четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:57
ПЛАЋАЊЕ РАЧУНА У БАНКАМА

Провизије и до 150 динара

На висину накнаде утиче много тога – да ли је неко клијент банке, о којој суми је реч, која је сврха уплате, у које доба дана се рачун плаћа…
Аутор: kamatica.comчетвртак, 28.02.2013. у 22:00

Банке наплаћују различите провизије за исте услуге у зависности од статуса клијента, времена реализације налога у току дана, као и сврхе трансакције. Тако може да се деси да у зависности од свега тога, на пример, телефонски рачун од 500 динара у банци платимо чак 650 динара.

Ове провизије се наплаћују по неколико принципа:

минималне, која означава најнижу могућу провизију коју у току пословног дана клијент може да плати за реализовање неког платног налога

– стандардне, која означава стандардну провизију коју би просечан (без посебног статуса) клијент платио за реализацију платног налога у 11 часова (исказано у процентима)

– максималне која означава максимални могући износ провизије који би клијент могао платити банци у току пословног дана због брзине реализације (уколико је налог испостављен касније у току пословног дана)

Свака банка, наравно, има право да ове провизије одређује у складу са својом пословном политиком, дакле слободно тржиште и конкуренција је оно што формира цену услуга.Цена ове услуге која се у ствари зове провизија за готовинске уплате на рачуне у корист друге банке изгледа овако:

– минимални износ провизије је од 20 динара до чак 150 динара

– процентуални износ провизије је од 0,3 одсто до 1 одсто од износа на уплатници

– максимални износ провизије се креће од 2.500 динара до чак 10.000 динара.

Како у ствари функционише овај принцип наплате провизија?

Врло једноставно, износ са уплатнице се множи са процентом, па уколико је добијени износ мањи од минимално прописаног примењује се минимална провизија. Уколико је добијени износ већи од максималног износа, примењује се максимални износ. Наравно, све остале добијене вредности које се налазе у оквиру распона минималног и максималног се узимају као такве и наплаћују као провизија.

Пример 1:

Уколико вам, рецимо, рачун за телефон износи 700 динара, износ рачуна се прво множи са процентом. По процентуалном распону провизија би била од 2,1 динара до 7 динара. Међутим како су процентуалне провизије мање од минималних провизија, свака банка ће вам наплатити минимални износ провизије – дакле од 20 до чак 150 динара.

Пример 2:

Ако сте, на пример, направили мало већи рачун за мобилни телефон и он износи 6.500 динара, при плаћању рачуна ћете у зависности од банке у којој плаћате платити 32,5 динара (0,5 одсто вредности), код других 65 динара (један одсто од вредности), а код појединих 80, 120 или 150 динара (минималну провизију).

Исти принцип обрачуна се примењује и када је у питању максималан износ, али би та једна уплата морала бити у износу већем од неколико стотина хиљада динара.

Очигледно је да нас сваки улазак у банку кошта. Питање је само колико ћемо дозволити да нас овакве ствари коштају. Јер за плаћање рачуна Инфостана и струје поједине банке не наплаћују никакву провизију, док друге својим клијентима које користе неки комплет услуга не наплаћују уопште овакве трансакције.

Хоћемо ли бити и даље немарни према себи и дозволити да за поједине ставке платимо готово за трећину више? Фактор изненађења је увек добар када су лепе ствари у питању, али када утиче негативно на наш новчаник онда је непожељан. Да негативан фактор изненађења не буде више присутан у нашим новчаницима, пре него што се хитно запутите у најближу банку да платите рачуне, на сајту www.kamatica.com у калкулатору платног промета прерачунајте провизије по банкама за износ вашег плаћања и наравно одаберите најјефтинију.


Коментари0
04554
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља