понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:57

Корњача за вечеру?

понедељак, 18.03.2013. у 17:00

Стајала сам са стране и неуспешно покушавала да се сакријем иза колега не желећи да будем изабрана прва. Господин Стивен Танг кога смо сви звали Стиви је био наш домаћин вечерас. Наравно његово право име је Xу Танг али ради лакшег споразумевања сваки Кинез има и енглеско име и на бирање истог се заиста проведе пуно времена и труда.

Било је 5 сати увече и управо смо слетели из Пекинга у Chongqing најмногољуднији град на свету. Многи мисле да је то Пекинг али од када је Кинеска влада одлучила да припоји све околне сеоске општине граду Chongqing, он је преузео водеће место по броју становника.

На аеродрому нас је дочекала делегација из компаније са којом смо требали да радимо заједнички маркетинг у УК.

Како се у Кини вечера рано, нису нам дозволили да се освежимо него су нас одвели право у ресторан.

Мр Стивен Танг је као домаћин бирао ко ће да седи на почасном месту са његове леве и десне стране. После њега бира његов заменик па заменик заменика и тако у круг док сви не буду изабрани. Цео процес изгледа као када играте кошарку па бирате свој тим.

Уморна и помало неспремна на вечеру желела сам да будем изабрана последња али пословне вечере као ова су важније од дугих састанака по неуредним канцеларијама јер ваши манири за кинеским столом могу одредити успех вашег пословног скупа. 

Из искуства знам да не смем да наручујем рижу јер људи који једу пиринач потичу из нижих слојева друштва. Такође не смем да одбијем ништа што ми се стави у тањир од стране домаћина па макар то биле и кокошије главе.

Кинези воде рачуна да вас не доведу у ситуацију да морате да одбијете нешто од хране па вас обично нуде са говедином, прасетином која се сматра специјалитетом у Кини, тофу….

Од вас се очекује да знате да користе чопстике и коришћење виљушке и ножа није препоручљиво али са истанчаном кинеском учтивошћу ставиће и есцајг на сто.

Један од важнијих ритуала су здравице. Кинези не пију али сваки  пут када се наздравља треба да устанете и да нежно подржите дно чаше са левом руком што значи да наздрављате од срца. И воле говоре, дуге, монотоне са доста придева - присвојних, описних, градивних....

Вечера обично трају дуго, понекад имају 18 јела а супа се  сервира на крају. Уместо слаткиша добијате воће. Понекад морате да будете спремни на изнађења као што су на пример речне корњаче које су специјалитет у Chongqingу.

На мој ужас корњаче су биле целе са оклопом иако сам очекивала супу са комадићима меса које сам могла вешто да избегнем тако што бих сипала само текућину без меса у мој тањир. Трик научен и добро извежбан код куће у Београду.

Међутим, као важни гости свако од нас је добио своју личну  корњачу која је изгледала огромна на тањиру са главом и малим црним очима које су гледале право у мене.

Долазећи из земље у којој корњаче представљају украсне животиње и где се упуство за једење корњаче не учи за време недељног ручка остало ми је да се само сналазим.

Вино које сам тако трвдоглаво одбијала одједном је постало питко. После друге чаше сам узела пластичне рукавице, исте оне које се добијају гратис када купите фарбу за косу, и почела полако да скидам корњачин оклоп.

Звук је ужасан и две чаше вина не убијају тоналитете кроз које пролазите. Кришом сам, колико је то било могуће за округлим столом, гледала како колеге сласно једу и схватила да је поента у сисању. Оклоп, ситне ногице, главу…Јер по кинеском веровању – корњачино месо је добро за здравље.

Али ту фамозну и мало олињалу реченицу  чула сам и за друга јела - змије, кучиће...и мислим да она има више удела у сећању кинеске нације на петогодисњи програм звани „Велики Скок Напред” - који се завршио катастрофално,умирањем од глади најмање 20 милиона Кинеза. 

Храна као социјални статус је јако битна у кинеском уређену. Битно је шта једете, са ким једете и где једете. Ручак у канцеларији у Лондону проводим хранећи паткице на језеру у Регентс Парку са ужеглим сандвичем купљеним у локалном супермаркету , који понеке размажене и дебеле паткице чак одбијају да једу.

За то време моје колеге, већина Кинези, седе заједно око стола, пажљиво и брзо бирајући свеже скувану храну са својим чопстицима. Ако неко има вишак хране увек је ставља на средину стола да се сви послуже.  Ако не једеш заједно значи да не припадаш групи. А група и статус у њој су изнад статуса појединца што мене и пар мојих колега Енглеза гуши.

Кинези су прагматични, за њих је процес када једете и причате – спој корисног и здравог. Тим и тимски рад су на првом месту. Појединац и његове потребе не постоје.

Мила Гардинер, Лондон


Коментари21
8845a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Ilic
I sta je ovde Cudno ja bih probao skoro sve..Davno samu u Trilju --Dalmacija prvi put probao i Zablje batake. U prvi mah gadljivo kad Covek pomisli da jede Zabu ali kao sto rekoh volim skore sve da probam..Zakljucak ---ukus malo losiji nego mlada piletina --jednom Recju bolje pojesti Pile nego baciti pare na kene "specijaitete" koji i nemaju ukusa.
dubravka radosavljevic
Свака част ако сте успели да поједете ту корњачу и поред негативног осећања које имате док је гледате у тањиру.Оно што мени није јасно је,да када је неко ваш гост,а долази из једне земље где се храна потпуно другачије припрема и конзумира,ви се трудите да то поштујете и чак да не повредите госта сервирањем неке хране коју они не користе из ових или оних разлога.Зашто се очекује од било кога да једе све што му се сервира зато што обичаји и култура те земље то налажу?
DrJela Bisic
Za Olgu:Potpuno ste u pravu(sto se tice ociju)Ja na primer sa teskocom oduvek jedem meso(od kada sam shvatila da shnicla nije neka vrsta obradjene vocke,vec deo zivotinje)Ipak mi biljke nisu isto sto i kokoskaDrugo-lisce,grancice,cvece,mozete da jedete a da sama biljka ne ugineSam cin ubijanja zivotinje je strasanDa ona umre prirodnom smrcu-mogla bih da je jedem(sem sa higijenske strane)Covek moze da prezivi bez mesa,cak i ako ne jede ni ribu i jaja(puna holesterola)Biljne i mlecne belancevine su dovoljneSve to ima veze sa empatijom-ne saosecate toliko sa bijkom,ne mozete sa njom da se identifikujete,kao sa zivotinjomSto vise razumevate kornjacu npr,sazivljujete se sa njom,to vam je dalja pomisao da je ubijete,skuvate i pojedeteNarocito ono prvo-ubijetePosto pretpostavljam da to nikada niste ni probali-razumemSve je lepo dok je to apstrakcijaKao polazak u rat,sa sve patriotizmomDok ne morate da pucate u nekoga(i posle imate PTS)
Olga
Ama, ljudi, sto se toliko uzasavate od ideje da vam neko sluzi kornjace? Nesto mi se motalo po glavi da sam negde citala recept za spremanje kornjace, i, evo, jutros proverih - u najsrpskijem srpskom kuvaru, u narodu poznatijem kao "Patin kuvar", izdala ista ova "Politika" daleke 1939. godine, u poglavlju o varivima sa mesom, stoji recept "Paprikas od mladih kornjaca", koji pocinje sa "Kornjacama treba prvo otseci glavu i noge i to na ovaj nacin...", pa onda sledi detaljan opis. Pravo da vam kazem, meni je to sa ocima vrhunsko licemerje - ako se vec resavate da jedete meso, treba da budete svesni da govedji biftek ili svinjska krmenadla poticu od zivinceta sa ocima, i to sto ih trenutno ne vidite, ne znaci da je stvorenje manje mrtvo. Pa i biljke su ziva bica, i njih ubijamo da bismo ih jeli, osim nekih vocki. A tek seme - pa to su nerodjene bebe! Uvidjate li apsurd - ne znam zasto je mama-priroda uredila da jedemo jedni druge, ali to je tako, i oci u celoj prici nisu mnogo bitne.
DrJela Bisic
Povodom BonnBerlin:Oko iz pecene kamilje glave je specijalitet,koji se daje samo najomiljenijem/najpostovanijem gostu

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља