субота, 18.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:06

Сиријска криза удаљила Анкару од Техерана и Багдада

Аутор: Војислав Лалићпетак, 15.03.2013. у 12:30
Тајип Ердоган (Д. Стојановић)

Криза у Сирији улази у треће „пролеће” које се претворило у агонију чији крај се у овом часу не назире. Председник Башар ел Асад засад не показује спремност да устукне, док је за опозицију и за земље које је подржавају то главни предуслов да оружје коначно заћути у Дамаску.

У Сирији су, на таласу „арапског пролећа”, које је почело у Тунису, Египту и Либији, први протести опозиције одржани средином марта 2011. године. Режим у Дамаску је од првог часа био немилосрдан према противницима који траже демократске промене. Убрзо је проговорило оружје које је досад однело више од 70.000 живота.

„Двогодишњи немири су отворили многе проблеме. Прво, донели су несрећу сиријском народу. Друго, изазвали су велику неизвесност у региону. И треће, дубоко су поделили међународну заједницу”, оцењује у изјави истанбулском „Заману”Давид Полок, сарадник Института за Блиски исток у Вашингтону.

Двогодишњи хаос прети да се прелије у суседне земље, пре свега у Турску која са Дамаском има заједничку границу дугу 900 километара. После обарања једног турског војног авиона и повременог гранатирања југоисточне Анадолије, Анкара је у страху од нових већих напада у јануару на својој територији инсталирала НАТО ракетни систем „патриот”, поготово што се плаши да би Дамаск могао да посегне и за хемијским оружјем.

Турска готово од почетка немира безрезервно подржава опозицију, као и водеће арапске и западне земље.

„Твоје време је истекло”, изнова поручује премијер Тајип Ердоган свом некадашњем великом пријатељу Асаду. У Дамаску на то одговарају оптужбама: турски премијер се меша у унутрашња питања Сирије, он се, како у једном интервјуу изјавио Асад, понаша као нови калиф који би поново да ствара Османско царство.

У исламском свету главни заговорници одласка Асада, осим Турске, јесу Саудијска Арабија и Кувајт.

Нова спољна политика Турске – „нула проблема” са суседима коју је пре две године лансирао министар Ахмет Давутоглу – претрпела је најтежи ударац управо у доскора пријатељској Сирији. То је, истовремено, удаљило Анкару и од Техерана и Багдада који, за разлику од Турске, не виде решење у одласку Асада. Напротив, они страхују да би то још више продубило унутрашње сукобе, као што се пре десет година догодило у Ираку после обарања режима Садама Хусеина.

Анкара и друге суседне земље већ плаћају тежак данак двогодишњој кризи у Сирији. Досад је из те земље побегло више од милион људи, који су нашли уточиште у Либану, Ираку, Јордану и Турској. У УНХЦР-у упозоравају да би се тај број, уколико се сукоби наставе, могао удвостручити.

Двогодишњу кризу користе екстремни исламисти, који се, мимо опозиције, такође боре против снага режима Асада. У Сирији се већ оглашавају терористичке групе Ал Нусра и Ал Каида, као и други милитанти како би оборили режим у Дамаску. Њихов циљ је стварање нове, исламистичке Сирије која би се трајно окренула против Запада.

Криза у Сирији је изазвала велике геостратешке игре у међународној заједници која не може да нађе заједнички језик за излазак из двогодишњег лавиринта. На великом испиту су се нашле и УН које безуспешно покушавају да посредују у сукобу.

„Политика чекати и видети пала је на испиту”, оцењује Али Бакер, аналитичар из Организације за стратешка истраживања у Анкари.

Америка и њени савезници су за одлазак Асада док се Русија и Кина залажу да две стране – влада и опозиција – без мешања са стране нађу политичко решење за преговарачким столом. Вашингтон је досад очигледно био против радикалних потеза, јер се плаши и како би се у том случају понашао Иран, главни савезник Дамаска који, како се сумња на Западу, годинама ради на производњи нуклеарног оружја.


Коментари3
9bb21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

taman posla!
@Dusan D | 15/03/2013 12:38 Kafanska lupetanja! Rusi nece da sirijski ustanici okrenu oruzje i protiv njih - to bi im bila prevelika blamaza! Rusi ni vojnu pomorsku marinu u Siriji vise ne koriste.
Владимир Марковић
Лицемерна је изјава од јутрос званичника Француске и Велике Британије да би требало укинути санкције на извоз оружја Сирији, и што пре почети са дотурањем оружја побуњеницима, због "репресије режима" над становништвом. Они који се боре против режима у Сирији нису никакви становници, већ напротив шљам скупљен са свих страна који илегално улази понајвише из Турске. Чак и да је тако, значи решење је да се убиства и грађански рат зауставе дотурањем оружја?! Браво за Европу! Већи проблем од оружја је њима тоталан недостатак било какве обуке и дисциплине, а то се може видети и на снимцима у којима неки мамлаз митраљезом у Рамбо стилу са кука пуца буквално у небо. Највећи хит је ипак јучерашња изјава званичника Израела у којој позивају исламске земље да се уједине у борби против Сирије. Што би рекли Пајтоновци.. ,,A сада нешто сасвим другачије". Да ли то Израел врбује топовско месо или је ситуација скроз измакла контроли, па су сви бивши-садашњи противници добродошли
Dusan D
Autor clanka ne obavestava citaoce da je Rusija odlucila da ima stalnu vojnu bazu u Siriji, a to malo ipak menja stvari .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља