среда, 21.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 03.03.2013. у 12:10 Милан Мишић

Пљачке у белим мантилима

Тешко неосигуранима: Универзитетска болница у Балтимору (Фото М. Мишић)

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Једне вечери прошлог лета, 64-годишња пензионисана продавачица Џенис С. Стамфорд (држава Конектикат) осетила болове у грудима. Позвала је хитну помоћ која ју је пребацила у око 7 километара удаљену истоимену болницу.

Тамо је провела три сата на разним испитивањима, да би је на крају кратко прегледао лекар који јој је саопштио добру вест: да је са њеним срцем све у реду, бол је потекла из желуца.

Шок је дошао касније, кад јој је уручен рачун: 995 долара за превоз колима хитне помоћи, 3.000 за лекарски преглед и 17.000 за трошкове болнице. Све у свему, 21.000 долара за лажни аларм.

Ово је случај који преписујемо из прошлонедељног текста „Горка пилула – зашто нас рачуни за лечење убијају”, објављеног у недељнику „Тајм” чак на 30 страна (и 24.000 речи). То је најдужи текст у историји магазина који је покренут још 1923, данас једног од ретких изданака „Гутенбергове галаксије” који просперира и у дигиталној ери, захваљујући пре свега квалитету свог садржаја.

Текст је резултат седмомесечног истраживања Стива Брила, новинара који је и бизнисмен (основао је компанију „Џорнализм онлајн” која је штампаним новинама помагала да уведу наплату својих интернет издања: да је успео, потврђује чињеница да ју је само после две године продао за 35 милиона долара), али у професији познат по текстовима у „Њујорк тајмсу” и „Њујоркеру”.

Аутор је три књиге, од којих је најпознатија „Класно ратовање: анализе борбе да се поправе америчке школе”.

„Горка пилула” је изузетно занимљиво, али по садржају веома тешко штиво које примерима и детаљном анализом показује шта је труло у америчком систему здравствене неге због чега она за ту област троши више него десет следећих земаља с високим трошковима за здравство заједно.

А пре свега вивисекцира оно што је овде одавно познато: да је тешка болест и лечење у болници за многе Американце сигуран пут у финансијску пропаст.

Поменути пример Џенис С. (њено име, као и сва друга у тексту, није право) далеко је од тога да је најдрастичнији које и Брил анализирао, али је довољно илустративан за природу система, у коме су једноставне лабораторијске анализе и неколико дана проведених у болници скупље од луксузног аутомобила. Брил наводи податак да је за 60 одсто личних банкрота у Америци изазвано болничким рачунима.

Додуше, 85 одсто Американаца има здравствено осигурање преко својих послодаваца, али оно је ретко свеобухватно: те полисе по правилу имају годишњи лимит, који у случају иоле озбиљније болести бива пробијен, па разлику пацијент мора да покрива из сопственог џепа.

Осигурани су такође и сви пацијенти старији од 65 година, државним осигурањем „Медикер”, али је 15 одсто становника, или више од 45 милиона Американаца, углавном оних сиромашних, без икакве здравствене заштите.

Болница у којој је боравак од три сата због лажне узбуне поменутој пацијенткињи наплаћен 21.000 долара је иначе „непрофитна”, што је правни статус који јој омогућава да не плаћа порез на своје приходе. А ти приходи, као што се може претпоставити, нису мали.

Све од 2.900 непрофитних болница у САД су веома профитабилне, све су највећи послодавци у својим географским седиштима. Примера ради, од 18 највећих приватних послодаваца у Њујорку 8 су болнице.

Брил је анализирао, сам и уз помоћ правника и финансијских експерата, рачуне шест пацијената из различитих болница. Што се тиче рачуна из поменутог примера, пацијенткињи су за три сата урађене три анализе крви од који је свака коштала по 199,50 долара.

Да је била само годину дана старија, тај трошак, као и све друге, покрио би „Медикер” који болницама, по закону, плаћа само њихове стварне трошкове, укључујући и оне режијске за сваку медицинску процедуру. У овом случају, „Медикер” би Станфорд болници платио – 13,94 долара по анализи.

Што се тиче рачуна од 958 долара (плус 5,86 долара по километру) за превоз колима хитне помоћи до болнице, то је „стандардна тарифа”, пошто то обавља од болнице независна компанија.

Други пример је још драстичнији, јер је болест, нажалост, била она најопакија, рак. Кад је пацијенту, 42-годишњем Сину Ричију из Ланкастера, Охајо, постављена дијагноза, и кад му је речено да мора да остане шест дана на испитивањима у Андерсон центру за канцер у Хјустону, он и његова супруга нису имали избора него да то прихвате.

Нису били неосигурани, али као власници мале фирме нису могли да себи приуште скупу каско полису: за 469 долара месечно, што је петина њихових примања, купили су осигурање које је покривало само 2.000 долара дневних болничких трошкова.

По пријему у Андерсон канцер центар саопштено им је да морају да положе 48.000 долара као аванс. Супруга, чије је име Стефани, те паре је позајмила од мајке. После недељу дана, из болнице је стигао позив да су почетне анализе обављене и да мора да почне терапија за коју морају да положе још 35.000.

Син је у пријемног одељењу био задржан пуних сат и по док та свота није легла на рачун болнице. Само почетак лечења коштао је дакле 83.000 долара.

Шта је било у том рачуну одштампаном на осам страна, са чак 344 ставке? Између осталог, показала је анализа „Тајмовог” сарадника, и долар и по за обичну пилулу аспирина која исто кошта и у самопослугама – али за паковање од 100 комада.

За обичан рендгенски снимак, болница је зарачунала 283 долара, док би за исти преглед од „Медикера”, што је, рекосмо, мера њених стварних трошкова, добила само 20,44 долара.

За једну дозу специјалног лека за канцер, овом пацијенту је испостављен рачун од 13.702 долара, иако га болница набавља по цени од око 3.000 долара. За лабораторијске анализе зарачунато је укупно 15.000...

У трећем случају, пацијент је провео 32 дана у болници због тешког запаљења плућа. Излечен је и испостављен му је рачун од 474.000 долара. Од тога је 173.000 за собу, 14,799 за „респираторне услуге” (кисеоник), 108.000 за лекове и 132.000 за лабораторију.

И тако редом – расположиви простор нам не дозвољава да наведемо све примере, нити опишемо цео механизам, али поменимо ипак да се наплаћује и ћебе којим је пацијент покрива ако је у грозници док чека на преглед, употреба докторског мантила и слично, иако увек постоји и посебна ставка „болнички трошкови”.

У чувеној њујоршкој болници за рак „Слоун Кетеринг”, како је утврдио Стивен Брил, пацијентима се сат неге медицинске сестре зарачунава са 1.200 долара. Другде, комад вате који се користи да се пацијентова кожа дезинфикује пре давања инјекције, наплаћује се 7 долара...

Све то је, констатује аутор текста у „Тајму”, резултат чињенице да се у здравству не примењује основни принцип америчке економије: слободно тржиште. У овом сектору постоје само „беспомоћни купци на тржишту на коме услове диктирају продавци”.

Захваљујући својим профитима који се углавном мере милијардама, болнице, удружене или појединачно, веома су моћни лобији, што објашњава чињеницу да је, примерице, „Медикеру” (чији се трошкови сматрају главним генератором дефицита америчког буџета) забрањено да од болница којима плаћа за услуге пацијентима које осигурава тражи да користе јефтиније, али подједнако ефективне лекове за одређене терапије, као и да о ценама лекова преговара са њиховим произвођачима.

Нема начина ни да спречи непотребне процедуре које су небитне за пацијентово здравље. Болнице су, сем тога, угледне институције у свакој заједници и политичари их не дирају.

Демократска већина, уосталом, нема много слуха за проблеме мањине коју чине они који оболе.
Због тога се у Америци за здравствену негу троши за петину више него у другим најразвијенијим земљама, а да резултати нису ни бољи ни гори.

Пљачке у белим мантилима су свакодневне, али ти пљачкаши нису мафија, све је по закону. Отуда толики политички отпор Обаминој реформи здравствене заштите од стране конзервативаца (па и неких демократа): по принципу да здрав болесном не верује, већина је за статус кво, а у тој већини богата мањина која је најутицајнија, себи може да приушти да плати 7.315 долара дневно за собу у интензивној нези, или 7 долара за комадић вате.

Коментари34
b3cbf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Iz Amerike
Iz licnog iskustva dodao bih jos jedan aspekt problema zdravstvenog osiguranja koji autor teksta nije pokrio. Mi smo relativno dobrostojeci i imamo zdravstvna osigurnja koja se smatraju jako dobrim. Nazalost, meni se cini da bas zbog toga mi idemo na znatno vise detaljnih analiza nego sto je potrebno, moju zenu su cak i preventivno operisali. Sve je to samo biznis, i to je najveca tragedija od svega. Naplase pacijente da postoji mogucnost da se nesto desi, pa sigurnosti radi teba to i to odraditi, a znaju da posto poslodavac placa mi se necemo preterano buniti. Takodje, da stanem u odbranu doktora, ovde su vec decenijama popularne milionske tuzbe protiv lekara. To znaci da pored toga sto ce vise zaraditi ako te posalju na mnogobrojne analize, takodje ce i zastitili sebe tuzbi ako su pokrili sve potencijalne bolesti sa simptomima koje pacijent ima, ma koliko da je mala verovatnoca za pojedine bolesti.
Jovana Dada
Dravnim sluzbenicina,u vecini normalnih zemalja,sledi dobro osiguranje zato sto njko normalan nece da radi za manju platu(a njihove plate su uvek manje nego u privatnom sektoru)Drzavni sluzbenici su placeni iz budzeta,pa se tu uvk stediZato im se obecava dobro osiguranje i penzijaObicno se ispostavi da to bas i nije takoDa penzija niti je sigurna,niti znate kada ce te je dobiti,a i inflacija je pojede.Na kraju ne dobijete ni kamatu,ni glavnicu,a kamoli oba.Isto je i sa osiguranjem,Kada propadne drzava propadnu i drzavne ustanove koje treba da vas lece,pa na kraju ne dobijete nistaTo se danas dogadja i u najsrejenijim drzavama
DrJela Bisic
Za MikicuM:dobro ste to primetiliUvek su najgorci lekovi umotani u najvise seceraTako i sva ta"osiguranja","pomoci".usavrsavanja i sl na prvi pogled izgledaju logicno-cak lepoPonudite ljudima da se lekar osigura od greske,pa da onda osiguranje obestecuje pacijente(i njihove porodice)Da odsteta ne zavisi od toga koliko lekar ima para da plati stetuSrecni svi:lekari(da ih ako pogrese ne oderu do koske)pacijenti(ako su osteceni-naplatice to)A najvise osiguracajuce kompanijePosle se vidi da bas i nije takoRadim kao lekar vec 40+g i nisam(hvala Bogu)napravila greskuDakle-zasto bih se osiguravala?Mislim da greska lekara nije nista neminovno,sto ide uz profesiju-takvi zalosni dogadjaji desavaju se i bez greske lekaraZasto bih se osiguravala,pogotovo sto je isto skupo,i moze jos vise da poskupin ubuduceZasto bih radila kao ginekoklog(ili hirurg)pa da placam vise,kad mpgu da budem dermatolog ili internista?Ko ce,pod tim uislovima,da uci za"opasne"specijalizacije?
Milkica M.
U Americi je najveci problem u manjim mestima gde se masovno gase male lekraske ordinacije. Zasto? zbog OSIGURANJA!!! Svaka ordinacija mora da plati masno osiguranje protiv lekarske greske!!!!! Dobro ste procitali: znaci i ovde je koren propasti bankarsko-osiguravajuci lobi. Ti ljudi (necu da ih pomenem kao narod) su ojadili SAD u kojoj je osiguranje za kola neki put vece od trzisne vrednosti auta koji se osigurava. Osiguravajuci zavodi su masne koke koje donose najvecu zaradu pa imate zato gigante Dzeneral Elektrik ili Lokid Martin koji su osnovali svoje osiguravajuce zavode jer na tome zarajudju skoro isto koliko i za borbene avione i masine za ves! Postoji i jedna lepa javna tajna: kada beskucnika pokupe polumrtvog sa ulice, u bolnici mu pruze svu mogucu negu sto se nadoknadjuje masnim naduvanim racunima onih koji imaju osiguranje. Najbolja zdravstvena (i druga) osiguranja imaju drzavni sluzbenici.
Љубиша Костић
И ја сам један од осигураника, који плаћа сваког месеца допринос за осигурање, али сам Господу захвалан, када не морам да се јављам лекару и да тражим помоћ од лекара. Мени није жао што плаћам осигурање, а не користим лекарске услуге. Моје је мишљење да би то најбоље било, да сви ми плаћамо, према својим могућностима здравствено осигурање, а носиоц осигуртање да не буде приватник него опет држава. Носиоци државне власти би морали бити, поштени и праведни људи, а не корумпирани и преваранти. Људи који ће се држати истине и правде. Ако се сетимо речи Божије, да ја он истина, то зачи да би се ти људи држали речи Божијих. Другим речима; Заиста побожни без икавог претварања и преваре. У ово време,сада код нас, тешко је наћи такве људе, који ће бити на челу државе, па је зато и проблем осигуања проблем. Осигуран си у случају болести па опет мораш да плаћаш. Какво је то осигурање? А ако ниси осигуран види се овде како се пролази у случају болести и лекарског среброљубља.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља