понедељак, 03.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 21.03.2013. у 12:30 Н. Радичевић

Кипар тражи милијарде

Грађани рекли „не” пакету помоћи: кипарски политичари у потрази за „планом Б” (Фото Ројтерс)

Након што је кипарски парламент прексиноћ одбацио услове пакета помоћи Европске уније и Међународног монетарног фонда, тешког 10 милијарди евра, који предвиђа и увођење пореза на банкарске депозите, кипарски лидери су се суочили са очајничком борбом да избегну банкрот државе и потпуно урушавање банкарског система.

Кипру је неопходно око 16 милијарди евра да спасе своје банке и доведе у ред своје финансије. Према бриселском споразуму кипарске владе и међународних кредитора, који је јуче одбачен у парламенту, требало је да ЕУ и ММФ дају Никозији 10 милијарди, а да додатних око 5,8 милијарди она сама прикупи од штедиша у својим банкама тако што ће опорезовати њихове улоге.

Будући да је тај договор одбачен, Никозија покушава да што пре пронађе „план Б”, јер би кипарске банке данас требало да буду први пут отворене од прошлог петка, па постоји страх да ће све штедише хтети да подигну своје улоге. Због тог страха још постоји могућност да влада Кипра не дозволи банкама да данас отворе своје филијале како би спречиле подизање великих износа новца и сигурно урушавање целог банкарског система.

У покушају да ублажи и продужи рок отплате зајма од 2,5 милијарди евра, који је Кипар добио од Русије 2011. године, кипарски министар финансија Михалис Сарис се јуче у Москви састао са руским колегом Антоном Силуановом.

„Разговори су били веома добри, конструктивни и поштени”, рекао је Сарис после сусрета, најављујући наставак преговора како би пронашли „решење које ће омогућити подршку Русије”. „Бићемо овде док не постигнемо неки договор.”

Руски министар је почетком фебруара рекао да је Русија спремна да реструктурира дуг и да евентуално ублажи услове отплате раније одобреног зајма. Русија је, иначе, била веома заинтересована за начин решавања кипарског проблема да падне у банкрот, будући да руски држављани држе између трећине и половине свих кипарских депозита, а процењује се да руске банке и компаније имају на острву 31 милијарду долара.

Према речима Силуанова, Никозија је од Москве тражила нову позајмицу од пет милијарди евра, потом петогодишње одлагање отплате као и нижу каматну стопу за већ дату позајмицу од 2,5 милијарде евра, преноси Ројтерс.

Локални медији спекулишу да би један од предлога у Москви могао да буде позив руском енергетском гиганту „Гаспрому” да убризга финансијска средства у кипарске банке, у замену за добијање права на истраживање кипарских подводних енергетских налазишта.

Случајно или не, баш у време преговора два министра финансија у Москви се налази и кипарски министар енергетике, који је службено у руску престоницу дошао ради присуства на једној туристичкој изложби. Његово присуство само је подгрејало спекулације да ће део кредитног договора са Русијом бити и да Кипар Русима препусти истраживање наводно огромних резерви гаса које се налазе испод мора између Кипра и Израела.

Покушајима да се Кипар што пре извуче из незавидне финансијске ситуације јуче се придружио и архиепископ Христозом Други, шеф врло утицајне православне цркве на Кипру, који је како преноси АП, рекао да ће црквену имовину ставити држави на располагање како би се она извукла из финансијске кризе. После разговора са председником државе Никосом Анасрасијадесом, Христозом је изјавио да је црква спремна да стави хипотеку на своју замашну имовину и на основу тога добије новац коју би потом уложила у владине обвезнице. Православна црква на Кипру је поприлично богата будући да поседује доста имовине, а и деоничар је у банкама и пиварама.

С друге стране, са европског континента стижу притисци да Никозија што пре нађе ново решење. Немачка канцеларка Ангела Меркел, чија земља највише новчано доприноси економски посрнулим земљама еврозоне, јуче је рекла да је дужност еврозоне да помогне Кипру у решавању банкарске кризе.

„Кипар је наш партнер у зони евра и зато је наша дужност да заједно пронађемо решење”, рекла је Меркелова новинарима после разговора са немачким парламентарцима, преноси АФП. „Жао ми је због јучерашњег гласања кипарског парламента, али ми поштујемо његову одлуку. У овом тренутку чекамо предлоге које ће Кипар поднети тројки међународних кредитора”.

Група експерата, представника свих политичких партија Кипра, јуче је у Кипарској централној банци расправљала о томе како да прикупи 5,8 милијарди евра, неопходних да стекну поверење ЕУ и ММФ-а који би им дали још 10 милијарди евра. Према првим информацијама, једна од опција је да Никозија национализује пензионе фондове полудржавних компанија, као што су кипарски Телеком и Електропривреда, који су вредни између две и три милијарде евра. То би обезбедило половину неопходног новца, док би друга половина била добијена продајом кипарских банака, према свему судећи, Русима.

Коментари5
49102
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Danijela izEU
EU trazi od Kipra konfiskaciju privatne imovine zarad spasavanja propalih privatnih banaka. To je znak da je EU u nevidjenoj panici i da uzurpira nepovredivost privatne svojine. Kako su krenuli mozemo da ocekujemo EU u spavacim sobama, kuhinji, kupatilu ( mislim vec su i u ta mesta zabili svoje sisaljke u vidu glupih direktiva) sledece sto mozemo da ocekujemo su diktati za uzurpaciju telesne imovine, ako mogu da konfiskuju privatnu svojinu, mogu da kidnapuju i citave ljude, jerbo ljudi u EU su u "vlasnistvu" EU, nisu sami svoji.
stari znanac
Nisu kiparske banke bankrot vec Kiparska drzava.
Djordje Petrovic
Osnovno nacelo kapitalizma je da ko radi neodgovorno treba da bankrotira i to nije nista strasno. A kako su kiparske banke dosle dotle , stvar je u tzv. toksicnim finansijskim derivatima koji se muckaju u Goldman Saksu i JP Morganu, a onda plaisraju kao garancije na sekundarnim trzistima...
ana anabela
Uz sve simpatije za Kipar, kao prijateljsku i sarmantnu mediteransku zemlju, mi nikako ne bismo smeli da poverujemo u opravdanost revolta na Kipru jer Kipru nije bio problem da se zaduzuje ili da dozvoljava da se neoporezovani novac iz drugih zemalja ulaze u njihove banke. Postavlja se opravdano pitanje zasto gradjani Kipra)slicno kao u Grckoj= ne placaju poreze, zasto im je drzavni budzet prazan i u sta su kiparske banke ulagale sredstva kako je doslo do bankrota. Finansijska neodgovornost mediteranskih zemalja )pocev od Portugalije pa do Grcke= je neverovatna. Madam se da cemo mi imati snage da sprovrdemo u buducnosti finansijsku disciplinu i da se necemo ovako brukati.Mislim da je sramota to sto drzava ne oporezuje najbogatije gradjane nego trazi novac od drugih zemalja. EU je takodje pokazala neodgovornost kada je Kipar primila u Uniju, a svakako se znalo da u drzavi vlada finansijska nedisciplina i da tzv blagostanje nece dugo trajati.
Vesa D
..svi muvali a kod nemca kec u rukavu..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља