уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:01

Књига о најуспешнијим женама Србије у Музеју Вука и Доситеја

Аутор: Н. Белићсреда, 27.02.2013. у 12:30
(Фото З. Кршљанин)

Најуспешније жене Србије у различитим делатностима и областима, од уметности до медицине, чија се имена повезују са покретањем важних институција и развојем друштва, тема су књиге „Споменар – знамените жене српске”, која ће сутра бити представљен у склопу прославе 64. годишњице Музеја Вука и Доситеја. Ауторка Љиљана Чубрић наглашава да монографија

садржи 12 биографија и две посебне целине о настанку првих женских друштава у нашој земљи.

„Споменар – знамените жене српске”, у издању Завода за уџбенике, осим ауторке представиће и професорка др Снежана Самарџија, професор др Војислав Јелић, др Јасмина Милановић.

Први запис у „Споменару” посвећен је кнегињи Љубици, жени кнеза Милоша Обреновића. Следе животописи дама које су успеле да стекну различита академска звања, до тада резервисана само за мушкарце. Посебна пажња посвећена је женама које нису толико познате у широј јавности, с намером да оне буду промовисане на прави начин.

– Такав пример је Катарина Миловук. Она је основала прво Женско друштво у нашој земљи, које данас, нажалост, више не постоји. Ово је једно од два удружења којем је у књизи посвећена целина, док је друго Коло српских сестара које је и данас активно. Низ се завршава Магом Магазиновић, првом новинарком и библиотекарком у Србији – каже Љиљана Чубрић, иначе сарадница Музеја Вука и Доситеја.

Она подсећа да је поглавље у књизи посвећено и Мини Караџић, која је је крајем 19. века заоставштину свога оца Вука Караџића поклонила Краљевини Србији, чији се део и данас налази у музеју који слави 64. годишњицу.

Ова установа која је посредно настала и њеном заслугом, налази се у згради Велике школе, коју је као лицеј просветитељ Доситеј Обрадовић основао 1808. године. Највећи део наслеђа оснивача ове високообразовне установе данас не постоји, јер је изгорео 1813. у пожару приликом слома Првог српског устанка. Као институција, Музеј Вука и Доситеја утемељен је када је Вукова збирка издвојена из Фонда Народног музеја 1948/49. године.

------------------------------------------------------------------

За Сретење – 700 гостију

Љиљана Чубрић истиче да је Музеј Вука и Доситеја једини музеј у нашој земљи који је у последње две деценије реновиран и поново отворен. Радови на санацији, рестаурацији и адаптацији здања посвећеног Обрадовићу и Караџићу почели су 2011, а завршени су у децембру прошле године.

– После рестаурације бележимо и већи број посетилаца. У току дводневног празновања Сретења, угостили смо чак 700 људи – наводи Љиљана Чубрић.

Хероине

1. Кнегиња Љубица, жена кнеза Милоша Обреновића, која се сматра претечом савремене Српкиње. Са мужем се спорила око политичких питања. Према историјским изворима, у наступу љубоморе убила је једну од његових љубавница.

2. Вилхелмина Мина Караџић, ћерка Вука Караџића, једна од првих „амбасадорки” српске културе, филологије и уметности у Бечу. Бавила се сликарством и писањем.

3. Драга Љочић, прва српска лекарка. Медицину је студирала у Цириху, а када је почео Српско-турски рат 1876. вратила се у Србију, како би помагала рањеницима. Једна је од оснивачица Кола српских сестара

4. Јелисавета Начић, прва жена архитекта у Србији и први главни архитекта града Београда. Њени најважнији радови су пројекат здања у коме је данас ОШ „Краљ Петар Први” код Саборне цркве и Црква Александра Невског у Београду.

5. Надежда Петровић, наша најзначајнија сликарка са прелаза из 19. у 20. век. Сматра се да је увела домаћу ликовну уметност у модерне европске токове. У Првом светском рату се ангажовала као болничарка. Умрла је у Ваљеву 1915. од пегавог тифуса.

6. Милунка Савић, хероина балканских ратова и Првог светског рата. Рањена је девет пута. Носилац је Карађорђеве звезде са мачевима, медаље „Милош Обилић”, два ордена Легије части и једина је жена у свету са француским орденом Ратни крст са златном палмом.


Коментари0
487a7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља