субота, 31.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 13.03.2013. у 19:56

Аргентинац Хорхе Бергољо нови папа

Ватикан – Кардинал Хорхе Марио Бергољо, 76, из Аргентине изабран је синоћ за новог поглавара Римокатоличке цркве који ће 1,2 милиајрде верника предводити под именом Фрањa.

Он је први папа који није Европљанин после 1.300 година, од времена 8. века и папе Грегора Трећег рођеног у Сирији, а истовремено је и први припадник језуитског реда изабран за Христовог викара на земљи.

Прошло је више од сата од појаве белог дима изнад Сикстинске капеле када се на балкону базилике Светог Петра појавио кардинал Жан Луј Туран обраћајући се маси од десетина хиљада људи традиционалном поруком:  „Annuntio vobis gaudium magnum... habemus papam!”, Најављујем с великом радошћу… имамо папу!

Тек тада јавност сазнаје његово име: Franciskum, како се уобичајено прво каже на латинском. Нови папа, трећи за редом који није Италијан, заменио је Бенедикта Шеснаестог који се прошлог месеца изненада повукао, што је био први такав случај после више од 600 година. Папа Фрањa је своје обраћање пред базиликом Светог Петра почео молитвом Јозефу Рацингеру, почасном папи, после чега је 266. поглавар Римокатоличке цркве и бискуп Рима дао традиционални благослов и окупљене замолио да се за њега помоле.

                                                            ***

После повлачења папе Бенедикта, који је задржао титулу почасног папе, у Риму се на конклави – гласању ван очију јавности у Сикстинској капели – окупило 115 кардинала млађих од 80 година који имају право избора новог папе.

Мада се претпостављало да црква жели да добије новог папу до Ускрса који пада 31. марта, брзина којом је папа Фрањa изабран представљала је прво изненађење. Како није било изразитог кандидата, што је наговештавало да би избор могао да потраје, било је потребно само пет конклава, једна у уторак и четири јуче, да би нови папа добио најмање 77 неопходних гласова.

Но, избор аргентинског кардинала је несумњиво још веће изненађење.

Нико није потцењивао притисак италијанских кардинала. Италија је давала папе 445 година за редом, да би од 1978. на престолу Светог Петра седели прво Пољак Карол Војтила – папа Јован Павле Други, а потом Немац Јозеф Рацингер – папа Бенедикт Шеснаести. Сматра се да је овај гласачки блок махом стао иза кардинала Анђела Сколе, надбискупа Милана, коме су даване велике шпансе.

За његовог главног ривала словио је бразилски кардинал, Одило Педро Шерер, надбискуп Сао Паола, иза кога је стајао не мали број кардинала који су сматрали да је време да Латинска Америка, континет са 480 милиона католика, највише на свету, први пут добије свог папу. Међу више других кандидата, помињао се и кардинал Петер Кодво Апија Турксон, који је могао да постане први афрички папа.

Испоставило се колико је тачна старо ватиканска изрека која каже да онај ко у конклаву уђе као папа из ње излази – као кардинал.

Како ће се ватиканске архиве о току гласања отворити тек за сто година, остаје само да се претпостави да је кардинал Бергољо, искочио као компромисно решење јер групе око Италијана, односно Бразилца, нису могле да се договоре. На сличан начин је 1978. изабран папа Јован Павле Други.

Претпоставља се да је латиноамерички блок, коме су се придружили кардинали Северне Америке такође жељни да папа буде ван Европе, јединствено стао иза Бергоља који је на конклави 2005. добио највише гласова после кадинала Рацингера, а прошле године се повукао са места надбискупа Буенос Ајреса.„Као што знате, дужност конклаве је да именује бискупа Рима. Изгледа ми да су моја браћа кардинали одабрали оног који долази издалека, али ево ме овде”, рекао је папа Фрањa пре него што је изговорио молитву са очитом жељом да распрши предсатву о себи као „кардинали који се никада не смеши”.

Уочи избора кружила је претпоставка да ће, ако папа буде ван Европе, положај државног секретара – шефа ватиканске владе – добити италијански кардинал. И обрнуто.

Нови папа преузима управљење црквом у једном од тежих периода њене два миленијума дуге историје: свештеника уплетених у дуго заташкаване скандале везане за сексуалне злоупотребе, унутрашња ривалства унутар ватиканске бирократије, Курије, аферу Ватиликс, корупцију као и напредовање секуларизма и губљење позиција цркве пре свега у Европи.

Док од новог папе многи очекују да модернизује цркву, Фрања ће по свему судећи наставити традицију догматског конзервативизма своја два претходника, али ће својим либералним ставовима око социјалних питања обрадовати друго крило цркве.

Зато се процењује се да ће папа Фрања бити баланс цркве. Он сматра да црква има мисионарску улогу, да треба да улази у народ, да буде активна. Подржава цркву која мање регулише веру а више је промовише и олакшава. Истовремено је бескомпромисан противник абортуса,  контрацепције, еутаназије, смртне казне. Бранитељ целибата католичких свештеника.

Очекује се да папа спаја Европу са Трећим светом, попут кардинала Шерера, Бразилца немачког порекла. Припада критичарима „теологије ослобођења”. Како слови за неког ко не брани привилегије клера, очекује се да снажан социјални ангажман потомка италијанских емиграната. Према званичној ватиканској биографији, заређен је као језуита 1969. и студирао у Аргентини и Немачкој.„Бергољо се бори против снобовске духовности цркве”, пише торинска „Стампа”.

Кардинали никада јавно не отркивају ко су њихови фаворити, али један од најчешће помињаних је вештина преношења вере и комуникације са светом, посебно европским који је све даље од католичке цркве. Сматра се да папа Фрања има те квалитете.

У првим реаговањима на избор новог понтифекс максимуса римске цркве истиче се да Бергољо води веома скроман живот, да нема возача, иде метроом, за Рим лети економском класом. Подржава маргиналце аргентинске престонице. Живи у једноставном стану надбискупије и често сам себи кува.

Одабир папског имена Фрања, по аскети светом Фрањи Асишком, такође наговештава папину борбу за сиромашне.

Опредељујући се за Бергоља, кардинали су послали снажан сигнал да желе скромнију и једноставнију цркву која би повратила духовни интегритет и вернике које губи широм света.

Истовремено, избор конклаве несумњиво ће разочарати оне који су очекивали да ће нови папа бити млађи и снажнији да не би морао да се повуче попут Бенедикта који је када је изабран 2005. имао је само две године више од Бергоља. Нови папа деценијама живи са само једним плућним крилом, али тврде да је овај навијач фудбалера „Сан Лоренца” из Буенос Ајреса солидног здарвља.

Бошко Јакшић

-----------------------------------------------------------

Језуита лидерског талента

Хорхе Мерио Бергољо је рођен 27. Децембра 1936. године као једно од петоро деце у породици италијанског имиграната. Отац му је био радник на железници а он је после верске школе у Вила Девоту, предграђу Буенос Аиреса, приступио је језуитском реду 11. марта 1958. На неколико колеџа стекао је дипломе из књижевности и психологије, а заредио се за свештеника 13. децембра 1969. Похађао је Филозофски и Теолошки факултет Сан Михел на којима је касније стекао и титулу професора теологије.

Импресионирани његовим лидерским способностима, језитски ред га је унапредио у надлежног за верске школе у Аргентини од 1973. до 1979, док је годину дана касније постао ректор верске школе у Сан Михелу. На том месту је био до 1986. након чега одлази у Немачку где је завршио докторску дисертацију, после које се враћа у Аргентину у град Кордоба.

Бергољо  је 28. фебруара 1998. наследио аргентинског кардинала Кварасина, али је имамо статус надбискупа Буенос Ајреса све док га папа Јован Павле Други није 2001. уврстио у кардинале, када је под своју јурисдокцију добио римску цркву светог Роберта Белармина.

Као кардинал био је именован на неколико административних позиција у Курији, између осталог и у Конгрегацији за свештенство, Конгрегацији за Божанске обреде и тајне, Конрегације Института освећеног живота и Конгрегације друштава апостолског живота. Осим тога, постао је и члан Комисије за Латинску Америку и Савета за породицу.

Н. Р.

Коментари62
63877
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rad
Mislim da su citaoci Politike izvrsili REFERENDUM sa svojim komentarima na kojem jeziku zelimo da nazivamo novog papu u originalnoj verziji - FRANCISKUSa ne u hrvatskoj verziji - FRANJO. Mi nemamo sto da pozajmljujemo u smislu jezika od Hrvata. Treba misliti takodjer o osetljivosti Srba, bar sto se tice nas preziveli genocide od Hrvata. A sto se tice Srba u matici neka se bore za svoj jezik jer je malo toga ostalo ili izgubljeno nebrigom i u apatiji. Nadam se da ce moj poziv dobiti odjeka.
Milan Petrovic
Samo da kazem Bobu Petrovichu da ono o cemu on govori nije trasliteracija (prevodjenje s pisma na pismo, na pr. s latinice na cirilicu), nego fontyeska transkripcija, prevodjenje u drugi izgovor. Ove dve stvari mogu da idu zajedno, ali ne moraju.
Zrakomlat Helicopters
Juzna Amerika je velikom vecinom katolicka, ali to im nije pomoglo, imali su zivot sa vojnim huntama i mnogo su patili.
nefilolog
Bob Petrovich, Ako do sada nije nadjeno ime za Sikstusa smijesno je to danas raditi. To znaci da je prihvacen latinski oblik. Nista strasno i nista pogresno u tome. Francizije, Fransije a narocitu Fransisije mi fino zvuce. Ali prosla baba sa kolacima. Dva navedena presedana imaju prevagu. Sve drugo bi bio znak nesigurnosti pa i kompleksa. Znacilo bi da nemamo snage da prihvatiomo ono sto je prirodno u NASOJ kulturi. Ime Franja ce dati Bergolju los medijski start u Srbiji. Nadam se da to nije ono sto Vas zapravo smeta.
Bob Petrovich
Transliteracija latinskog imena Marcus Aurelius na srpski je Marko Aurelije. Plautus je Plaut, Marcus Junius Brutus (Cezarov sin) je Brut. Gaius Galerius Valerius Maximianus Augustus je Galerije, itd. Mislim da je najpravilnija transliteracija na srpski Franciskus jer bi direktan prevod (Francuz, tj. osoba iz Franacke) unosio zabunu. Eventualno Francis (prema oubicajenom Brut, Plaut itd.). Cak bi i Francizije moglo da se prihvati, Nikako Franja, ili Franjo.Bice vrlo interesanto da se vidi ko ce sve insistirati na "Franjo" kao da smo hrvatska kolonija. Sto se Pape Sikstusa V tice, s obzirom da je bio Srbin, trebalo bi da imamo nase ime za njega recimo Sestko Peti. Ovaj graditelj Rima i poznavalac geometrije je namerno odabrao ime da oznacava 6/5 Ima li klasicnih filologa u avionu?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља