среда, 26.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:37

Сећање на диктатуру умањило славље

Аутор: Зорана Шуваковићсубота, 16.03.2013. у 15:00
Кардинал Хорхе Бергољо је два пута одбио да сведочи на судским процесима војним старешинама оптуженим за тортуру и убиства: сада папа Фрањо (Фото Бета)

Нови папа није из оног богатог Буенос Ајреса који се по свом луксузу упоређује са ексклузивним квартовима Париза, и одакле потиче заштићени слој латифундиста спреман да по сваку цену од сиротиње брани своје огромне привилегије. Живео је у радничком предграђу Флорес одакле су жртве десничарске војне хунте (1976–1983) одвођене преко ноћи у центре за тортуру само зато што су бивале осумњичене за неистомишљеништво.

Међутим, вест да је Хорхе Бергољо постао први папа из Латинске Америке, у Аргентини је дочекана са помешаним осећањем и подсећањем на „оловна времена” државног терора када је заувек „нестало” 30.000 Аргентинаца.

Да ли је и Бергољо као већински део аргентинског католичког свештенства пружао логистичку подршку „прљавом рату” војне хунте, или је само, као већина Аргентинаца, затварао очи пред масовним тортурама и убиствима? Јавност у земљи гаучоса не без разлога поставља данас ово питање, док трају слављеничке салве због избора првог Латиноамериканца на челу Ватикана.

Чињеница је да је Бергољо два пута одбио да сведочи на судским процесима војним старешинама оптуженим за тортуру и убиства у буеносајреској школи војне морнарице ЕСМА. Када се 2010. појавио као сведок на суду, његови одговори и објашњења су, како тврде поједини лидери аргентинских организација за људска права и борци за истину о војној хунти и саучесницима, „били, заобилазни и уопштени”.

Бергољо није порицао да је Католичка црква знала од самог почетка како је хунта одводила, мучила и убијала земљаке, али да је без обзира на то подржавала војни пуч и режим који је уследио.

Бергоља најтеже терете због тога што наводно није учинио ништа како би спречио отмицу и мучење двојице свештеника који су своју мисију обављали у сиромашним квартовима Буенос Ајреса. Реч је о Орланду Хорију и Франсиску Халиксу којима је, по сопственом признању, нови папа саветовао да се окану свог мисионарског рада по сиромашним насељима како би се заштитили од прогона. Појединци чак иду тако далеко да тврде како им је управо Бергољо наместио војну заседу.

После петомесечних тортура у Есми, ова два свештеника су са завојем преко очију и везаних руку избачени на неку аргентинску ледину из хеликоптера. Један од њих је преживео док је други после тога преминуо у Уругвају од последица злостављања.

Адолфо Перес Ескивел, добитник Нобелове награде за мир, тврди да Бергољо „није био повезан са диктатуром”. Ескивел, који је стекао многобројна светска признања управо због упорне потраге за саучесницима терористичког режима, објашњава да се Бергољу замера „што није учинио довољно како би се два свештеника пустила из затвора”. Али то је уопштена замерка католичком свештенству које по латиноамеричкој традицији стаје на страну војске.

Супротно тврди Орасио Вербицки, можда најбољи аргентински познавалац неславног периода из историје земље и аутор књиге о бацању измучених још живих логораша из авиона, како би им се изгубио сваки траг.

Вербицки се позива на своје блиско пријатељство са свештеником Хуриом који је кривио садашњег папу за непочинства. Као врло млад, желео је да буде папа, преноси Вербицки, тврдњу свог пријатеља. И због те амбиције је био спреман да затвори очи пред злочинима који су се дешавали у Аргентини и за које је знао од самог почетка.

Овај писац и истраживачки новинар није једини који тврди да „нови папа није прави представник трећег света”. Већ да је читаву своју биографију подредио циљу који му се, ево, испунио. Можда је баш због евоцирања мрачних успомена на времена диктатуре изостало урнебесно улично славље које се уприличује кад год Аргентинци добију знак да је божја рука потпомогла њихову промоцију.

--------------------------------------

Не долазите у Рим

Новац, који би потрошили на пут, дајте за изградњу институција у земљи, поручио је нови папа аргентинским индустријалцима који се спремају да прелете пола земљине кугле како би присуствовали церемонији инаугурације у Ватикану.


Коментари3
a70a8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Чисто пријатељски
миле радић / вероватно сте хтели да кажете "конфесија", а не "концесија".
Kosovo Metohija
Hvala novinarki Suvakovic na ovom clanku, koji je ustvari "portret (pape Franje) bez rama". Primecuje da je papa Franja jos od mladosti zeleo da postane papa, sto je istovetno sa onom "vojnik koji ne zeli da postane general, nije dobar vojnik". Medju rimokatolickim hriscanima postoji jedna anegdota, koju cemo navesti kako smo je odavno culi. Naime, konklava kardinala je izabrala novog papu, ali nikako da se sete koja je to licnost i kako uopste izgleda u licu. Na to se neki od kardinala doseti, pa kaze: ma kako da ne znate, pa to je onaj koji je stalno isao po Vatikanu uvek pognute glave, sve gledajuci dole u zemlju. Zatim su ga svi sada javno pitali: zasto je toliko godina stalno gledao u zemlju? Novi papa se tada uspravi, pa ce im odgovoriti: trazio sam ono sto sam i nasao - postao sam papa! I novi papa Franja je dugo godina boravio u Vatikanu kao rukovodilac Banke, pa je izabran za papu. Samo da ne prizna u Srbiji "nezavisnu reopubliku Kosovo". Kosovo i Metohija=SRBIJA!
миле радић
Шта ћемо ми из Србије тек причати за нашу црквену камарилу изузев блаженог почившег патријарха Павла, после кога је настао прави стампедо удварања свим недемократским владама, на велику штету становника Србије свих националности и концесија.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља