u čije ime nastupala. Ima li takve "snage" i danas? Ili...?
lako je rusiti
Tesko je graditi. Sluzbeni glasnik sada će da stampa kuvare, psiholoske savetnike i kič - trash literaturu, jer samo to kupuju mase. Ljušiću, neprofitni časopisi i izdanja dali su Sl.glasniku kvalitet sjajne izdavačke kuće. Nemojmo baš sve rušiti, aman. Osveta je slatka, ali se treba i zaustaviti. Partijska prepucavanja ostavite van radnih mesta.
svetozar vlajković
Bilo bi zanimljivo da saznamo koliko je nagrada dodeljeno tim (službenim) piscima čije knjige guta tama u skladištima. Samim tim koliko je još lažnih vrednosti naslagano na klecave nogice ove naše kulture otkako je neko odlučio da država opet započne proizvodnju velikana književnosti kako je to bilo u periodu titoizma.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља