четвртак, 24.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43

„Наставља се”… стрип

Аутор: Гордана Поповићпонедељак, 04.03.2013. у 22:00
Стрип Алексе Гајића

Изложба три генерације савремених српских стрип аутора под називом „Наставља се…” отворена је у Француском институту у Београду који у исто време промовише и нови простор, односно шири своју медијатеку за посетиоце, нудећи им место, где ће моћи да буду корак ближе Француској, њеној култури и њеним новостима.

Кад је реч о изложби стрипа, која ће трајати до 13. априла, радови сведоче о јаким везама између француско-белгијског и српског стрипа. Према речима Павла Зелића, писца и стрип сценаристе, аутора ове изложбе, три генерације, наведене у поднаслову изложбе, односе се на осамдесете, деведесете године 20. века и на нови миленијум, односно на ауторе који су у тим периодима били активни.

– За оне који су стварали током последњег „златног доба” стрипа на овим просторима, осамдесетих, постојало је много прилика да раде и објављују у средини која је неговала и волела стрип, а велики тиражи домаћих публикација, као и прилика да раде лиценцна издања у земљи и иностранству, били су правило, а не изузетак – каже Зелић.

 – Преломни догађаји на простору Југославије за време деведесетих ограничили су и стрип, мада су стрипски ствараоци успевали да и тада оставе свој печат, макар и у малотиражним „уради сам” публикацијама. После 2000. године, поново се стварају могућности за рад код страних, углавном француских издавача, а и сама српска сцена доказује још једном своју виталност и релевантност у светским оквирима, доживљавајући и раст броја аутора, издања и дела који не престаје до данас.

За изложбу су изабрана, пре свега, дела наших истакнутих стрип уметника који раде за стране издаваче и остварују велике успехе највише на највећим стрип тржиштима као што су француско, америчко, италијанско и шпанско. Ту су и аутори који су својим радом и те како заслужили да буду заступљени на овој ретроспективи, јер се стрипом дуго и озбиљно баве, а посебан сегмент изложбе је посвећен младим ауторима из целе Србије.

Почетак везе између српских стрип аутора и Француске треба тражити у тридесетим годинама 20. века, када се овде објављују први француски стрипови – каже Павле Зелић, тврдећи да је њихов утицај на наше ауторе несумњив и да захваљујући опредељењу домаћих издавача није престао свих ових деценија.

– Изузетно је важно знати да су овдашњи стрип аутори, рецимо Ђорђе Лобачев, Константин Кузњецов, Ђорђе Јанковић Ђука и Сергеј Соловјев, имали одличну прођу у француским издањима све до Другог светског рата –  истиче Зелић.

После дуже паузе због општих политичких односа, изузимајући вредне изузетке као што је један од највећих стрип аутора у Француској, рођени Београђанин Енки Билал, од осамдесетих година поново креће успон у пласирању наших аутора у овој земљи, добрим делом захваљујући чињеници да су они своје узоре имали управо у француско-белгијском стрипу.

Симболичан наслов ове изложбе, „Наставља се...” асоцира на раније значајне међународне промоције стрипских аутора из Србије, а током њеног трајања биће организовани сусрети на тему веза француско-белгијског и српског стрипа, као и дан отворених врата (21. март) када ће посетиоци моћи на лицу места да прате стварање стрип цртежа.

– Десетине аутора из Србије оставили су свој траг у француском стрипу а многи од њихимају у овој земљи статус правих стрип звезда – тврди Павле Зелић. – Ствараоци као што су Зоран Јањетов, Рајко Милошевић Гера, Алекса Гајић, Жељко Пахек, Дарко Перовић, Вујадин Радовановић, Бранислав Керац, Градимир Смуђа, Драган Лазаревић, Владимир Крстић, Дражен Ковачевић, Леонид Пилиповићморали би да буду и у нашој земљи препознати као део једне од највећих заједница уметника који стварају и своја дела пласирају на страним уметничким и комерцијалним сценама.

Један од циљева ове изложбе јесте и да у Србији стрип буде системски потпомогнут као пуноправна уметност, што је статус који већ деценијама има у Француској и другим земљама са подједнако дугом стрипском традицијом.

– И поред општих места као што су жал за временима када су клинци срицали прва слова над стриповима, изнова се показује да стрип овде и те како има публику. Он је заступљен на киосцима, али и у књижарама и библиотекама; у новинама, али и капиталним издањима; у потрошним маркетиншким порукама, али и у престижним галеријама. Сваки од појавних облика стрипа је за нас вредан и занимљив, и показује колико је ова форма изражавања непревазиђена – закључује Павле Зелић.


Коментари0
3528a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља