недеља, 20.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 08.03.2013. у 22:00 Зоран Миливојевић

Моћ песимизма

Нико не зна шта ће тачно да се догоди у будућности. За сада није доказано да је неко видовит – да увек тачно предвиђа догађаје. Можемо само тачно или погрешно да претпоставимо ток будућих догађаја.

Ако је интелигенција способност да се нешто сагледа из различитих углова, онда је вероватно најинтелигентније да могуће исходе сагледавамо и из позитивног и из негативног угла. И једно и друго гледиште доноси нам извесне користи. Позитивно гледање на будућност нам даје наду и енергију да идемо ка тим циљевима за које верујемо да ћемо успешно да их остваримо. Предвиђање негативног нам омогућава да заобиђемо препреке које смо предвидели и да се унапред припремимо на оне које не можемо да избегнемо.

Људи на будућност углавном гледају или позитивно или негативно. То су оптимисти, од латинске речи optima – добро, и песимисти, од латинске речи pessimus – најгоре. Када упоредимо оптимизам и песимизам, онда можемо да закључимо да песимистичке изјаве често делују паметно, па чак и мудро у односу на наивност која се приписује оптимизму. Као да песимизам има већу моћ од оптимизма.

Ево неких разлога за то. 

Истраживања су показала да када људи чују од некога нешто што им звучи логично, а на шта нису помислили, имају тенденцију да ту особу сматрају паметнијом од себе.

Песимиста поставља ствари тако да буде задовољан и у случају позитивног и у случају негативног исхода. Узмимо као пример ситуацију да отац саветује сина да се не упушта у неки пословни подухват због потенцијалних опасности. Ако га син послуша и одустане, обојица ће бити задовољни јер ће очев ауторитет и мудрост бити „потврђени”. Ако га син не послуша, упусти се у дати подухват и у њему не успе, отац може да истакне да је знао да ће то да се догоди и да је штета што га син није послушао. Ако га син не послуша, али успе у датом подухвату, отац може себи да припише део одговорности за успех јер је сина на време упозорио чега да се чува. Увек може да изјави да му је драго што није био у праву. Дакле, без обзира на исход подухвата, онај који даје песимистичан савет испада мудар и задржава позицију ауторитета.

Најрадикалнији пример би гласио: ако једна особа, без икаквог повода, саопшти другој: „Немој сутра да се убијеш”, и друга особа се не убије сутра, прва особа може да сматра да јој је спасла живот. А у случају да се друга особа заиста убије, прва може да сматра да је, ето, све покушала, али да другој особи није било спаса.

Када је у заједници много појединачних песимиста, настаје колективни песимизам. Он је лош јер демотивише оне који се боре за успех и позитивну промену. Настаје менталитет пасивности и злурадости и култура паметних губитника у којој нема подршке и охрабрења. 

Коментари8
0f67b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Andrija kljucarevic
Evo posto sam bez citanja teksta dao prolazan odgovor.Procitao sam tekst pa da probam iz licnog primera da dam odgovor,zasto roditelji ispadnu pametni i u 85 posto pesimizam u vezi deteta im ispadne vidovitost sto kod ljudi nepostoji kao osobina. Jednostavno Otac ili majka kada dete dobije viziju za neki posao ili rad u EU.npr. oni poznavajuci dete ciljano gadjaju u manu licnosti koja ce kiksnuti preslikana na poslovnom uspehu.u glavnom je Neodgovornost i neznanje raspolaganjem zaradjenog novca na prioritete npr.Porez drzavi,racuni za lokale ili sl..tu iz prakse znam da padaju i mali i veliki biznismeni ili ko god. To mogu i ja sad da budem pesimista i kazem vecina mladih privatnika nece imati porez na 0 ta tri godine. To je realnost u Srbiji...itd.
kloc
Sjajan tekst! Hvala što ste pretočili i moje misli u riječi!
ana anabela
Ipak postoje u teoriji menadzmenta neka misljenja da ada se ulazi u novi poduhvat prvo treba razmotriti pozitivne stvari, a potom negativne. Prvo treba pronaci razloge i racune zbog kojih ce posao uspeti, a potom one druge. Ne znam zasto se ovaj redosled naglasava,ali meni se to nekako svidja, pa sam usvojila taj rdosled. Miislim da je bitno da vam se nesto ili neko dopadne na prvi pogled, mada to nije najvaznije.
Onako Samo usput
Nijedna krajnost nije dobra po čoveka.Biti stalan pesimista je opasno podjednako kao i biti stalan optimista.Čovek je najčešće ili jedno ili drugo,u zavisnosti od raspoloženja i situacije koja ga opterećuje.Sve to je ništa novo rečeno.Novo je to da su zapravo pesimizam i optimizam ne toliko osećanja koliko stanja ljudskog duha.Kada jednom savladamo sposobnost da ne poništavamo ili preuveličavamo postojeći problem već da u njemu uviđamo pored negativne i pozitivnu,optimističnu stranu,živećemo lepšim i kvalitetnijim životom.Dakle,ne treba da budemo u određenim situacijama pesimisti, a u drugim optimisti,već oboje.Pesimizam služi da uočimo problem,optimizam da ga rešimo....Kada sam to shvatio,život mi je postao mnogo lepši i draži...
paradoks
Pesimista nikad ne moze da izgubi optimizam.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља