петак, 25.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 17.03.2013. у 12:00 Катарина Ђорђевић

Књиге у психотерапији

„Кажи ми шта читаш, па ћу ти рећи како си!”

Иако би добри познаваоци људске душе и љубитељи писане речи на основу литературе која стоји на полицама кућне библиотеке могли да исцртају психосоцијални и културни профил укућана, стручњаци за душу дошли су до закључка да књиге могу бити важни литерарни „сарадници” и у процесу психотерапије.

Мада идеја о катарзичном дејству књига потиче још од старих Грка који су сматрали да је литература средство за лечење душе, творци библиотерапије дошли су до закључка да читаоци путем идентификације са главним јунацима књига могу наћи решење за своје проблеме.

Др Сабина Јаховић, дечји психијатар Дневне болнице за адолесценте Института за ментално здравље, објашњава да је у адолесценцији свет фантазије веома жив, због чега се бројни тинејџери идентификују са књижевним јунацима и у њиховим животима проналазе „епизоде” из свог искуства или бар постају свесни неких психичких конфликата или проблема са другим људима.

Кроз читање (одабраних) књига адолесценти преиспитују своја животна и морална начела, што може да помогне у конфликтним ситуацијама кроз које пролазе, а кроз препознавање финих нијанси емоција јунака књижевног дела они обогаћују свој унутрашњи свет.

Иако овој врсти терапије не иде на руку чињеница да адолесценти све мање времена проводе са књигом у руци, а све више на социјалним мрежама, др Јаховић истиче да је читање добар начин да тинејџери остану сами са собом и да кроз идентификацију са литерарним јунацима схвате да нису усамљени у својим проблемима.

„Адолесценција је најбурнији период у животу – неконтролисани и нагли телесни раст праћен је емоционалним бурама који резултирају трагањем тинејџера за сопственим идентитетом ван породичног окружења, у друштву вршњака које постаје веома важно.

Тинејџери доживљавају прве праве љубави које су некада узвраћене, а некада не и експериментишу са сопственом сексуланошћу.

Депресија је честа реакција на прекиде љубавних веза, породичне проблеме, пад школског успеха и конфликте са вршњацима и заједно са поремећајима понашања, најчешћи узрок хоспитализације младих пацијената који се налазе у Дневној болници за адолесценте”, истиче наша саговорница.

Она додаје да је библиотерапија важан део „миље” терапије која се примењује у Дневној болници за адолесценте и у њој учествују сви адолесценти који су у том моменту хоспитализовани.

Др Сабина Јаховић истиче да се депресија у адолесценцији не манифестује само кроз тугу видљиву „голим оком” већ и кроз агресивна понашања – зато се и каже да су туга и насиље психолошка „браћа близанци”.

Адолесценти мање говоре, а више делују и агресијом се „бране” од меланхолије, па је због тога важно да уче да своју тугу изразе кроз речи – циљ библиотерапије јесте да млади причају о томе какав утицај на њих има неко књижевно дело и како су се идентификовали са његовим јунаком.

Један од циљева библиотерапије је и дискретно усмеравање ка литератури која обогаћује унутрашњи свет и амортизује ударце свакодневице и потрошачког друштва у коме нема много места за збуњене, тужне и уплашене адолесценте.

– У библиотерапији углавном бирамо теме које су блиске дешавањима у животу адолесцента, па често читамо Селинџерову збирку „Френи и Зуи” или ,,Високо подигните кровну греду тесари”, Маркесово „Опроштајно писмо”, Борхесове „Маштаријама”, „Ране јаде”, Данила Киша, Шекспиров роман „Ромео и Јулија”, Толстојеву „Ану Карењину”. Читамо и Давида Албахарија, Јована Дучића, Бранка Радичевића, Владислава Петковића Диса, Бранка Миљковића, а причамо и о Фројдовој преписци са Ајнштајном у којој ова два научника покрећу питање смислености ратних сукоба – прича наша саговорница.

Иако су „Јади младог Вертера”, које потписује чувени немачки писац Јохан Волфганг Гете својевремено изазвали епидемију самоубистава у популацији младих људи, наша саговорница истиче да „депресивна” поезија и проза није увек знак да се депресивне и суицидалне мисли врзмају по глави адолесцента. Наиме, многи од њих читају и разбибрижну литературу типа „Купохоличарка” не би ли барем у мислима побегли од реалности која је за њих тешка и неподношљива. 

На питање да ли адолесценти на страницама књига из популарне психологије и „селф-хелп” литературе покушавају да пронађу одговоре и решења за своје психичке проблеме, она одговара да тинејџери показују велико интересовање за књиге самопомоћи, али и за популарне писце који у својим књигама пропагирају идеје вере и духовности.

Коментари1
16eb3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stručno mišljenje
Mora da je u pitanju vrlo stručan pristup s obzirom da se koristi i roman "Romeo i Julija"...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља