уторак, 04.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 19.03.2013. у 15:00 Н. Радичевић

Кипар потапа еврозону

Демонстрације против опорезивања штедње (Фото Ројтерс)

Гласање кипарског парламента о увођењу контроверзног пореза на банкарске депозите одложено је за данас, али то није умањило забринутост, како Кипрана који имају штедњу у банкама, тако и светских аналитичара који процењују какав ће то имати утицај на еврозону и целу Европску унију.

Бројни економисти оцењују да то што, према европском пакету помоћи Кипру, Никозија мора да уведе порез на уштеђевину у кипарским банкама „како би и грађани сносили терет спасавања земље од банкрота”, може директно да утиче да сви похрле у банке и подигну своје депозите и тиме сруше банкарски систем. Штавише, то би могло да се догоди и у осталим економски посрнулим земљама еврозоне, као што су Италија, Шпанија, Португалија и Грчка, што би вероватно допринело потапању еврозоне.

Спасилачки пакет ЕУ, Европске централне банке и Међународног монетарног фонда предвиђа да Кипар у замену за добијање помоћи у износу од 10 милијарди евра уведе закон због који ће сви грађани који на својим рачунима имају мање од 100.000 евра морати да плате једнократни порез од 6,75 одсто на износ уштеђевине, а на веће банкарске депозите порез од 9,9 одсто.

„Одлагање је неопходно како би влада добила додатно време за израду амандмана на међународни пакет помоћи који је договорен претходног викенда”, објаснио је одлагање скупштинске седнице председник кипарског парламента Јанакис Омиру, преноси агенција АП.

Кипарски медији наводе да влада сада настоји да измени програм помоћи како би заштитила мале штедише са мање од 100.000 евра у банкама. Међутим, ове измене морају претходно да одобре министри финансија других чланица еврозоне.

Иако су кипарске власти у току викенда упозориле да би без овог пореза већ у уторак могло да дође до колапса целог кипарског банкарског система, чињеница да Кипрани опседају банкарске шалтере и банкомате у намери да подигну сав свој новац пре опорезивања говори у прилог процени да управо то подизање депозита може да сруши банкарски систем Кипра.

И прексиноћњем обраћању нацији, кипарски председник Никос Анастасијадес покушао је да објасни да би неприхватање захтева ЕУ имало за последицу излазак Кипра из еврозоне и суочавање са банкротом.

„Бирам мање болну опцију и сносим политичке последице тога, са циљем да колико год је то могуће ограничим последице по економију и наше грађане”, рекао је Анастасијадес, пренео је АФП.

Према оцени утицајног либералног економисте и нобеловца Пола Кругмана, европски лидери су суштински позвали своје сународнике да, у страху да их не задеси исти порез, похрле у банке и подигну сав новац који тамо имају.

„То је као да Европљани држе неонски натпис, исписан на грчком и италијанском, који каже: ’Време је да трчите у своје банке!’”, написао је Кругман на свом блогу, желећи да објасни како ће кипарски пакет помоћи заправо изазвати панику код грађана много већих чланица ЕУ које су могући кандидати за пакет помоћи, као што су Шпанија, Италија или Грчка.

Забринут је и премијер Луксембурга Жан Клод Јункер који је рекао да би пакет мера помоћи Кипру могао довести до губитка поверења „не само код банака, већ и код грађана”. Јункер, који је доскоро био председник Еврогрупе, нагласио је да не критикује одлуку о пакету помоћи Кипру, али је додао у шали да је она прва која је донета без његовог учешћа, па због тога није савршена.

Критикама се придужио и руски председник Владимир Путин који је, како је навео његов портпарол Дмитриј Песков, предложени порез на кипарске банкарске депозите назвао неправедним, непрофесионалним и опасним. Песков је рекао да је Путин јуче одржао специјални састанак на којем се разговарало о развоју догађаја на Кипру.

Контроверзни порез би, иначе, могао ударити на џепове руских грађана, за које стручњаци процењују да на Кипру држе најмање 15,4 милијарде евра, од укупно 70 милијарди евра колико се налази на приватним рачунима кипарских банака. Осим тога, према проценама америчке агенције за рејтинг „Мудиз”, руске банке су крајем 2012. године имале око 12 милијарди долара пласираних на Кипру и корпоративне депозите у износу од 19 милијарди долара.

Азијске берзе су, иначе, јуче забележиле оштар пад акција, услед страховања да би догађаји на Кипру могли распламсати дужничку кризу еврозоне и погодити поверење у посрнулим чланицама попут Шпаније и Италије.

------------------------------------------------------------------------

ЕЦБ спремна за измене мера

Франкфурт – Европска централна банка јуче је отворила врата за потенцијалне амандмане на европски пакет помоћи за Кипар, наводећи да је на кипарској влади да осигура неопходна средства, преноси Танјуг. „То је програм прилагођавања кипарске владе, а не ’тројке међународних кредитора’ нити других влада”, изјавио је члан Управног одбора ЕЦБ-а Јерг Асмусен, преноси АФП. „Уколико кипарски председник жели да промени нешто у вези са порезом на банкарске депозите, то је у његовим рукама. Он само мора осигурати да финансирање тече несметано.”

Коментари33
abf42
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Simon Simonovic
Pa,ne potapa basKipar evrozonu,vec ce pre biti da ona potapaKiparSaKiprom treba da potonu i pareRuskih drzavnih kompanijaDaRusija plati stabilizaciju EUekonomijeA ta ekonomija je upropascena kao i u SAD,nadobudnim bankarstvom i berzama,koje su prodavale/davale lazni novac,koji nije postojao,gradjanima koji nisu bili solventniUmesto da gazde daju normalne(zaEU)plate-oni su stedeli,a nadoknadjivali kreditima svakom zaposlenom,koji su odrzavali u zivotu(naduvano)trziste roba siroke potrosnje i socijalni mirKapital je svoje pare polako izmestao,ne zna se bas tacno gdeAkoKiprani uspeju da isplivaju(uz pomoc Rusije?BRIK-a?)to je tezak udaracEU/MMFjer ce onda i drugi znati gde da se obrate(GrckaSpanijaPortugalItalijaIrska..spisak je dugacak(i raste)Ako sve te zemlje(a i druge uEU,i u svetu)pocnu da ekonomski budu nezavisne od EU/evra/SAD(u stvari)onda je to krajEU,koja je najjaca bila u ekonomskoj sferi,a mnogo slabije ujedinjena politickiZato to sve nema alternativu!
Jovana Dada
"Pare su za trosenje"(moja baba)Nemojte da stedite,nego trosite sve sto zaradite,Kada mislite da ste dovoljno zaradili,i vec ne mozete da se setite nicega na sta bi potrosili-prestanite da radite i zaradjujete,pa kad se setite sta vam treba-radite ponovoDa bi to ostvarili,a i inace-ne radite nikad za drugoga,ma ko to bio.Budite svoj gazda
ako je za potapanje...
@goloruki komentator: A znate šta kažu? Da milijarde raznih ruskih Deripaska ne bi bile dovoljne za tu sumu, nego je prvenstveno važno da se oporezuju oni Kiprani sa štednjom ispod 20.000€. Šta to znači? Da je ovo trebalo da bude prvenstveno pljačka najsiromašnijih štediša, kako to i inače rade posljednjih godina u EU i SAD-u: otimaju od siromašnih da bi dali bogatima. Tako na individualnom nivou, a na državnom- znamo koje ajkule su na vrhu ove piramide. To svakako nisu ni Kipar, ni Grčka, ni Španija, ni Mađarska, ni Češka, ni Italija, ni... Inače, danas na Voice of Russia britanski parlamentarac i evroskeptik u članku "Nigel Farage’s advice to Europeans: 'Get your money out while you can!' " poziva sve Evropljane da povuku svoj novac iz banaka dok još nije kasno.
Stari realista
@ MK. Vase poredjenje oporezivanja stednje na Kipru i u Nemackoj nije na mestu posto se u Nemackoj oporezuje samo kamata na stednju a ne glavnica. Bitno je da su sve stedise oslobodjene bilo kakvog poreza ako kamata ne prelazi 800 € po osobi i to godisnje. Na Kipru hoce da uvedu porez na glavnicu a to je ogromna razlika. Primer: Bracni par u Nemackoj sa stednjom od ca.80.000 € (a mnogi penzioneri i sa vise) ne placaju nikakav porez, dok bi na Kipru u istom slucaju morali da plate 4.500 €. Priznacete da je to poredjene zaba i baba.
goloruki komentator
Kipar je prevashodno kriv jer je pokusao da zivi od modela "poreski raj" koji ne funkcionise u kiparskim uslovima. Bankovne finansije Kipra su bile naduvane na sedam bruto nacionalnih produkta te zemlje! Naravno da je to moralo da pukne. I, sada su krivi Nemci...Da vidimo kako ce im Rusi pomoci. Ustvari - radi se o pomoci ruskim finansijskim beguncima. Zerar Depardje je pobegao u Rusiju da u Francujskoj ne bi morao platiti 49% poreza. Ruski bogatasi beze iz Rusije jer nisu voljni dokazivati poreklo svog bogatstava.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља