среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:55

Тражио сам разлог за покрет

Аутор: Б. Лијескићчетвртак, 14.03.2013. у 12:30
Тим Раштон, кореограф и уметнички директор Данског плесног театра (корен)

Након гостовања у Вашингтону, Њујорку, Бостону и Будимпешти, Тим Раштон, кореограф и уметнички директор Данског плесног театра, стиже са својом трупом почетком наредног месеца у нашу престоницу. Биће то јединствена прилика да на 10. Београдском фестивалу игре,6. априла у Мадленијануму, видимо Раштонову кореографију „Љубавне песме”, насталу по музици сачињеној од познатих џез класика,у интерпретацији Каролине Хендерсон. Десет играча дочараће како изгледа последњи позив на плес оних који се воле, у тренутку када се ноћ прелива у зору. Школован у Краљевској балетској школи у Лондону, Тим Раштон је играчку каријеру градио уСадлерс велс балету, потом у Немачкој, Шведској и на крају у Краљевском данском балету.Уметнички директор Данског плесног театра постао је 2001.и учинио да ова трупа постанеједна од главних снага савремене игре у тој земљи. Раштон је до сада поставио више од тридесетак кореографија, за које је освајао награде. Тако је прошле године управо за „Љубавне песме” добио Ревмертпризнање, престижну данску позоришну награду.Наш саговорник има и звање члана реда Британског краљевства за заслуге из области уметничке игре.

Како је настао балет „Љубавне песме”,зашто је у његовој основи џез и да ли сте се плашили могуће патетике, јер љубав је шкакљива тема?

Било је забавно и лако постављати „Љубавне песме”, због сјајне музике и музичара. Након много година бављења озбиљним продукцијама, желео сам да направим нешто прихватљивије, без обзира што сам знао да овај балет може донети дисконтинуитет у колажу мојих радова. Хтео сам да створим нешто једноставно, уживам да се поигравам клишеима, јер сам одрастао у строгом балетском окружењу. Балет вам одузима детињство и тера на велику дисциплину, зато побуне и препуштање новим изазовима нису реткост. Зашто баш џез? Зато што је џез моћан језик и омогућује да се разиграте на сцени. Љубав као тема уметничког дела може лако да склизне у патетику, али ипак све зависи од начина на који се бавите њом. Ваша публика ће видети једно романтично, а не патетично дело.

Како вам данас изгледају дани учења у Краљевској балетској школи у Ковент гардену у Лондону, уз Фредерика Ештона или Кенета Мекмилана и ко је на вас највише утицао тада, а ко сада ?

Класичан балет је нешто из чега сам потекао и отуда неминован утицај класичне естетике у мојим делима. Ипак, та строга балетска едукација је данас само ослонац. Било је тешко одучити тело и очи од класичне игре, али је истовремено моја љубав и страст према савременом изразу бивала јача. Тешко је рећи који кореограф је за мене био пресудан, од сваког сам усвајао по нешто. Инспиришу ме и играчи попут Николаја Хубеа који је и уметнички директор Данског краљевског балета, али нисам имао прилике да са њим лично радим. Дружим се и са писцима, визуелним уметницима и музичарима, рецимо волео бих да сарађујем са чувеном пијанисткињом Мартом Аргерич.

Професија кореографа је захтевала самопоуздање и оно неухватљиво зрно талента које се не да научити, како сте пронашли своје место у савременом балету?

Када сам био млађи, волео сам изазове класике. Садржај није био нешто што ме занимало, већ је то пре била техничка перфекција, савршенство покрета и линија. Али са годинама је садржај почео све више да ме привлачи, разлог зашто нешто радим и са ким радим, почео сам да тражим дубину, повод и разлог за покрет. У почетку сам желео само да направим експеримент и усмерим моју уметничку енергију. Нисам тада знао да ће ме то водити дотле да постанем професионални кореограф. Нити сам претпостављао да ћу у томе бити успешан и данас сам збуњен пред успехом мојих представа.

Дански плесни театар пре 12 година када сте дошли на његово чело није имао завидну репутацију, кажу да сте га трансформисали, како сте то успели?

Када сам 2001. постао уметнички директор Данског плесног театра знао сам да има огроман потенцијал, али и да је трупа изгубила визију и веру у себе. Једна ствар је то што уживам да помажем уметницима и служим њиховом креативном процесу, али је чињеница да је тај процес неизвестани слабо видљив. Ипак, одлучио сам се на тај пут. Водио сам компанију корак по корак до успеха, а данас су бројна гостовањаи признања велика потврда заједничког улагања. Сада је лако ићи даље.


Коментари0
01bc3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља