понедељак, 18.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:20

Хидроелектране – туристичка атракција уз помоћ Тесле

Аутор: Ј. С.четвртак, 14.03.2013. у 22:00
„Вучје” спада у хидроелектране старије од 100 година (Фото С. Кнежевић)

Туриста кога у Србији занима нешто више од престоничких сплавова могао би на јесен да добије другачију културно-туристичку понуду: обилазак места које је за време кратког боравка у Београду посетио Никола Тесла а онда и хидроелектрана у унутрашњости на којима је, надахнут Теслом, радио физичар Ђорђе Станојевић.

Рута „Путевима Тесле и Станојевића” засад је само идеја Мануеле Граф из београдског Завода за проучавање културног развитка за отварање врата српских хидроцентрала домаћим и страним путницима и њихово упознавање са Теслиним и Станојевићевим радом. Иако се тура још не налази у туристичким проспектима, Мануела Граф верује да ће сарадња њене институције са Музејом Николе Тесле и Туристичком организацијом Србије (ТОЦ) уродити плодом, као и да ће нова атракција бити спремна већ за лондонски сајам туризма у новембру.

– Моја идеја је да се наше хидроелектране отворе за јавност. Данас су за посетиоце отворене само оне у Ужицу и Гамзиградској бањи. Истина и она у Ивањици је отворена, али је тренутно у реконструкцији – каже Мануела Граф.

Али, зашто је уопште важно уцртати српске хидроелектране у српске туристичке мапе?

Како истиче наша саговорница, неке од домаћих централа старије су од једног века, добро су очуване, све сем једне раде и сведоче о електрификацији земље и пријатељству двојице научника. Тесла је у Београду провео само један дан 1892, али је посета, додаје Мануела Граф, надахнула Станојевића да електрифицира Србију. Он је конструисао хидроелектрану „Под градом” на Ђетињи према Теслиним принципима полифазних струја четири године након Теслине централе на Нијагари. „Поред хлеба и воде, електрична енергија ће постати свакодневна потреба”, говорио је Станојевић. Прве хидроцентрале подигнуте су због фабрика тканина да би се касније захваљујући њима обасјавале улице и куће и покретали трамваји. Србија данас има пет хиодроелектрана старијих од 100 година: „Под градом”, „Вучје”, „Света Петка”,  „Гамзиград” и „Моравица”.

Међутим, да ли ће, када и које српске хидроелектричне централе постати посећене туристичке локације и места промоције индустријског наслеђа, још је ствар преговора.

– То још није дефинисан туристички производ, али ради се на томе. Индустријско наслеђе код нас не постоји као производ. Падају ми на памет можда само посете војвођанским житницама и млиновима. Хидроелектране би свакако биле део туристичке понуде која укључује индустријско наслеђе – истиче Смиљана Новичић из ТОС-а.

Рута би почињала у Београду, посетом Музеју Николи Тесли и подсећањем на места на којима је Тесла био: одсео је у „Империјалу” на данашњем Платоу, одржао је предавање у Капетан-Мишином здању и посетио београдску Велику школу. Туристи би даље кренули у Неготин, родно место Станојевића, и даље од централе до централе. Сва ова места треба да буду представљена и на сајту који ће пратити и промовисати пројекат а који почињу да раде полазници београдске ИТ Академије „Линк групе”.

– Верујем да ће сајт бити готов до краја лета. Очекујем да сајт духом подсећа на Теслино време, давне дане када су грађене хидроелектране, али у технолошком смислу он мора да буде више него модеран – истиче координатор пројекта, предавач на овој академији Александар Бурић.

----------------------------------------------

„Да” у напуштеним челичанама

Туристичкој рути „Путевима Тесле и Станојевића” претходила је прошлогодишња истоимена изложба Мануеле Граф која је и тада приметила да је индустријско наслеђе у Србији запостављено као и да га многи не препознају као културну вредност. Она подсећа да „Европска рута индустријског наслеђа” сваке године повеже око три милиона посетилаца са више од 900 локалитета у 25 земаља.

– У њу је уложено 10 милијарди евра за 15 година, а старе челичане где се туристи пењу по димњацима, у чијим огромним халама се одржавају необична венчања и спектакуларни концерти, само су део понуде.


Коментари3
bc419
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

orao sa juga jpotvrdjuje da
Vucje niko nece posetiti jer je put do hidrocentrale katastrofalan ali zato gradonacelnik stalno putuje, malo Brazil, malo Pariz...
ProPolitikin Hrvat
branislav milic | 14/03/2013 22:07 Jedno ''da'' znaci i moguce novo dijete, a to opet veci natalitet, tako da mozda i ima spasa, ako uzmemo u obzir da je najveci srpski neprijatelj ''bijela kuga''. Nije sve tako crno kao sto se cini na prvi pogled:)
branislav milic
"старе челичане где се туристи пењу по димњацима, у чијим огромним халама се одржавају необична венчања и спектакуларни концерти, само су део туристичке понуде." Umjesto da pokrecemo fabrike mi pravimo maticarske sluzbe u njima. SRBIJO NEMA TI SPASA

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља