субота, 17.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 26.02.2013. у 21:57

„Арго” изврнуо историју

Џон Гумен, Алан Аркин и Бен Афлек у сцени смишљања плана за спасавање америчких дипломата из Ирана

Бивши канадски амбасадор у Ирану Кен Тејлор, који је у својој резиденцији у Техерану скривао Американце током талачке кризе 1979, изјавио је да му је драго што је редитељ Бен Афлек захвалио Канади пошто је његов „Арго” у недељу освојио Оскара за најбољи филм, али је и критиковао аутора и дело.

Афлеков трилер оспоравају многи Канађани, укључујући и бившег амбасадора који је рекао да се осетио омаловаженим, јер филм приказује Канаду како послушно посматра агенте ЦИА и да филм умањује улогу те државе у спасавању америчких талаца из Ирана.

Бивши председник САД Џими Картер раније је изјавио за Си-Ен-Ен да је „90 одсто идеја, као и њихово спровођење, заслуга Канађана”, и приметио да Афлеков филм нетачно „скоро све заслуге приписује обавештајној агенцији”.

„Лик који игра Бен Афлек био је у Техерану само дан и по. А главни јунак операције био је канадски амбасадор Тејлор, који је организовао све”, додао је Картер.

Филм „Арго” је заснован на истинитим догађајима о опсади америчке амбасаде 1979. у Техерану. Током 444 дана, 52 Американаца били су таоци, али је шесторо запослених у амбасади успело да нађе уточиште код канадског амбасадора. Управо њихов бег и маску коју су користили (снимање лажног филма) приказани су у „Аргу”.

Поред тога што је иранска државна ТВ описала „Арго” као „рекламу за ЦИА”, поједини Иранци сматрају да је Оскар за овај филм политичка порука САД, док агенција Мехр извештава да је то „политички мотивисано”, јер је прва дама САД Мишел Обама из Беле куће прогласила победника.

Иако „Арго” није на репертоару иранских биоскопа, о филму говоре они који су га гледали на пиратским копијама (ди-ви-ди филма у центру Техерана продаје се за 30.000 риала – мање од једног долара). Дискусија се води између оних који су учествовали у исламској револуцији 1979. и не слажу се с начином на који је представљен Техеран, и младих Иранаца који имају другачије виђење тих догађаја.

„Желим да знам шта друга страна каже”, изјавила је за АП студенткиња Шиеда (21).

Члан техеранског градског већа Масумех Ебтекар (био је портпарол студената који су опколили амбасаду САД) каже да филм претерује у приказивању насиља. Ебтекар инсистира да су отмичари махом били студенти док други наводе да су у кризи учествовали и побуњеници и чланови Револуционарне гарде. Редитељ и глумац Бен Афлек „преувеличано показује сцене насилне и бесне руље. А никад не објашњава да је реч о студентима”, рекао је Ебтекар.

Министар културе Ирана Мухамед Хосеини рекао је да је Холивуд „изврнуо историју”, док пензионисани учитељ Реза Абаси, који је посматрао револуцију, каже: „Знам да Холивуд често мења реалност како би била атрактивнија за гледаоце, али је филм сличан реалности.”

Многи пак истичу да „Арго” показује потребу да се ирански филмски аутори више позабаве питањима револуције. Лист „Хамшахри” пише да „’Арго’ напада културу и цивилизацију Ирана”, али да Иранци треба да га виде како би стекли различиту перспективу догађаја који су довели до краха односа између САД и Ирана.

„Ово је била слаба карика у иранској кинематографији која ништа озбиљно о опсади амбасаде САД није произвела више од 30 година”, наводи се у коментару листа.

И. А.

-----------------------------------------------------------

Иран бојкотовао доделу Оскара

Иран је бојкотовао 85. доделу Оскара због увреде нанете муслиманима наводним америчким филмом „Невиност муслимана”, чији се део појавио на интернету, а у којем се исмева пророк Мухамед.

Иначе, Оскара за најбољи страни филм, снимљен ван енглеског говорног подручја, прошле године добила је драма „Развод”, иранског редитеља Асгара Фархадија.

Коментари0
131a4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља