уторак, 24.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 02.03.2013. у 21:57

Христос је важнији и од истине

Фјодор Михајлович Достојевски

Међу документима у књижевној заоставштини Фјодора Михајловича Достојевског (1821–1881), једног од највећих светских писаца, нађена је забелешка: „Написати књигу о Исусу Христу”. Забелешка је настала по завршетку романа „Браћа Карамазови”, дакле пред саму смрт славног писца. Не зна се тачно какву је књигу Достојевски имао на уму: да ли наставак романа „Браћа Карамазови” или посебно дело о Исусу Христу. Тајну је писац однео у гроб.

Протођакон Љубомир Ранковић приредио је књигу „Достојевски – Књига о Исусу Христу” (издавач „Глас цркве” из Шапца), у коју је сабрао мисли Ф. М. Достојевског о Исусу Христу, пажљивим ишчитавањем свих његових дела. Достојевски, каже Ранковић, напустио је овај наш свет, а није знао да је „Књигу о Исусу Христу”, своје највеће животно дело, већ написао. Шта је друго његово колосално књижевно и уметничко стваралаштво, пита Ранковић, него једна величанствена хришћанска књига над књигама о господу Исусу Христу, сину Божјем, и сину човечјем? Може се слободно рећи да је дело Ф. М. Достојевског, у последњих 130 година, дакле, у времену највећих искушења за хришћанство, одиграло важну мисионарску и просветитељску улогу, исто колико и Библија. То дело је, збиља, својеврсно чудо над чудима, у чијој основи је Христос, и његове две највеће заповести: о љубави према Богу и љубави према ближњем.

Нема сумње, каже Ранковић, литература Ф. М. Достојевског је „врх над врховима” светског књижевног и уметничког стваралаштва. Она се својим горњим слојевима додирује и укршта са вечном књигом живота – Библијом. У обе кључа и тутњи „вулкан проклетих питања”, севају муње и грме громови „вечних тема”, али се увек, на крају, као ехо и одговор, утеха и награда, јавља шум лаког поветарца Духа светога и тихи глас „небеског родитеља”. Управо зато, приређивач је одлучио да уз цитате из дела Достојевског, паралелно, да и карактеристичне изводе из Библије. Верује да је књига „Достојевски – Књига о Исусу Христу” – драгоцени „јеванђељски бисер”.

– Ја верујем да нема ничег дивнијег, дубљег, симпатичнијег, разумнијег, људскијег и савршенијег од Христа. Са суревњивом љубављу ја говорим себи, да не само нема њему слична, него и да не може бити. Штавише, ја изјављујем: када би ми неко могао доказати да је Христос ван истине, и када би истина збиља искључивала Христа, ја бих претпоставио да останем са Христом, а не са истином. Без Христа све одједном постаје одвратно и грешно. Покажите ми нешто боље од Христа! Покажите ми ваше праведнике које ћете ставити место Христа – писао је Ф. М. Достојевски.

Достојевског је мучио и појам бесконачности: реални (створени) свет је коначан, непредметни свет је бесконачан. Ако би се спојиле (паралелне) линије свршено би било са законом овог света. Али, оне се у бесконачности састају и бесконачност, несумњиво, постоји. Јер, ако нема бесконачности, онда нема ни света коначног – и он је у том случају незамислив. А ако постоји бесконачност, онда постоји и Бог, и други свет, по другим законима, него што су ови у реалном (стварном) свету.

Између источног питања и православља стављао је знак једнакости: Источно питање јесте, у суштини, решење судбине православља. Судбина православља је повезана и сливена са мисијом Русије. Шта је то судбина православља? Римски католицизам, који је одавно продао Христа ради световне, земаљске власи, и од којег је човечанство окренуло главу, био је главни узрок појаве материјализма и атеизма у Европи, и природно тај исти католицизам је родио и социјализам у Европи. Јер, социјализам има за циљ да одреди судбину човечанства, али не по Христу, него изван Бога и изван Христа, и сасвим је природно што се он родио управо у Европи, као замена за европска хришћанска начела која су се нашла у кризи, која је напредовала онако како су се кварила и коначно губила та начела у оквиру саме Католичке цркве. Посрамљени лик Христов сачувао се у светлости своје чистоте једино у православљу.

Бавио се и односима Србије и Русије: Постоје две Србије – Србија виших кругова, нестрпљива и без искуства, која још није живела правим животом и која још није показала своју акцију, али која већ страсно машта о будућности, она већ има своје партије и зна за интриге које понекад добијају такве размере (све због оног помањкања искуства) какве не можемо срести ни у нацијама које су много старије, веће и кудикамо самосталније, него што је Србија. Али, упоредо с том „горњом” Србијом, која тако жури да живи животом политичке нације, постоји и она народна Србија која једино Русе сматра својим избавиоцима, својом браћом, она руског цара гледа као своје сунце, она воли Русе и верује им.

Достојевски, забележио је Јован Скерлић, опор је, тежак, нескладан, али и врло дубок, и врло јак писац. Он је уметник, не формом коју презире, но оним обиљем и богатством идеја које нехотично излазе из његових романа. А Исидора Секулић је једноставно рекла: „Достојевски је врх над врховима, сур, самотан, тужан, али врх.” Уверавамо се у ове оцене и читањем књиге „Достојевски – Књига о Исусу Христу”.

З. Радисављевић

Коментари21
95bc2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Србенда .
AKo je бог важнији од истине. Онда је бог ирационалан. Што не значи да он не зна шта ради.Али код бога не влада логика 1+1=2. Бог је бог ако Хоће 1+1 може да буде шта гот он пожели.Зато бог нама може да делује као ирационалан,луд јер ако је за њега 1+1=15 нешто са њим није у реду. Ту долазимо до закључка да истина у опште не постоји ,она је привид нашој коначности. Истина је временски појам у једном моменту нешто може да буде истина а већ у другом вемену нам изгледа смешно. Као наше сазнање,ми мислимо да нешто знамо али дође неко други па нас разувери. Ово откриће Достојевског даје му моћ да креира да усмерава енергију атома и да спаја оне атоме које он хоће.
Dragan V.
Upravo suprotno. Dokazana istina, o kojoj govori Dostojevski, ne može imati životnost kakvu nosi Hrist. A Bog, naravno, nije nekakav dokoni izmišljač različitih varijanti logike. Sve što se dešava i te kako ima smisla. Uključujući i naše rastenje u spoznanju Boga i ponovnom spajanju s njim. ... Hrist je nešto najracionalnije za šta sam ja ikad čuo.
@Anka -dejtonski nesporazum
Ako Vas interesuje bibliografija na ovu temu ( Dostojevski i religija, Hrist) ona je obimna, a mogu Vam preporuciti : GIRARD René : "Mensonge Romantique et Vérité Romanesque" ( Romanticarska laz i istina romana), CASSEDY, Steven :," Dostoevsky’s Religion" (Religija Dostojevskog), PATTISON, George "Dostoevsky and the christian tradition," (Dostojevski i hriscanska tradicija), PASCAL, Pierre, "Dostoïevski et Dieu" (Dostojevski i Bog), POPOVIĆ, Justin, "Dostojevski o Evropi i Slovenstu", SIVERSTONI Simonetta "Dostoïevski et la Bible" (Dostojevski i Biblija), zatim najbolju biografiju od FRANCK, Joseph, "Dostoevsky" u 5 tomova, pa EVDOKIMOV Paul "Dostoievsky et probleme du mal" (Dostojevski i problem zla), LAMBLE Pierre "Les fondements du système philosophique de Dostoievski" ( Baza filozofskog sistema Dostijevskog), a ne treba zaboraviti ni Berdjajeva, odlican esej Nikole Milosevica (Dostijevski mislilac" - u kom autor brani teoriju da je pisac celog zivota ostao socijalista,....
Petar Terzic
Dobro je što se Politika sve češće zanima Dostojevskim. Takav pristup kompleksnim temama u duhu je njene najbolje tradicije. Zašto se većina odnosi ravnodušno prema njegovim mislima i delu? Upravo ti ravnodušni su česta ciljana grupa Dostojevskog, jer on nije tako brinuo za “ubeđene“ nevernike, govoreći - ko je odlučno protiv bilo kakve vere taj je već jednom nogom u veri. Danas se u svetu savremenih misli sve više istražuje integracija svih oblika ljudske svesti - nauke, filozofije, religije i umetnosti. Veličina Dostojevskog je upravo u njegovom interdisciplinarnom prilazu. svim oblicima unmovanja i ljudske prakse, pa je on zato sve aktujelniji. Otuda treba da čudi svaki oblik jedne istine ( jednoumlje, totalitarizam). Dostojevski nas uvodi u više sfere duhovnosti i bitisanja ( “Tamo gde se obale sapajaju a kontraverze žive zajedno”). Ako je “suština čovekove prirode navika(D)”, onda ih menjajmo -gradeći više oblike kreativne svesti.
citac HU
Neznam gde sam poslao komentar, da me ubijete, tek mi je treci put uspelo da ga dovrsim, gubio mi se dva puta. Poslao sam ga, nadam se, ispod clanka o Dostojevskom, kao najvecem poznavaocu ljudske duse i skrivenih lavirinata njegove svesti. To mislim o njemu.
Anka
Da Hrist nije postojao u realnom svetu trebalo bi ga izmisliti i u njega verovati, u tome vidim smisao ovih reči. Ipak setimo se Vladike Nikolaja koji kaže: " Ne pitajte se šta je istina, nego KO je istina - onaj koji je uvek isti, koji se ne menja." Bog je istina, svetlost i ljubav - zato je Hristos tako istinit jer je i sam istina, ali nikako nije iznad istine, tj. BOGA. Nadam se da ću pročitati knjigu, jer je lepo na jednom mestu pročitati šta je Dostojevski mislio i pisao o Hristu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља