недеља, 16.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 22.03.2013. у 15:00 С. Самарџија

Eпски обрачун Путина и Меркелове због Кипра

Судар титана: Ангела Меркел и Владимир Путин (Фото Фонет)

Европа се у случају „Кипра” понаша као „слон у стакларској радњи”, изјавио је јуче руски премијер Дмитриј Медведев, поредећи предлог да се опорезује део штедних улога у кипарским банкама са експропријацијом коју су бољшевици спроводили у совјетској Русији. По мишљењу Медведева, тешка финансијска криза која се обрушила на медитеранску острвску државу никако не сме бити решавана полумерама, а поготово не на рачун руских штедиша и руских државних компанија које своје послове воде преко кипарских банака.

Он је додао да је ова ситуација „разлог је да се размисли” о евру као валути у којој су руске девизне резерве.

„Између 41 и 42 одсто наших резерви је у еврима, а предлог (ЕУ Кипру) није само непредвидив, него неодговарајући”, рекао је он, практично припретивши европским колегама.

Московски медији су истакли да је немачка канцеларка Ангела Меркел, иначе склона жестоким изјавама, коначно, наишла на себи равне. Не чуди стога што је отворена несагласност руске и немачке стране у руским медијима већ оквалификована као – „епски обрачун Путина и Меркелове”.

Руски бизнис и те како је заинтересован за кипарску кризу и нуди подршку, али није спреман и да у потпуности верује властима у Никозији.

„Спасавање Кипра је могуће, али би коштало 6 милијарди евра. Руски бизнис је за то дефинитивно заинтересован, пошто се преко Кипра воде послови који овде у Русији не би били могући. Ипак, питање је колико би нас све то, у крајњој мери, коштало и како би то схватила наша, домаћа јавност”, коментарише финансијски стручњак Дмитриј Дорофејев.

Професор на Високој школи економије у Москви Максим Братерски, сматра да су у Никозији свесни да су се нашли између чекића и наковња, али да су и даље спремни да седе на две столице. Тачније, да узму новац и од европских финансијских институција и од руских.

Руски банкари покушавају да направе рачуницу о томе колико ће их коштати кипарска криза, а укупна сума већ се попела на неких 10 милијарди долара. За сада, стигао им је апел из Никозије да кредит који им је одобрила Москва са садашњих 2,5 милијарди евра „ојачају” са још пет милијарди. Уз то иде и молба да се камата за већ додељену позајмицу са договорених 4,5 одсто, смањи на 2,5 процената, а рок отплате помери за пет година.

Како наводе руски медији, на који начин ће Русија заиста помоћи Кипру и да ли је та помоћ везана за реакцију европских банкара, још није одлучено, али се помиње да Москва своју помоћ условљава тиме да добије право да истражује и користи гасна поља у кипарским територијалним водама.

Коментари0
315e9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља