петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:05

Желимиру Жилнику Награда за животно дело Кратког метра

Аутор: Танјугпонедељак, 25.03.2013. у 11:00
Желимир Жилник

БЕОГРАД –Овогодишњи добитник Награде за животно дело Београдског фестивала документарног и краткометражног филма је Желимир Жилник, један од најугледнијих и најнаграђиванијих домаћих аутора, познат у свету по свом уметничком и друштвеном ангажману.

У част добитника биће приказан његов филм „Пирика на филму” (2013), најавио је организатор „Кратког метра”.

Желимир Жилник (71) аутор је бројних играних и документарних филмова, један од зачетника жанра доку-драма, награђиван на домаћим и интернационалним филмским фестивалима.

Од самог почетка професионалног рада на филму, окренут је савременим темама, које укључују критику друштвених, економских и политичких прилика - „Журнал о омладини на селу, зими” (1967), „Пионири малени, ми смо војска права, сваког дана ничемо ко зелена трава” (1968), „Незапослени људи” (1968), „Липањска гибања” (1968), „Црни филм”, „Устанак у Јаску” и други.

Студентске демонстрације и велики потрес 1968. године, после окупације Чехословачке, тема су и Жилниковог првог играног филма „Рани радови” (1969), награђеног Златним медведом на Берлинском филмском фестивалу, као и са четири награде у Пули.

Након проблема са цензуром у Југославији, те заустављања рада на наредном играном филму „Слобода или стрип” (1972) у продукцији „Неопланта филма”, Жилник средину седамдесетих година проводи у Немачкој, радећи независне филмове - седам документараца и играни филм „Рај” (1976), који су међу првима третирали тему гастарбајтера у тој држави.

По повратку у земљу режира серију добро примљених телевизијских филмова и доку-драма, за Телевизију Београд и ТВ Нови Сад: „Болест и оздрављење Буде Бракуса” (1980), „Вера и Ержика” (1981), „Драгољуб и Богдан” (1982), „Прво тромесечје Павла Хромиша” (1983), „Станимир силази у град” (1984), „Београде, добро јутро” (1986), серију „Вруће плате” (1987), „Бруклин Гусиње” (1988), „Стара машина” (1989), „Црно и бело” (1990).

У сарадњи телевизије и филмских радних заједница настаје и неколико играних филмова осамдесетих: „Друга генерација” (1983), „Лијепе жене пролазе кроз град” (1985) и „Тако се калио челик” (1988) - који у фокусу имају наговештај политичких и социјалних промена, као и надолазећих тензија у земљи.

Током деведесетих, у независним филмским и медијским продукцијама реализује низ играних и документарних филмова на тему катаклизме на Балкану - „Тито по други пут међу Србима” (1994), „Марбле Аш” (1995), „До јаја” (1997), „Куд плови овај брод” (1998).

Слом система вредности у пост-транзицијским земљама централне и источне Европе, проблеми избеглиштва и миграција у новонасталим околностима проширене Европе, оквир су тематског циклуса започетог филмовима „Тврђава Европа” (2000), „Кенеди се враћа кући” (2003), „Где је Кенеди био две године?” (2005), „Европа преко плота” (2005), „Дунавска сапунска опера” (2006), „Кенеди се жени” (2007), „Стара школа капитализма” (2009) и „Једна жена -један век” (2011).

Поменути филмови су показани на преко 250 међународних фестивала и филмских манифестација, а 2010. Жилнуку је додељена награда за модерни уметнички сензибилитет Фонда „Тодор Манојловић”, као и награда Фонда за афирмацију стваралаштва „Мића Поповић”.

Уз континуирани рад на филмској продукцији, Жилник се од 1997. године бави и педагошким радом. Ментор је и извршни продуцент низа међународних филмских радионица за студенте из региона југоисточне Европе, а од 2006. године је ангажован као гостујући предавач на неколико иностраних филмских школа (Холандија, Велика Британија, САД, Мађарска, Словенија).


Коментари1
69b30
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lune Lunetic
SAMO SRBI PLAĆAJU LAŽI Narod Srbije plaća mesečno prozapadnoj, evropskoj televiziji harač u iznosu od 350.dinara. Kuda ide taj novac i da li narod plaća medijski javni servis, RTS da ga lažu i obmanjuju! Večerašnjom TV emisijom „TITO crveno i crno, koja će izlaziti u nastavcima, RTS, po nalogu naših vlastodržaca, a i onih iz vani je plasirao najveće neistine i laži o našoj narodnooslobodilačkoj borbi, o našem predsedniku Titu i periodu posleratne Jugoslavije. RTS je u večerašnjoj emisiji direktno stao na stranu domaćih izdajnika (nedićevaca, četnika, ljotićevaca, ustaša) tj. na stranu njihovih današnjih sledbenika. U Srbiji se ovih meseci pojavila i grupa fašista iz Novog Sada, a državni organi, tj. naši vlastodršci krenuše u otvorenu kampanju, ali ne protiv fašizma i njihovih saradnika, već protiv AVNOJ-a, Tita, partizana. Kao reakciju na pojavu fašizma u Srbiji preimenovaše mnoge ulice i trgove po Srbiji, varvarski srušiše mnoge spomenike, promeniše nam istoriju i od izdajnika s

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Вести култура и забава

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља