недеља, 18.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:58

Генијалци тешко проналазе пут до успеха

Аутор: Катарина Ђорђевићпонедељак, 11.03.2013. у 15:00
(Фото takepart.com)

Замислите да у гаражи имате моћни „ферари” и да тај аутомобил треба да извезете на просечан српски друм. Да ли ће тај „ферари” моћи да развије исту брзину на нашим путевима који су препуни рупа, необележени и уски, коју би могао да достигне на аутопуту налик на аеродромску писту? Наравно да неће, он ће кроз српске путеве крстарити истом брзином као и било који други аутомобил, а имаће и додатни проблем са паркирањем, па ће сваки возач „фиће” бити у предности када се тражи празно место на паркингу.

Ово је метафора коју радо наводи Милица Младеновић, координатор Менсе Србије за Београд, када прича о томе шта значи имати супериоран коефицијент интелигенције или „ферари у глави”. Иако резултати најновијег тестирања Менсе сведоче да је „сваки други Србин генијалац”, наша саговорница истиче да треба опрезно тумачити резултате који говоре да чак 40 одсто особа које су дошле да се тестирају у Менси имају натпросечан коефицијент интелигенције.

– Ово нису резултати опште популације већ селекционисане. Код нас на тестирање долази интелектуално „јача” популација – пре свега академци између 17 и 25. година, који су кроз своје школовање и на научним такмичењима већ добили документ о својој високој интелектуалној вредности и којима је ова врста „потврде” потребна да би је доставили научним или образовним институцијама у свету у којем планирају своју професионалну или академску каријеру – каже Милица Младеновић.

Да ли то значи да „чланска карта” Менсе отвара врата на која узалудно „куцају” неке друге академске дипломе? Није баш тако каже саговорница „Политике” и додаје да „чланство” у организацији која окупља интелектуално супериорне особе широм планете може бити она сказаљка на ваги која одлучује између пет кандидата који имају исте резултате.  

Шта у животу значи бити власник чланске карте која се не може купити, позајмити ни добити на поклон и коју има само два процента становништва на свету?

– Интелигенција није синоним за успех у животу, па тако међу члановима Менсе има људи различитих судбина – почев од суперуспешних па до веома неуспешних. Супериорна памет јесте предуслов за успех, али су за животна достигнућа потребни и бројни други услови – закључује Милица Младеновић.

Иако је интелигенција, по дефиницији, способност сналажења у новим и непознатим ситуацијама, противници мерења сивих ћелија тврде да је интелигенција само оно што мере тестови интелигенције и да је ђаке које је школа оценила петицом живот често оцењивао чистом јединицом.

У прилог тој тези сведоче и резултати истраживања животних судбина 50 студената са Харварда, који су током четрдесетих година прошлог века студирали на овом престижном факултету.

До њихових средњих година, мушкарци са највишим коефицијентом интелигенције на колеџу нису били посебно успешни у поређењу са њиховим вршњацима са лошијим резултатима – ни у погледу плате, ни у погледу положаја на послу. А нису имали ни већа животна задовољства, ни више среће у пријатељствима, породицама или љубавним везама. Подаци новијег истраживања спроведеног међу 80 ученика завршних разреда из генерације 1991, у средњим школама у Илиноису, који су постигли највиши академски успех, говоре да су у касним двадесетим они једва имали просечан успех. Деценију од матурирања, само је један од четворице постигао највиши успех у својој професији међу младићима истог узраста, док су многи од њих подбацили, објашњава Данијел Големан, аутор књиге „Емоционална интелигенција”, која је револуционисала наше разумевање важности емоција за успех у животу.

Он заступа тезу да се академска интелигенција суштински не припрема за невоље које наилазе са животним променама и да је емоционална интелигенција од суштинске важности за разумевање, због чега једна особа у животу напредује, док друга са истим интелектом завршава у слепим улицама живота.

Др Зоран Миливојевић, психијатар и психотерапеут који у својим књигама „Емоције” и „Формуле љубави” доста говори о значају емоционалне интелигенције, каже да висок коефицијент интелигенције значи да у глави имате суперкомпјутер, „али шта вреди рачунар ако за њега немате програм и немате праве податке, а то је емоционална интелигенција”.

– Рационална интелигенција јесте важна али није довољна – за успех у животу подједнако је важно да је особа у стању да управља собом, да истраје у ономе што ради и да се сналази у емоционалним и социјалним везама, а све су то компоненте емоционалне интелигенције. У литератури је описан синдром „паметног детета” које учи само на часу, јер му учење код куће није потребно и тако не развија своје радне навике. И тако то суперпаметно дете стиже на факултет где доживљава фијаско јер није у стању да сакупља огромну количину научних информација јер – нема развијене радне навике. Са друге стране, имате пример „лудог научника” који је генијалан, али деструктиван и по себе и по околину – закључује др Миливојевић.


Коментари26
989cf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

DrJela Bisic
Kad smo vec kodNikoleTesle,za njega je karakteristicno i da je bio duboki vernik(otac mu je bio pavoslavni svetenuk,majka rakidje iz svestenicke porodice),a njegove izjave(pogotovo u ateisticnom,povrsno religioznom ili protetantantskom okruzenju)mogu da zvuce cudnoMnogi geniji,pored toga,smatraju da im Bog nije dao toliku pamet da se konformiraju svakoj budali(kojih je najvise)Nije to asocijalnost-oni zrtvuju svoje vreme(i cesto novac,na ovaj ili onaj nacin)za dobrobit covecanstva(Tesla je tu najbolji primer)Pa po definiciji nisu asocijaoni,vec su,naprotiv,asocijalni razni milijarderi,finansijeri i sl
Srba, Velika Britanija
@ zrtva sopstvenog iskustva Teslina sposobnost da komunicira sa ljudima je bila daleko iznad proseka. Znate li jos nekog emigranta ko je uspeo da se ‘ukomunicira’ u slicne medijske, finansijske i industrijske krugove kao Tesla? Pre bih rekao da su mediokriteti bili nesposobni da komuniciraju sa Teslom i da ga shvate, a ne obrnuto. To sto je neko ismevao Teslu zbog njegovih ideja (o hodanju ljudi po drugim planetama i slicno), govori o onima koji su ga ismevali ali i o Teslinom vizionarstvu. A sto se tice nemogucnosti drugih da timski rade sa Teslom, uvek je tesko curkama da lete sa orlom.
zrtva sopstvenog iskustva-2
(@Srba, Velika Britanija) Vase poznavanje Tesle je ipak vrlo ograniceno. Tacno je da je bio "veliki kicos" ali to mu nije bila uspesna komunikacija u Americi koja je kicosenje videla kao nedostatak muskosti, blago govoreci. Za "timski rad" bio je nesposoban i stvarao probleme i sebi i drugima. On je najbolje funkcionisao kad je radio sam. Bio je interesantan za novinare jer je bio vest, Ali kad je poceo da prica o nekakvim fantasticnim energijama i filozofijama a da nista nije mogao ili hteo da pokaze, ljudi su poceli otvoreno da sumnjaju u njegove sposobnosti uspesne komunikacije. Nije mnogo proslo pa su poceli da ga ismejavaju. Prvo je izgubio finasijere a posle toga i prijatelje. Nesto se desilo sa Teslom, sto mozda mogu da razumeju ljudi koji ocekuju od genija da se cudno ponasaju, ali od obicnih ljudi to ne treba ocekivati. Tesla je zasluzan za gubitak svoje reputacije mnogo vise nego zato sto je bio Sloven u Americi a koja je u to vreme na Slovene gladala gore nego na crnce.
Simon Simonovic
Pokusao bih da ukratko,a u skladu sa temom kazem nesto o uspehu,gemnijalnosti i novcuN vac nije nI merilo uspeha,ni(jedinI)cilj radaCoveku je potrebnajedna kolicina nivca da zadovo;ji svoje potrebe i potrebe svoje porodiceSve preko te kolicine nije potrebnoTtrcanje za tim viskom novca(i njegovo zaradjivanje pri tom trcanju)nije nikakav uspehTo je jedna vrsta zavisnostiKoliko coveku treba soba u kuci?Po jedna za svakog clana i jedna dnevna,trpezarija,kuhinjaSvakome po(malo)kupatiloNista vise,nikomeCoveku,u vecini,ne treba auto,moze da koristi javni prevoz svih vrsta i kad bas mora iznajmljuje autoKoliko odece vam treba?Ili obuce?ja sam bio postopvalac kupovanja knjiga,ali sad sam cuo da na kindl za 3Emozete da skinete knjigu.300E=300knjiga!Sta ce vam(glupi)kruzeri-ja svoju bastu ne bih ostavio ni za sta na svetu,svoje kokoske,golubove,macke,psa,razgovore sa komsijama itdDakle coveku,a pogotovo inteligentnom ne treba mnogo,i mnogi pametni ljudi ne hvataju sena te udice"uspeha"
Srba, Velika Britanija
@zrtva sopstvenog iskustva ‘…verovatno ce imati probleme u komunikaciji sa ljudima. Primer je Tesla.’ Koliko znam, Tesla je bio izuzetan kicos, uvek besprekorno odeven. Bio je meta novinara i rado vidjena zvezda na prijemima poznatih i mega bogatih. Tesla je imao i izuzetnu ‘prodajnu’ inteligenciju (koja matematicarima i ostalim prirodnjacima vrlo cesto nedostaje) – ali naravno ne treba ga ocenjivati po kolicini novca koji (ni)je zaradio.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља