понедељак, 15.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:46

Пронађена спомен-плоча првој жртви Првог светског рата

Аутор: Бојан Билбијасубота, 16.03.2013. у 15:00
Спомен-плоча Душану Ђоновићу (Фото З. Кршљанин)

После писања „Политике” о почетку снимања филма „Седам дана који су променили век”, у којем смо изнели податак да је у српској јавности недовољно познато да је Први светски рат заправо почео у Београду, а не у Сарајеву, нашој редакцији обратио се академски вајар Љубиша Манчић.

– Није тачно да у Београду не постоји ниједно обележје првој жртви Првог светског рата Душану Ђоновићу, ученику Краљевске трговачке академије. Пре девет година, а поводом обележавања девет деценија од почетка Првог светског рата, ратном добровољцу Душану И. Ђоновићу постављена је спомен-плоча у Првој економској школи, на иницијативу Удружења ратних добровољаца 1912-1918 и њихових потомака и поштовалаца, и уз подршку општине Стари град – објашњава Манчић, носилац ордена Светог деспота Стефана Лазаревића, који му је управо ових дана уручио патријарх Иринеј.

Манчић је у Музеју Првог светског рата у француском граду Мо, заступљен са шест радова, плакета и једном статуетом Милунке Савић, која је постављена на почасно место у музеју.

– Лично сам направио ову плочу за Душана Ђоновића, оплеменио је рељефом младог српског ђака и војника, са пратећом иконографијом. Плоча је урађена од ливене патиниране бронзе, величине 70 пута 50 центиметара. Пошто нисмо успели да пронађемо Ђоновићеву оригиналну фотографију, јер она нигде и не постоји, направили смо портрет младића са српском војничком капом и пушком. Испред њега је глобус, књига и расута слова, као и мастионица са држаљом и пером. Натпис на глобусу је „1914”, као година када је Ђоновић настрадао. Десна рука је подигнута и испред ње је птица као симбол слободе, младости. На рамену је наравно пушка, јер је Ђоновић био краљевски добровољац, ратник – открива Љубиша Манчић.

Бошко Савковић, директор продукцијске куће „Алтернатива” и коредитељ филма „Седам дана који су променили век”, који се ради у копродукцији са аустријском „Артмедијом”, објашњава да својим филмом жели да оживи успомену на погинуле младиће. Филм прати дешавања седам дана пред почетак рата, кроз писање „Политике” о тим догађајима.

– Одлично је што смо дошли чак и до аутора спомен-плоче Душану Ђоновићу, првој жртви Првог светског рата са српске стране. Ако већ на Новом гробљу у Београду постоји плоча Иштвану Балохију, првој жртви рата са Аустроугарске стране, онда је минимум пристојности што се овај град одужио Душану Ђоновићу на овај начин – каже Савковић.

Овај редитељ напомиње да је велика штета што шира јавност не зна ни за једну ни за другу спомен-плочу, иако је краћи текст о погибији Ђоновића објавила и „Политика”, 22. јула по старом календару.

– Да је другачије, вероватно не би постојале полемике о томе где је почео Први светски рат. Овако смо у ситуацији да размишљамо о томе да ли ће обележавање почетка Првог светског рата да буде у Сарајеву, где се убиство принца Фердинанда десило 28. јуна 1914, по новом календару, односно месец дана пре стварног почетка Првог светског рата, 28. јула, нападом аустроугарске војске на Београд – додаје наш саговорник.

Подсетимо, након ултиматума који је стигао из Беча и одговора српске владе, Аустроугарска је објавила рат Србији телеграмом који је стигао регуларном поштом. Већ истог дана, 28. јула, нешто после поноћи, почело је артиљеријско бомбардовање Београда, а Аустроугари су покушали упад у Београд, преко старог Савског моста, тада јединим путем који је везивао две државе. Овај београдски мост и данас се користи за железнички саобраћај и даље повезује Европу и Азију.

Идеја аутора филма „Седам дана који су променили век” јесте да се спомен-плоче и једном и другом војнику, Ђоновићу и Балохију, који су били само први међу милионима оних који су страдали после њих, подигну на једном од стубова старог железничког моста, као историјском споменику од прворазредног светског значаја.

– Сматрам да је велика неправда и грех према Србији и Београду да светској и домаћој јавности коначно не објаснимо где је почео Први светски рат. Када би ову истину, кроз филм, изнели само Срби, онда би неко то тумачио као пропаганду, а уколико је износе Срби и Аустријанци заједно, 100 година после првих жртава, онда то тешко неко може да оспори. Сматрам да би државни врх Србије, и политичка и интелектуална елита Београда, морали да ураде све како би се централна комеморација поводом почетка Првог светског рата одржала на Калемегдану у Београду, 28. јула 1914. године – поручује редитељ Бошко Савковић. 


Коментари5
c9e5c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dr Vidoje Golubovic
Sramota je da niko ne konsultuje onog ko je podigao i doprineo pomenutoj ploci.Zasto mancic nije sam napravio, uzeo je patriotski novac. Odlicno. Predsednik Udruzenja dobrovoljaca. Nasa je ideja, nas posao, najveci deo novca dali su clanovi. Snima se film a nevidi se ploca i potpis ko je postavi.Toliko, dragi moji , malo vodite racuna o onima koji nesto dobrovoljno rade. S postovanjem. Predsednik uduzenja
Siniša Stojanović
Samo bih predložio da se održavanje proslave "pomeri" na 28. jul 2014. Za datum predložen u tekstu smo malo zakasnili. Zar ne? Unuk Solunca
Цига
Плоча од ливене патиниране бронзе! Па поред ње одма поставити стражу јер ће да оде док длан о длан и да сврши на неко стовариште старог гвожђа. Ево, живи били па видели.
учитељ Брансим
Не знам да ли до сада постоји јединствени списак, али предлажем, пре званичне прославе годишњице Првог светског рата 1914. године, у свим општинама Србије изврши попис учесника Прв. св. рата, именом и презименом, по могућству и местима страдања и сахране, како би се у тим општинама формирала и Удружења ПОТОМАКА ратника. Ја сам један од тих, иако имам већ 75 година, не знам где ми је деда као учесник рата страдао и сахрањен! Оставио је мог оца као сироче од 16-17 година и две тетке. Желео бих да то сазнам док сам још жив, како бих својим потомцима оставио као докуменат и спомен.
Neso
Ko to ili sta povezuje Evropu i Aziju? Neki most u Beogradu? Bice pre onaj u Ritopeku! -:)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља