петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:57

Драма као образац живота

субота, 30.03.2013. у 15:00

"Сиртаки је играла једна лепа гркиња, кришом ми се смешсила а туга је нестала..."

Прође година већ ја не заиграх сиртаки овде. Нема ни тог чудесног лајт мотива дубоко усађеног у нашем учењу о овој држави - о препуним тавернама лепих Гркиња, игре и певања уз елегичне мелодије, ломљењу тањира и богатом јеловнику..

Нисам имала ни предрасуда нити претераног дивљења пре него ли је ово постала земља у којој сам пронашла свој дом. Прича каже да су  после српских зетова у Србији најбројнији управо зетови из Грчке, чиме сам и ја уткала своју судбину у ту статистику.

Више васиона се сударило да бих ја са све сагапо дошла и остала овде. Није била ни зима ни ласкаво пролеће већ магични трен двоје одраслих људи. Одиграло се брзо и нестварно како се само на филмском платну може исприцати.

Долазак и останак је подразумевао понављање наше приче и моје представљање али и зебњу како решити питање докумената. Подношење захтева за брак и процедуре које смо пролазили биле су комичне и трагичне...јер заправо драма је образац живљења овде.

(Ни)је ми било јасно зашто морам у новинама објављивати брак, сударати се са бирократијом на сваком кораку и наравно ломити већ преломљена копља мојих удатих земљакиња - прихватање снаје странкиње, брак у цркви или не, презиме, цекање и цекање...

Институције овде функционису као и наше те је било тешко (или није, пресудите) поново пролазити сличне ситуације без знања језика.

Оно што ми је ипак најтеже пало (и данас је тако) је став родитеља који имају искривљену слику о некој сасвим другој Грчкој.

Нисам се никада навикла на дуге штрајкове који паралишу живот, ђубре које се вуче по улицама недељама, став да је „њихово” све најлепше и најбоље, рец која не значи ништа, маркетинг необразованог становништва, знатижељу комшилука, „национална” јела и расправе о њима, радног времена које је у друштвеном сектору убрзано и скраћено а у приватном и не постоји истакнуто радно време и бројна преувеличавања и доживљај нације...

Оно што је лепо у Атини а што чувају и поштују странци овде су улази зграда - увек су чисти, без графита, са огледалом, чистим и целим лустером, мермерно поплочање углавном и лепо окречено.

А сада у дивно пролеће цветају и бујају наранџе по улицама и мириси се шире..


Србијо, није адио све док знадем куда путујем и где су моји домови...

Милена Јовић, Атина


Коментари19
bb860
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ana Ana
Poštovana Milena, sugrađanko i zemljakinjo, malo kasnim sa komentarom, ali nadam se da ćete ga pročitati. Mogli biste da pišete i o narkomanima i o imigrantima i o skitnicama i o tome koliko vremena Vam je potrebno da spelujete svoje prezime(vidim da ste zadržali svoje kao i ja), ali možete i o sunčanim danima i o Akropolju i o Botaničkoj bašti i o punim kafićima i ulicama i o drveću na kome rastu pomorandže i limuni i o ogromnim palmama. Ja Vas uglavnom razumem. U krajnjem slučaju možda ubedite Vašeg supruga i preselite se u Srbiju. Na kraju krajeva dom je tamo gde je srce. Pozdrav
ana barbarez
ja sam zivela pet godina na Kipru i nijednog trenutka s nisam osetila kao stranac svaka nacija ima svoje za i protiv oni su mnogo gostoljubiviji od nas planirali smo da ostanemo tamo zauvek ali kako ti deca rastu i proradi u tebi onaj srpski patriotski crv ne pita se glava nista isto tako se nisam pokajala ni jednog trena sto smo se vratili kuci sve je to sudbina ...
Olga
@"uvek stranac" - tacno tako, istu tu recenicu sam i ja nebrojeno puta rekla: "Bolje da sam stranac ovde gde sam stvarno stranac, nego u gradu u kome sam se rodila!". Sistem vrednosti u Beogradu se u poslednjih 20 godina toliko promenio, da mi se cesto cini da su mi ovi "moji" sadasnji Danci blizi po shvatanjima nego ljudi medju kojima sam zivela u Beogradu. I da me bolje prihvataju, ovakvu kakva sam - da ne poverujete, cak su me izabrali i u "komisiju za samoupravljanje" (dobo, da ne preterujem, bukvalan prevod bi bio "komisija za saradnju radnika i rukovodstva", ali zaista neodoljivo lici na nase odbore samoupravljaca od pre mnogo godina, samo sto funkcionise :-) ). Ja ih lepo upozorila na nasa "svetla samoupravljacka dostignuca", a oni me ubedili da to nista ne smeta. Ma, cesto mi sami sebe manje prihvatamo u novim sredinama, nego sto nas ne prihvataju "domoroci", verujte mi!
uvek stranac
Ponekad mi zasmeta ta narodna "mudrost" da si u tudjoj zemlji uvek stranac. Mnogo mi je vise smetalo osecanje da sam se u Srbiji osecao kao stranac dok sam tamo ziveo. Moj stav je bio, ako vec moram da budem stranac, bolje je da buem stranac u tudjoj zemlji nego u svojoj. Da ne bude nesporazuma, nisam ni Rom ni Albanac niti neka druga nacionalna manjina, nego sam Srbin koji nije iz Beograda. Otisao sam iz Srbije u kojoj sam vec bio stranac jer sam ziveo u onakvoj palanci kako je opisana u "Filozofiji palanke" (Radomir Konstantinovic). I da ne bude zabune, mislim da je Beograd samo malo veca srpska palanka, i nista vise.
Tatjana Iroeche
Ja sam živela tri godine u Grčkoj (dve u Solunu i jednu u Atini). Nisam osetila nostalgiju niti jednog trena. Hrana je OK, muzika mi se nije dopala, ali me niko nije ni terao da je slušam. Užasno su radoznali. Štrajkove razumem. Učenje jezika mi nije išlo. Ono što mi ozbiljno nije odgovaralo je klima odnosno nesnosne vrućine na koje nisam mogla da se adaptiram. Grci sami za sebe govore da nisu isti Grci sa severa i sa juga zemlje odnosno da oni sa juga misle da su bolji od severnih Grka i drugih naroda. Meni lično je više prijao boravak u severnoj Grčkoj. Tamo i dalje odlazim kad god mogu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља