четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:44
ГРАЂАНИ СРБИЈЕ И ДАЉЕ ПЛАЋАЈУ ВИСОКЕ КАМАТЕ

Дозвољени минус у Србији четири пута скупљи него у ЕУ

Према подацима Европске централне банке, просечна камата на ову позајмицу у државама еврозоне прошле године била је 7,92 одсто, док је у Србији то 33,78 одсто
Аутор: Стефан Деспотовић, Ивана Албуновићчетвртак, 07.03.2013. у 22:00

Грађани Србије који користе дозвољени минус ову позајмицу плаћају четири пута скупље него житељи држава еврозоне.

Према последњим подацима Европске централне банке, просечна камата у државама еврозоне прошле године била је 7,92 одсто, док је у Србији, показују истраживања портала Каматица, то –  33,78 одсто. Док грађани кривицу сваљују на банкарски сектор и спочитавају им да зарађују на муци дужника, банкари тврде да на висину камате на дозвољени минус утиче много фактора, а пре свега висока стопа инфлације. Нижих камата, истичу, неће бити све док се цео систем не опорави, а такво стање мора да потраје бар неколико година у низу.

Скуп новац, међутим, није проблем само Србије. Глас против вртоглаво високих камата недавно су подигли и грађани Хрватске затраживши од банака да хитно смање зараде на кредитима, посебно на дозвољеном минусу који користи велики број клијената. Међутим, камате у Хрватској само су за неколико процената ниже од европских (око 11 одсто на годишњем нивоу за коришћење дозвољеног минуса), али ни то није спречило грађане да упитају надлежне зашто су само у Естонији и Ирској неповољнији услови него у Хрватској.

 

Како пише хрватски „Вечерњи лист”, многе од земаља Европске уније имају камате на минусе какве би Хрватска прижељкивала за стамбене кредите. – У Аустрији је то 4,91 одсто, у Шпанији након интервенције државе 4,89 одсто. У Великој Британији дозвољени минус је пуно скупљи, са просеком који премашује 19 одсто, али све земље са развијеном финансијском индустријом и њихови грађани имају заједнички став према оваквом задуживању – оно је спас за повремене проблеме. Далеко им је пракса задуживања до саме границе – наводи овај лист.

Најскупља позајмица

Дозвољени минус једна је од најисплативијих инвестиција банака и на овај вид кредитирања оне наплаћују веома високе камате, показује истраживање „Каматице”.

– Статистика каже да се дозвољени минус у Србији одобрава уз просечну каматну стопу од 33,78 одсто на годишњем нивоу, а постоје и банке које су овај просек прилично премашиле. Дозвољени минус банке у Србији одобравају уз камате које суод 26 до чак 41 одсто на годишњем нивоу – наводе у „Каматици” и илуструју то примером.

– Ако претпоставимо да сте на почетку године искористили дозвољену позајмицу од 40.000 динара, уз месечну каматну стопу од 2,5 одсто (34,49% ЕКС на годишњем нивоу), и да сте током целе године увек користили износ максимално дозвољеног минуса, односно да нисте месечно умањивали свој дуг (што је у пракси најчешћи случај), ваша укупна годишња обавеза по основу камате за коришћење дозвољеног минуса по текућем рачуну износила би 12.000 динара (1.000 динара месечно) – објаснили су, напомињући да, и поред тога што бисте за годину дана платили 12.000 динара за коришћење дозвољене позајмице ако нисте умањивали свој дуг (минус) сваког месеца, ви бисте и након годину дана и даље дуговали свих 40.000 динара.

Због чега ова банкарска позајмица толико кошта и зашто је вишеструко скупља него у европским земљама?

Народна банка не утиче на каматне стопе

У Народној банци Србије за „Потрошач” кажу да висину каматне стопе на кредите банке уређују својом пословном политиком, а важећом  регулативом није прописана могућност да се утврди граница изнад које банка не може да је повећа.

– НБС има директно законско овлашћење да утврђује само каматне стопе којима се спроводи монетарна политика, каква је на пример, референтна каматна стопа, чиме се посредно утиче на ниво каматних стопа банака. Ограничавање каматних стопа није у сагласности са стратегијом циљања инфлације – одговорили су у Народној банци на наше питање – има ли НБС било какве ингеренције да утиче на висину каматних стопа.

Верољуб Дугалић, генерални секретар Удружења банака Србије, за „Потрошач” каже да за добијање реалне слике није довољно да се истргне само један податак, каква је камата на дозвољени минус.

– Мора се најпре узети у обзор то колико износи инфлација у земљама Европске уније. Не може да буде иста каматна стопа у земљи где је инфлација један или два одсто и у земљи где је више од 12 процената, какав је код нас случај. Осим тога, референтна каматна стопа је у Србији 11,75 одсто, а есконтна каматна стопа Европске централне банке, односно њихова референтна, износи један одсто. То је каматна стопа по којој се банке задужују код Народне банке. Значи, њима је инфлација један или два одсто и референтна каматна стопа један одсто. А овде је инфлација више од 12 одсто и готово исто толико референтна каматна стопа – објашњава Дугалић, додајући да је у Србији и обавезна резерва 30 одсто на изворе девизног порекла (код нас је 98 одсто штедње у девизама), док у западној Европи не постоји та категорија и они немају такву обавезну резерву.

Проблематични кредити

– Ево још неких података. Они имају проблематичних кредита (НПЛ) између 5 и 10 одсто, а код нас је то преко 20 одсто за привреду, а за грађане око девет. И онда ја питам, може ли банкарска позајмица овде да буде јефтина, будући да све ово на то утиче – каже Дугалић.

На наше питање – када би грађани могли да очекују јефтиније зајмове, односно да их коришћење дозвољеног минуса мање кошта, Дугалић одговара да се за то мора испунити неколико услова.

– Кад будемо имали инфлацију два или три одсто, и то не једне године, него када то буде трајно. Када будемо имали стабилан курс као што је то сада случај, али да то не траје неколико месеци, него да буде вишегодишњи тренд. Када будемо имали референтну каматну стопу од неколико процената, односно два, три или четири одсто и када будемо имали НПЛ зајмове као у Европској унији, онда можемо да очекујемо да позајмице буду јефтиније. И наравно, ако је реч о девизним кредитима, када будемо имали бољи кредитни рејтинг, онда ћемо имати каматне стопе сличне онима које су у Европској унији. А то, признаћете, није нешто што зависи од банака – рекао је Дугалић.

Он истиче и да је цео банкарски сектор у Србији први пут 2005. године после много година остварио зараду која је након плаћања пореза износила око четири одсто.

– Напомињем да је прошле године банкарски сектор у Србији направио губитак, а исто је било и 2011. године.Истовремено је банкарски сектор у свим земљама Европе остваривао профитне стопе веће него овде. Примера ради, у Норвешкој, где је инфлација један одсто, у годинама пре кризе је профитна стопа банкарског сектора била између 20 и 25 одсто, а пре две године 13,4 одсто. У Пољској је то 13,2 одсто, у Хрватској 8,9 процената, а у Албанији 8,2 одсто – каже он.


Коментари7
428d0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jazon Mils
a oni koji ni to ne mogu! gde su oni? ne 4 puta nego 100 puta pa da im ne padne vise na pamet da se zaduzuju!
srecko sreckovic
Dinkic je ugasio domace banke i doveo strane banke, koje naziva 'nashe banke', koje se ne bave pravim bankarskim poslovanjem vec kao shtedno kreditne zadruge, zaradjujuci na kamatama i iznoseci profit iz zemlje. Najgore je shto te 'nashe' banke ne dozvoljavaju formiranje RAZVOJNE BANKE koja bi finansirala domacu privredu, uz pretnju povlachenja depozita pa zato jedine u Evropi POSLUJU POZITIVNO.
mudrijaš
pametnima dovoljno da shvate kolika je "ljubav" Zapada prema Srbiji...ocigledno namerno upropascavanje privrede i guranje stanovnistva u bedu i siromastvo, kada se nece buniti nizasta od jurnjave za koricom hleba (pored plodnih oranica). stvarno mi smeta sto sam pripadnik naroda koji je toliko pohlepan, lenj, glup i naivan...srbin u eu, ko tele u sarena vrata....odvratan nivo praznoglavlja...
momćilo sekulić
jorgovanka-guvernerka i dinkić-experat neka objasne ,neobjašmjivo!!,baš me interesuje kako ovo dvoje "ekonomskih gromada-mislim na stene" ,mogu još uvek se bave ekonomijom ove zemlje??
Uzrocna Posledica
Mali lopovi - male kamate, veliki lopovi - velike kamate. To se zove uzrocno - posledicna veza.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Економија /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља