понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54

Ера социјалне државе је при крају

понедељак, 11.03.2013. у 12:30

Иако се Норвешка често наводи као пример земље у којој се са успехом спроводи модел социјалне државе, историчар и социолог Асбјорн Вал сматра да је Норвешка тренутно у бољој позицији у односу на друге земље света. Према речима Вала, саветника при Норвешком синдикату јавних и комуналних радника, за то постоје два главна разлога: богатство нафтом, рибом и хидроелектричном енергијом и чињеница да је Норвешка у тренутку када је нафта пронађена шездесетих година прошлог века већ имала врло развијен социјални систем тако да је равнотежа снага у друштву била таква да је била могућа социјализација већег дела зараде од нафте.

„Ово није била ситуација у већини других земаља богатих нафтом, у којима су велике компаније или локалне елите биле у ситуацији да приграбе највећи део енормно велике зараде. Управо због тога у Норвешкој није било потребно, али и политички могуће, увести окрутне мере штедње које видимо да се спроводе широм Европе”, каже аутор књиге „Успон и пад државе благостања” у разговору са активистима београдског Центра за политичке еманципације, који преноси „Политика”.

„Са друге стране, у Норвешкој је власт током последњих тридесет година (било да су је чиниле десничарске било такозване левичарске партије), у мањој или већој мери, водила једну врсту благе неолибералне политике. Спровођене су либерализација, дерегулација и приватизација. Пензиони систем је реформисан и тако ослабљен (смањене су пензије већем делу становништва, прерасподела новца од богатијих ка сиромашнима је такође редукована, повећан је индивидуални ризик итд). Спроведена је реформа јавног сектора, па је тако, примера ради, здравствени сектор сада више тржишно оријентисан. Повећана је неједнакост и сиромаштво код деце. Међутим, све ово се дешавало у доста блажем облику него у остатку Европе иако је тенденција у принципу била иста.”

Да ли је Норвешка само изузетак у време неолибералног капитализма и економске кризе?

Из моје перспективе, ова тренутно повољна ситуација у Норвешкој је поприлично крхка. Наиме, Норвешка је дубоко интегрисана у европску и светску економију и самим тим је под великим притиском неолибералне офанзиве. Нови застој у светској економији снажно би погодио норвешки извоз, што би даље довело до наглог пораста незапослености, чиме би и синдикални покрет био знатно ослабљен. Синдикални покрет је ионако у великој мери заглављен у идеологији социјалног дијалога, па је самим тим и његов мобилизацијски потенцијал, у случају да дође до заоштренијег сукоба, доста ограничен. Укратко: да, тачно је да норвешки модел социјалне државе тренутно представља горњу палубу глобалног брода, али та горња палуба може бити палуба „Титаника”.

У тренутним околностима мера штедње и доминације неолибералне логике, да ли је реално очекивати скори повратак социјалног система какав смо некада познавали?

Рекао бих да је ера социјалне државе готова или барем да јој је крај јако близу. Оно чему тренутно сведочимо у кризом погођеној Европи јесте систематско уништавање тековина социјалне државе. Успон државе благостања јесте резултат врло специфичних историјских околности које се тешко могу копирати у било ком облику. Овај успон је био омогућен захваљујући свеобухватној регулацији и ограничењима наметнутим капиталу, попут регулације банака и финансијских тржишта, ширења јавног власништва, а не смемо сметнути са ума и демократизацију, чиме је обичним људима омогућен већи утицај на политику. Промене односа моћи у друштву које смо искусили у периоду неолибералне офанзиве започете осамдесетих поништиле су већину ових регулација па је и структура на којој се социјална држава заснивала тако нестала.

Оно чему данас присуствујемо јесте период жетве коју спроводе капиталисти и десно оријентисане политичке снаге, период током којег они, експлоатишући нове односе моћи, уклањају најбоље елементе социјалног система. Борити се за поновно успостављање државе благостања у тренутној ситуацији је тако доста бесмислено. Наравно, морају се бранити остварена достигнућа, али је на дужи рок ипак неопходно успоставити визију и стратегију доласка до једног другачијег друштва, друштва које је усмерено ка задовољавању потреба људи.

Изгледа да је систем од почетка кризе убрзано кренуо да се удаљава од модела социјалне државе. Користи ли се криза као изговор да се моћ концентрише у рукама доминантне класе?

Да, то је свакако истина. Често можемо чути лево оријентисане политичаре и синдикалне активисте како инсистирају на томе да су мере штедње које намеће „тројка” (Европска комисија, Европска централна банка и Међународни монетарни фонд), као и већина локалних влада широм Европе, грешка зато што штедња неће подстаћи економски раст и отварање радних места. Они на тај начин покушавају да убеде „тројку” и европске политичаре да промене политику. Мени се, ипак, чини да је у питању потпуно погрешна интерпретација ситуације. Краткорочни циљ „тројке” није економски раст и отварање радних места, већ поништавање социјалне државе и пораз синдикалног покрета. То је барем оно што се тренутно дешава.

Једна од интерпретација постсоцијалистичке реалности у Србији, коју често можемо чути, јесте да се наше друштво још увек налази на путу ка „правом капитализму”, као и она по којој ће интеграција у Европску унију омогућити решавање великог броја економских и социјалних проблема. Из вашег угла, шта данас представља ЕУ?

То више звучи као нека бајка. Шта је уопште „прави капитализам”? Да ли је то послератни социјални капитализам (који је сада већ део историје) или је то много оштрији, брутални капитализам чијем развоју сведочимо данас? Веровање да ће ЕУ интеграције омогућити просперитетну будућност Србији, а пре свега ако узмемо у обзир шта се тренутно дешава у Грчкој, Ирској, Португалији, Шпанији, балтичким земљама, Мађарској, Бугарској итд., заиста изискује велику дозу ничим неоправданог оптимизма.

ЕУ је у највећој мери формирана током неолибералне ере, што се умногоме одразило на њену структуру, политику и законе. У том смислу она агресивно заступа интерес капитала. Неолиберализам и мере штедње су уграђени у данашњу ЕУ, док је кејнсијанска, традиционална социјалдемократска политика законом забрањена, и то, занимљиво, уз пуну подршку свих европских социјалдемократских партија. Чињеница да је ЕУ од самог почетка оскудевала у демократском потенцијалу додатно је то омогућила. Штавише, током последњих неколико година ЕУ се још више померила у правцу ауторитарног супранационалног тела окренутог пре свега интересу финансијског капитала. Овакав развој догађаја изузетно је опасан ако на уму имамо скорашњу историју Европе.


Коментари12
de4c6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Svetlana Radinovic
Radni covek, od obicnog radnika do strucnjaka i radnika svih oblast ne miri se vise s ekspoataciom bilo koje vrste i nece dozvoliti ekspotatorskim guzonjama i tom izrabljivackom olosu tipa Rokfelerta da vlada svetom i muci narod svojom eksploatotorskom politikom i nekakvom naopakom ekonomijom .
Svezozar Bosnic
Stize kraj Evropskoj Uniji kao sto ce stici i zlocinackom neoliberalnim pljackasima radnog coveka , koji nosi svu ekonomiju na svojim ledjima, a tom olosu izrabljivackom NEZAPOSLENI CITAVE PLANETE PRIPREMILI SU OPELO !Zacelo pravo opelo, koje ce narodu biti veselo!
Goran Grubic
Покушај разоружавања радника и сељака широм Европе. . .
Пријатељ Народа
Ne neka velika mudrost @ Социолог Асбјорн Вал ни приближно не мисли да би неко ново и историјски другачије друштво требало да буде засновано на, како сте ви разумели, „ искуственом обједињавању производње и тржишта“ према некој „универзалној“ парадигми из природе, на пример : мравињак, пчелињак, или према некој актуелној социјалној парадигми, на пример : Русија, Кина, Бразил, Индија ... Напротив, Асбјорн Вал експлицитно констатује да су сва досадашња повезивања производње и тржишта исцрпљена, нефункционална и социјално незадовољавајућа, те да би целокупна цивилизација требало да се усмери ка производњи за људске потребе, а не за тржиште као што је било до сада ! Асбјорн Вал не зна како се долази до таквог друштва, он чак не зна ни све консеквенце таквог друштва, али по његовом мишљењу такво друштво, друштво засновано на људским потребама, представља једину алтернативу савремене цивилизације, будући да су и либерални концепт друштва и социјална држава, као комбинација либералних елемената и елемената социјалног старања, дошли до свог историјског краја. Производња за тржиште и производња за потребе нису исти феномени.
Ne neka velika mudrost
Пријатељ Народа,ekonomska kriza je samo vrh ledenog brega.U njoj se ogleda i duhovna kriza čoveka,nesposobnost da se iznađu rešenja za postojeće probleme koji ukoliko se ne reše prete da obore postojeći sistem i vrate ga na prethodni nivo ili sruše celu civilizaciju.Sva rešenja koja je čovek do sad pronašao,nebitno da li je umetnost,nauka,ekonomija,sve je zasnovano na iskustvu stečenom u prirodi oko nas.Ne podseća li naša ljudska zajednica po strukturi na neke životinjske zajednice mrava,pčela...Ako hoćemo da uvidimo rešenje konkretno za ekonomsku krizu,moramo videti ko se najbolje snalazi,a ne nametati nešto na silu.Ako je problem u izjavi Vala kako objediniti proizvodnju i tržište za sve ljude na Zemlji,onda trebamo videti kako to rade Kina i Indija koje imaju po milijardu stanovnika.Ako tražimo rešenje za ekonomsku krizu onda moramo videti šta su radile zemlje koje imaju najveću stopu ekonomskog rasta,Kina,Rusija,Brazil....I u tome je sva mudrost ljudska.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља