среда, 08.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Жртве инцеста и претеривања

Аутор: Милан Шкулићсреда, 20.03.2013. у 15:00

Пре неколико месеци су читаоци „Политике” били у прилици да прочитају „вест” да је према подацима једне невладине организације свако пето дете у Србији жртва инцеста. Затим је у јутарњем дневнику „националног сервиса европске Србије” 15. марта „просут” фрапантан податак да je „свака трећа девојчица” и „сваки седми дечак” жртва инцеста.

Ради се о целих 33 одсто популације девојчица у Србији и око 14 одсто свих српских дечака. То онда значи да свака таква жртва инцеста подразумева и постојање учиниоца конкретног кривичног дела, који мора бити пре свега неко од родитеља или блиских сродника. Да ли је трећина будућих мајки доживела такво тешко зло у најранијем детињству и зар је сваки будући седми отац био жртва тако тешког злочина? Да ли смо ми земља монструма и њихових невиних жртава? Нисмо, наравно, али то не значи да такве информације нису монструозне.

Ако је свако пето дете жртва инцеста, то значи да је 20 одсто дечје популације невероватно тешко виктимизирано. Из тога истовремено произлази и да још око 20 одсто популације одраслих спада у категорију гнусних злочинаца. Дакле, приближно пола нације је у сфери тешке патологије. Када би такви подаци били истинити, Србија би била јединствена у свету, наравно у крајње негативном смислу. Можда то неко жели, али то нема никакве везе са истином и невероватно је да нико од новинара који преносе такве податке није бар мало „укључио мозак”, пре него што је „папагајски” пренео очигледно лажне податке.

Према званичним статистичким подацима кривично дело родоскрвњења, како се у кривичноправном смислу означава инцест, чини веома мали број од укупно учињених кривичних дела у Србији. Кривична дела против полне слободе, где спада и силовање, годинама не прелазе 0,3 одсто од свих учињених кривичних дела. У тој групи кривичних дела око једна петина је учињена на штету малолетних особа. Наравно, за оваква кривична дела је типична и велика „тамна бројка”. То значи да је увек далеко већи број стварно учињених таквих злочина од броја оних који су званично евидентирани. Најчешће, жртва избегава да пријави кривично дело, јер се прибојава неугодности у кривичном поступку, стиди се, себи пребацује, боји се осуде друштва... Модерни правни системи настоје да колико год је могуће помогну жртвама и спрече такозвану секундарну виктимизацију. То је посебно значајно када су жртве сексуалног насиља деца и посебно ако су насилници лица која су деци блиска, као што је то случај са такозваним инцестом. Сматра се да је у овим случајевима однос кривичних дела која су званично евидентирана и оних која су извршена, али нису пријављена од један према пет, до чак један према десет или више. Али чак и највиша пропорција ове врсте не може ни иоле да се приближи очигледно лажном податку да је „свако пето дете” у Србији жртва инцеста. Ради се о драстично увећаном податку. У криминологији се примењују неке методе испитивања праве „величине”, односно „стопе” одређене врсте криминалитета, па се тако донекле може „продрети” и у „тамну бројку”. То се на пример, чини виктимолошким студијама, као што су анонимне анкете релевантне популације могућих жртава. На темељу тих истраживања праве се одређене процене, али је податак о проценту деце жртава инцеста у Србији очигледно „ван свих стандарда” ове врсте.

У свом роману „Браћа Карамазови”, Достојевски закључује да „ни највећа срећа човечанства није вредна једне сузе невиног детета”. Дете жртва злочина носи тешке ожиљке кроз цео живот, а нарочито када је жртва сексуалног насиља и посебно када је учинилац блиска особа. Тој деци треба помоћи, што је могуће како квалитетним законодавством, тако и бољом праксом поступања са жртвама у кривичном поступку. Међутим, изношење очигледно лажних података и сврставање једног огромног дела свакако најосетљивије и за друштво најдрагоценије популације у круг жртава изузетно тешког и гнусног кривичног дела, представља својеврсно вређање правих жртава, али и тешко „жигосање” великог дела нације.

Професор Правног факултета Универзитета у Београду, председник Удружења правника Србије


Коментари9
9737d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Simon Simonovic
1.kako je uradjena statistika tog istrazivanja2.sta je definicija incesta u istrazivanju Podatci su toliko ozbiljni da bez obzira da li su stvarni ili ne,zasluzuju da odgovarajuce naucne ustanove,sa jasnom metodologijom,ispitaju stvar.Sto se,naravno,nece desiti.Istrazivanje kosta,a to niko ne namerava da plati
deda vukasin iz klepaca
prvo sve pohvale gospodinu skulicu za pravi analitican tekst ,jer nasi mediji su puni nebuloza.a sada osvrt na pomen mire ,slobe i cini mi se na pokusaj diskreditacije gospon skulica,o cemu je tu rjec pa danas je 2013 pa sta se promjenilo po nas srbe, da nije mozda pobjedio razum i pravda ili je pobjedu odnijelo zlo i nepravda.
Ненад Вујић
Наравно да није тачно и коначно да је неко јавно проговорио о злоупотреби озбиљних тема. Несхватљива је потреба да се због пројекта и рекламе овако озбиљне теме профанишу. Као што је аутор цитирао свака дечија суза нас обавезује. Изношење неистина неће сигурно допринети озбиљном и адекватном реаговању друштва и правног поретка у циљу заштите жртава и кажњавању учинилаца оваквих кривичних дела.
istomisljenik
Ovakav kriticki tekst zasnovan na realnom preterivanju procena i ocena razno-raznih NVO i ocrnjavanje drustva a pre svega porodice u Srbiji je vredan svake pohvale. Naime, poznato je mnogima koji su jos i malo realni i nisu sasvim spinovani da se sve to radi za "sacicu dolara" i od strane vrlo sumnjivih "istrazivaca" kako po pitanju obrazovanja tako i po pitanju primene odgovarajuce metodologije. S druge strane zna se tacno znacenje pojma "incest" i postavljam javno pitanje tim istrazivacima i proceniteljima: Da li je toliko dece u zemlji Srbiji silovano od strane roditelja ili blizih srodnika? Koja je to socijalna kategorija porodica iz kojih poticu ta deca i silovatelji? A dalje, kako je moguce da na ovakve pausalne i verovatno nedobronamerne komentare, procene ne reaguju institucije drzave koje su duzne da zastite cast i ugled porodice i gradjana od ovakvih "istrazivaca"? Pa radi se o ugledu jednog naroda jedne zemlje koji se spusta ispod nivoa divljaka. Aman!
Natalija Nikolić
Da nam Škulić i posle svega drži lekcije! Ps. Škuliću se ne sviđa realnost koju je - i on podržavajući politike Mire, Slobe, Voje 1, Voje2 i & - proizveo 10 g ratova pa 12 godina “ratova u rukavicama” to su UČINCI VAŠE ratničke ideologije potpuno razoren moral i društvo!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља