субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:16

Где је злато Краљевине Југославије

Аутор: Иван Миладиновићнедеља, 10.03.2013. у 11:00
Краљица Марија са синовима Петром, Томиславом и Андрејем

У другој половини тридесетих година прошлог века кнез Павле је био дубоко свестан европске реалности, да се версајски систем распада и да је Немачка постала полуга која ствара нови поредак. То је значило да у тој констелацији односа Југославија мора пронаћи своје место.

Увиђајући опасност по земљу и пре почетка Другог светског рата, Савет земаљске одбране Југославије доноси одлуку да се златне резерве полако склањају из Београда. Прво је део златних резерви пребачен у Енглеску, у мају 1939. године. Транспорт је извршен разарачем „Београд”.

У Енглеску је стигло 980 сандука у којима се налазило 3.379 златних полуга. Народна банка Краљевине Југославије у Лондону је већ имала 225 златних полуга, па је та резерва увећана на 44.886,61 килограм. Према свим расположивим подацима до којих је дошао историчар Миодраг Јанковић, уочи пуча 27. марта 1941. године Краљевина Југославија је поседовала 84.574 килограма чистог злата.

После почетка Другог светског рата, када се очекивао напад на Енглеску, одлучено је да се злато хитно пребаци у САД. У Њујорк је из Енглеске транспортован 33.683,51 килограм злата. У енглеском трезору до краја рата је остало 11.203,10 килограма.

Средином 1940. године организована су још два транспорта: злато је повучено из Швајцарске и преко Атине упућено у Њујорк (344 сандука, односно 14.168,16 килограма чистог злата).

Непосредно пред бомбардовање Београда, Народна банка Краљевине Југославије је код Федералних резерви у САД имала 41.666 килограма злата.

Тих дана, тачније 18. марта 1941. године, Народна банка продала је 20.002 килограма злата за 11.225.000 долара а новац је депонован код Бразилске банке.

У трезорима у земљи остало је 10.703,41 килограма: у ужичком подземном трезору 9.611,30 и у Сарајеву 1.089,80 килограма. Ово злато доцније су отеле усташе.

Злато из ужичког трезора (204 сандука) пребачено је у Никшић и склоњено у пећину Требјесу. Ни ту није дуго остало, већ је сутрадан пребачено на аеродром Крапино поље због транспорта у иностранство. На никшићком аеродрому остало је 190 сандука државног злата.

У авионе је, због мале носивости и превеликог броја „побегуља”, укрцано свега 14 сандука, са 674 килограма злата. Пучистичка влада понела је осам сандука (385 кг) а генералитет шест (289 кг). У авиону генерала Боре Мирковића било је највише, три сандука са златом.

Злато које су донели у Енглеску пучисти су морали да депонују у Енглеској банци. Од тога су исплаћиване плате министрима и службеницима у њиховим владама у Лондону, као и месечне принадлежности краљици Марији, краљу Петру Другом и његовој браћи краљевићима Томиславу и Андреју до 1952. године.

То није било све. Пучистичке владе – генерала Симовића, Слободана Јовановића (две), Милоша Трифуновића, Божидара Пурића и Ивана Шубашића – имале су на располагању депозит Народне банке Краљевине Југославије у банци Федералних резерви у Њујорку у износу од 24.587.814,08 долара. На том рачуну после рата је остало неутрошено свега 662.757,13 долара. Они су, у емиграцији, потрошили скоро 20 милиона долара.

Од злата које је остало у Никшићу, 100 килограма је украдено у хаосу око бекства владе. Италијани су отели 176 сандука или 8.393,22 килограма. Немци су у манастиру Острог запленили четири сандука са 188,45 килограма. Четници су пронашли и узели један, а Озна пет сандука и пренела их у Београд.

После дугогодишњих истраживања Репарационе комисије после Другог светског рата утврђено је да је у власништву ФНРЈ остало 49.033 од предратних 84.574 килограма монетарног злата.
Шта се десило са 35.541 килограмом?

Пучисти су поарчили скоро 20 милиона долара. Влада САД је проценила да је конфискована имовина њених грађана у Југославији, која је објективно вредела између три и четири милиона, вредна 17 милиона долара.

Тако су „наши савезници” Американци из југословенског депозита од 41.666 килограма монетарног злата узели 15.649,22 килограма и наплатили оружје, униформе, храну, возила, авионе – све оно што су у виду помоћи за време рата испоручили Титовим партизанима и Михаиловићевим четницима. Што је најбитније, наплатили су и бомбе које су пред крај рата бацали на српске градове.

Остаје чињеница да Карађорђевићи нису „побегли с народним парама”. Краљ Петар Други је из Никшића одлетео само с личним пртљагом. Кнез Павле је, с породицом, 27. марта 1941. године у поноћ, такође само с личним пртљагом, укрцан у воз који га је одвезао у Грчку, где је предат Енглезима, који су га интернирали у Кенију.


Коментари24
7cf68
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mihael
49 tona znase a staje sa 35tona zlata astaje sa parama kolko para je bilo u drzavnoj kasi staje sa dragocenostima slike itd zar kralj i porodica je morao 100 hiljada da dobija platu i poslanici kolko su oni ukrali zlata para .Moje pitanje stasu imali taj napacen narod tokom rata i posle rata do 90godina ovo je pljacka veka bila. I sad su svi oslobodioci a narod staje sa narodom staje dobio natod. Nemogu da verujem kakve sve pljacke su bile i jos se desava ovom prepacenom narodu ja sela da nepric
milorad vidic
Kako ne razumete da je amerika najaca na svetu,ko je vama kriv sto se vi bezobrazno usudjujete da napadate ameriku,a kad vam italijani oladili onda nije vazno.Pravite razliku izmedju italijanskog ukradenogi americkog naplacenog.
Nemački novinar (slavista)
Odgovor g. Aleksandru Mihajloviću: Na žalost, niste dobro upoznati. Maršalov plan nije važio samo za Nemačku nego za celu Evropu, čak i Turska i Indonezija su dobile po nešto. Cela suma je iznosila oko 14 milijardi dolara. Nemačka nije dobila 50, kako vi pišete, nego 1,4 milijarde, Engleska 3,5 milijarde, Francuska 2,8, Italija 1,5 milijarde. I Jugoslavija je dobila 160 miliona $ ali je na presiju Rusa Tito odustao od daljih primanja. Inače, YU je dobila 60 do 80 milijardi kredita od SAD koji su u tri navrata otpisivani- za političke ustupke kao: povećanje građanskih sloboda i dobijanja pasoša, dozvoljavanje male privrede i za zeleni plan -privatnu zemljoradnju. Na žalost srpske istoričare, iako su neke arhive dostupne, ne interesuju tačne brojke. Kraljevska porodica je decenijama dobro žvela. Sigurno su i oni profitirali od poharanog državnog zlata. Nikada nije istraženo koliko je zlata iz Srbije odneo Vermaht -ili je Tito i to, kao i "ratnu oštetu" poklonio Vijliju Brantu!
0na simic
Za Bojana Miljevica. Bojane zao mi je , nisam bila dovoljno jasna oko nepismenih u Srbiji. Moslila sam u vreme kralja. Ince slazem se sa vama da smo, sada ,posle ovog propalog komunizma ostali svesniiji i pismeniji nego posle odlaske kralja.Bilo je, pre svega ,obavezno osmogodisnje skolovanje a za dalje kako je ko hteo.
Боки
@Aleksandar Mihailovic Не спорим то да је Вук шарлатан али како објашњаваш моје питање око инфлације и кредита. И поред тога што нико није навео конкретне доказе мислим да је Југославија добила озбиљну помоћ са Запада. А ово са Маршаловим планом, не знам да ли је само тај план помогао Немачкој да се обнови или се ту крије још нешто и да додам да 50 милијарди ондашњих долара данас вреде много више.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља