субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:21

Телефонски времеплов Србије

Аутор: М. Бракочевићчетвртак, 14.03.2013. у 22:00
Љиљана Ђорђевић, аутор изложбе у Музеју ПТТ (Фо­то Р. Кр­сти­нић)

Све је почело пре 130 година, 14. марта 1883. године, када су Тихомиљ Теша Николић и Коста Радосављевић разменили оно чувено „хало”. Први телефонски разговор између тадашњег војног министра и капетана успешно се преносио у Београду, на невеликој удаљености – од зграде „Три листа дувана”, где је било смештено географско одељење Министарства војног, до касарне надомак Ботаничке баште.

Заслуга за успостављање прве везе и линије у Србији припада Пантелејмону Панти Михајловићу, пиониру телекомуникација и пропагатору новог изума. Тадашња власт, нажалост, није била довољно финансијски способна да подржи Пантине идеје о ширењу мреже, па је развој јавног телефонског саобраћаја у Србији морао да застане – на око деценију и по. Тек 1899. године у Коларчевој кући у главном граду пуштена је у рад индукторска централа са 100 бројева и 28 претплатника, од којих је први број припао новинару Љуби Бојићу.  

Сведочанства о историјском развоју телефонског саобраћаја у Србији, уз осврт на утицаје које је телефон имао на живот људи, сабрана су под кровом ПТТ музеја у Београду, на изложби „130 година телефоније у Србији”. Музејско благо, тих 50 експоната, мали су део техничке колекције ове куће, а поставка чији је аутор Љиљана Ђорђевић подељена је у три целине. У првој су представљени индукторски модели телефона, други кутак красе аутоматски и полуаутоматски апарати, док је трећи музејски одељак посвећен телефонима данашњице – сателитским, бежичним и мобилним.

– Све изложене драгоцености су оригинали, сем макете Беловог телефона из 1876. године, популарно назване „вешала”. Посебност збирке је прва кућна индукторска телефонска централа (1835-1920), помоћу које се пренела вест о убиству престолонаследника Фердинанда у Сарајеву. Музејско здање краси и лични телефон Петра Првог Карађорђевића, који је користио од 1904. до 1911. године – истиче ауторка изложбе.

На полици на којој је смештена макета Белове телефонске направе ушушкан је и најстарији телефон коришћен у Србији – „сименс/халске” из 1878. године, који подсећа на ручни тег. У делу где су изложени индукторски апарати налази се телефон „остерир”, којег колекционари из миља зову „жаба”, „скелетон” или „Ајфелов торањ”.

– Овај модел „Ериксоновог” телефона производио се од 1885. године, а необичне надимке је добио због специфичног постоља. Наш музеј поседује три верзије овог типа апарата, а последња је из 1925. године. Помоћу њих корисници су могли да ступе у везу са другом особом, али су пре тога морали телефонисткињи која пребацује везу да саопште име и презиме, јер у то време није било телефонских бројева – објашњава Ђорђевићева, подсећајући да је прва таква централа са 11.000 бројева пуштена у рад 1931. године у Београду у згради централе у Косовској улици. Аутентична колекција ПТТ музеја употпуњена је и апаратом са 15 интерних веза „А. Солтетрер” из 1921. године из Сарајева, али и уличном зидном говорницом из 1935. године. Први телефони су иначе били зидни, израђени од дрвета, са великом кутијом у којој се налазила батерија којом се обезбеђивала струја.

Изложба у ПТТ музеју биће отворена до 20. маја, а још данас врата ове куће културе биће отворена до поноћи. Улаз је бесплатан.

----------------------------------------------

Поште Србије улажу 20 милиона евра у инвестиције

„Београд је само седам година након што је Александар Грахам Бел патентирао телефон 1876. године добио уређај који је тада био „технолошко чудо”, нагласио је Милан Кркобабић, генерални директор ЈП ПТТ саобраћаја „Србија”, на отварању изложбе. Он је поручио и да у овом предузећу данас нема вишка запослених и нико неће бити отпуштен.

– Ускоро ћемо уложити 20 милиона евра у инвестиције, од чега ће већина отићи у ИТ сектор – најавио је Кркобабић, додајући да ће у овој години бити примљено 50 младих људи који ће бити носиоци технолошког развоја поштанског система.


Коментари5
4ccd9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

K Sa
Meni je ovo veoma lepa prica, radio muzej ili ne radio, a radi! Samo da se zna
v vidovic
tačno tako PTT muzej ne radi godinama. otvorili su ga samo za novinare, pa zatvorili! strašno!
@Milance
Apsolutno nije tacno da PTT muzej ne radi. Otvoren je prosle godine i Politika je o tome pisala nasiroko i nadugacko...
Milance
Ne znam da li vam je poznato ali muzej PTT ne radi vec godinama. Zatvoren je za posetioce. Ima samo jednog cuvara.
Андра
Лепо би и интересантно било сазнати који су били, на пример, првих 100 претплатника и шта су били по занимању.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља