субота, 16.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:50

Одабрана дела Жозе Сарамага у „Лагуни”

Аутор: М. Вулићевићпонедељак, 04.03.2013. у 12:30

Издавачка кућа „Лагуна” добила је ексклузивна права за објављивање одабраних дела португалског нобеловца Жозеа Сарамага у шеснаест књига, од 2011. до 2015. године. Ранијих година у Србији су објављена четири Сарамагова романа и један избор прича: „Година смрти Рикарда Реиша” (1997), „Седам сунаца и Седам месечина” (1997), „Ембарго и друге приче” (1999), „Јеванђеље по Исусу Христу” (1999) и „Слепило” (2001).

Према речима уредника „Лагуне” Дејана Михаиловића, пратећи све веће интересовање читалаца за овог особеног писца јединственог стила и неконвенционалног правописа, „Лагуна” је 2011. године објавила роман „Смрт и њени хирови”, а 2012. романе „Јеванђеље по Исусу Христу”, „Путовање једног слона” и „Сва имена”, те путописну прозу „Путовање кроз Португалију”. Како Михаиловић најављује, током ове године очекују се преводи романа „Каин”, „Седам сунаца и Седам месечина” и „Камени сплав”, те избор прича „С овог и с оног света”, а следеће сепланира објављивање Сарамагових књига „Година смрти Рикарда Реиша”, „Есеј о слепилу”, „Есеј о луцидности” и „Удвојени човек”. Најзад, током 2015. године појавиће се преводи његових романа „Повест о опсади Лисабона”, „Са тла уздигнути” и „Пећина”.

– У превођењу дела овог захтевног писца учествује тим наших најбољих књижевних преводилаца са португалског језика, пре свих Јасмина Нешковић, Дејан Тиаго Станковић, Ана Кузмановић-Јовановић и Вук Шећеровић, а њима су се придружила и нова имена на пољу преводилаштва, Тања Штрбац, те још неки опробани млади преводиоци с којима „Лагуна” настоји да склопи аранжмане о ангажовању у овом замашном пројекту (Тамина Шоп, Младен Ћирић...). Сваки од Сарамагових романа алегорија је за себе, прича или метафора о некој великој теми људског живота, али и о савременим појавама, личностима или институцијама – истиче Дејан Михаиловић, уз објашњење:

– Тако је „Година смрти Рикарда Реиша” величанствен књижевни споменик великом португалском песнику Фернанду Песои, „Смрт и њени хирови” ода уметности која побеђује смрт, „Путовање једног слона” сервантесовска прича о тријумфу пријатељства над пролазном славом краљева и владара, „Јеванђеље по Исусу Христу” узбудљива прича о Христу човеку а не легенди чија је аура човечности много већа него што тврди Библија и што је изазвало гнев цензуре како у Португалији и Шпанији тако и у целој Европи. „Камени сплав” јеприча о Иберијском полуострву и слабим и смешним странама стварања Европске уније, „Сва имена” кафкијанска парабола о апсурдности човекових прегнућа и ужасу бирократског устројства света, а „Путовање кроз Португалију”оригиналан путопис једног великог писца кроз богате пределе, културу и историју своје земље.    

– Сваки „нови” Сарамагов роман представљаће ново изненађење у регистру Сарамагових тема и опсесивних мотива којима је разобличавао окамењене истине, извргавао руглу католицизам и хришћанство уопште, противио се глобализму и пројектима новог светског поретка, а увек остајао веран појединцу, малом човеку и уопште људским слабостима и напорима да свет око себе и свој живот учине подношљивим и лепшим – закључује Михаиловић.

Жозе Сарамаго (1922, Азињага – 2010, Канарска острва),родио се у сиромашној сељачкој породици беземљаша, мукотрпно се школовао и завршио машинбраварски занат у средњотехничкој школи у Лисабону, где се његова породица преселила кад је Сарамагу било две године. У тој школи је, „за дивно чудо, у наставном плану зато време”, иако усмереном на техничке науке, био поред француског језика и предмет Португалски језик и књижевност.

„Пошто код куће нисам имао књига (сопствене књиге, које сам сâм купио, од пара које сам позајмио од пријатеља, стекао сам тек у својој 19. години), уџбеник португалског језика, својим антологијским карактером, отворио ми је врата књижевног стваралаштва”, написао је Сарамаго у „Аутобиографији”. У животу је радио као аутомеханичар, референт у Заводу за социјално осигурање, новинар, преводилац, књижевни критичар, колумниста и уредник у више португалских дневних листова. Приступио је Португалској комунистичкој партији 1969, али је себе сматрао песимистом и атеистом. Сарамагов анархокомунизам и оштра критика монархизма и католицизма, као и његов политички ангажман, критика Европске уније и Међународног монетарног фонда подстакли су неке критичаре да га упореде с Орвелом: „Орвелова одбојност према Британској империји истоветна је са Сарамаговим крсташким ратом против империје у виду глобализма.”

Као заменик директора јутарњег дневника „Diário de nóticias”,смењен је после војног пуча 1975. и отад се потпуно посветио књижевности. После цензуре и напада португалских конзервативних власти на његов роман „Јеванђеље по Исусу Христу”, 1991, којису спречилињегову кандидатуру за Европску књижевну награду, преселио се на шпанска Канарска острва, где је умро 2010. од последица упале плућа.

Пре додељивања Нобелове награде 1998, добио је 1995. Камоишову награду, најпрестижнију награду за писце португалског књижевног израза.


Коментари0
18479
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља