субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

Због заборавног Бошкова нисам био играч Реала

Аутор: Славко Трошељсубота, 16.03.2013. у 21:57
Фото З. Анастасијевић

Фудбалске селекције Хрватске и Србије сусрешће се у петак 22. марта, у Загребу. То је квалификациона утакмица за учешће на шампионату света у Бразилу 2014, а Илија Петковић, Србин из Хрватске и некад истакнути фудбалер, тренер и селектор државног тима, уз причу о себи, говори и о предстојећем такмичењу у Загребу и својим спортским и животним опредељењима.

Био је фудбалер Динаре, ОФК Београда, француског Троа, чилеанског Универсидада католика и уругвајског Пењарола. За државни тим је одиграо 43 утакмице и постигао 16 голова.

Рођен је 22. септембра 1945. у Книну. У браку с Биљаном има сина Душана.

Кад сте последњи пут били у Книну?

Обишао сам родно место пре четири године. Највише због носталгије. Био сам на гробовима родитеља и у породичној кући у центру града. Није срушена, али појео ју је зуб времена и војске које су кроз њу прошле. Потпуно је празна. У Книну имам само школског друга Миру Станића и комшију Хрвата Тику.

Шта посебно памтите из играчких дана...

Моју прву утакмицу за репрезентацију, 24. априла 1968. на стадиону Црвене звезде, пред око 100.000 гледалаца. Играли смо четвртфинални сусрет Купа нација против Француске (5:1). Постигао сам два гола и отворио спортска врата света.

...а шта из тренерских?

Три и по године сам био тренер Сервета из Женеве. Освојили смо шампионат Швајцарске и отворила ми се могућност за дужи рад у тој земљи. Али, морао сам, као Србин, почетком деведесетих кад смо били под санкцијама, да одем из клуба. После тога сам радио у Јапану, Кини, Јужној Кореји, Катару...

У каквом расположењу чекате утакмицу у Загребу?

Ова утакмица је у жижи интересовања више због националних набоја Хрвата и Срба, него због резултатског значаја. Јер, Хрватска и Белгија имају по шест бодова више од Србије и Македоније, да не помињем аутсајдере Велс и Шкотску. Зато узаврела атмосфера у Загребу иде на руку српском саставу, јер Хрвати „морају” да победе, а кад се нешто мора тада се највише греши. Од срца желим да искористимо ту шансу, али бисмо и тада били много далеко од Бразила. Такмичарски.

Како тумачите „Случај Љајић”, односно непевање химне?

Наравно да је химна испред свих нас. Она је знак постојања државе, знак части, победе... Али, осећања су једно, а стварност је нешто друго. Ми смо вишенационална земља, па би нека наметнута понашања, која не нарушавају општи интерес, требало да прихватимо. Адем Љајић је из Новог Пазара и један је од најбољих фудбалера у Италији. Члан је Фјорентине из Фиренце. Истиче да жели да игра за најбољи састав Србије. Међутим, химну слуша у ставу мирно, али је не пева, а баш то налажу допуњена правила Фудбалског савеза Србије. И само због тога, што не пева химну, нема право да игра за државни тим.

Да ли је то са химном апсурд?

Апсолутно! Кад сам био селектор у државном тиму су увек играли најбољи играчи, а Љајић то сад јесте, по свим вестима из Италије. Али, није то једини апсурд са химном. Други је да би играчи Србије требало аплаузом да поздраве химну Хрватске. Питам се да ли је све то у складу с нашим менталитетом.

Колико је вама био важан менталитет играча?

Сваки појединац има своје обележје, а сви чине менталитет нације. То је важно за сваку заједницу. Зато ми је увек било значајно да у разговору с њима будем потпуно отворен. Исто сам тражио и од њих. Често сам дозвољавао играчу да нешто учини по својој савести, а на моју одговорност. Увек сам водио рачуна о њиховим емоцијама и договору.

Шта вам је најважније у договорима?

Дата реч је за мене јача од закона. Али, живимо у таквом времену да је после сваког службеног договара потребан и писани акт. Јер, код нас се често доброта и поштење доживљавају као мана. Увек поштујем све што се договорим. Тако себи улепшавам живот.

Колико, уопште, цените лепоту?

Научио сам из личног искуства, а и из примера других, да је нешто лепо колико му дајемо на важности. Другим речима, шта ми вреди да имам ово или оно, овај или други однос, ако у томе не уживам, па се покајем.

А да ли за нечим жалите?

Баш ни за чим. Све што сам учинио биле су моје одлуке. Жал за нечим је само губљење времена.

Коју животну прекретницу памтите?

Догодило ми се 1973. да сам уместо са Реалом потписао уговор са француском екипом Троа. Покојни менаџер Влада Марковић, који ме је одвео у Чиле и Уругвај, обезбедио ми је и одлазак у Реал. Али, нисам отишао у Мадрид на лекарски преглед, јер ми наш савез није дао дозволу. Тек у септембру сам навршио 28 година, тада границу за одлазак у инострани клуб. Вече пре састанка у савезу, молио сам Вујадина Бошкова, тадашњег селектора, да моју молбу убаци у дневни ред, али он је то, како ми је рекао, заборавио.

А које сусрете посебно памтите?

Стицајем околности био сам 1974. у Немачкој, на пријему код Тита и Бранта, па са великанима као што су Авеланж, Блатер... Наравно, сви ти разговори су били формални. Ипак, то су моје успомене које ћу памтити цео живот.

Како процењујете вредности људи?

Понашање ми је важније од речи. Речи могу да буду и лажне, а на основу понашања се много тога боље види. Недавно сам у ТВ емисији чуо психолога који тврди да је у нашим односима – углавном све лаж.

-----------------------------------------------------------

Молио бих Видића да се врати у тим

У чему сте остали недоречени?

Морам да кажем још нешто кад је реч о овом саставу државног тима. Учинио бих све да у репрезентацију вратим Немању Видића, који, из неких својих разлога, то више не жели. Био бих спреман и да га молим за повратак у најбољи тим Србије. Јер, резултат је важнији од свих принципа.


Коментари1
eafca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

analitičar amater
Ove godine slavi se 100 godina od osnivanja NK Dinara Knin. Ovo je bila prilika da to istaknete, Ilija!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља