понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:57

Следим Марксову максиму – „сумњати у све”

Аутор: Славко Трошељсубота, 30.03.2013. у 21:57
Фото Живан Јовановић

Иван Ергић, некадашњи фудбалски репрезентативац Србије и Црне Горе (11 пута), сад стиче све више навијача као писац, филозоф, песник, колумниста „Политике”...

Рођен је 21. јануара 1981. у Шибенику. Држављанин је Србије и Аустралије. Његову животну и спортску причу писао је и рат у бившој Југославији. Из Шибеника је одведен у Шабац, код бабе, а после годину и по у Сремчицу. С лоптом се упознао у фудбалској школи „Браћа Протић”. У 18. години је у Аустралији, у екипи Перта, одиграо прву сезону. Ту су га видели скаути Јувентуса и одмах проследили на каљење у Базел, клуб у коме је блистао у Лиги шампиона Европе 2002/03. Затим га је стигла несрећа...

Живи сам на релацији Базел–Београд.

Шта вам је донела несрећа?

Нисам сигуран колико је то била несрећа. Кад се у 21. години сретнете са психичком болешћу то је искуство које има пресудан утицај на даљи ток живота. Догоди се оно што у теологији зову „откровење”, а у филозофији „просветљење”, једноставно долази до релативизације животних токова који се генерално сматрају важним, и тад видите колико су оне, уствари, баналне.

Кад сте се вратили игри?

После две године паузе и размишљања о одустајању почео сам поново да играм. Базел је имао невероватно стрпљење и пружао ми велику подршку. Убрзо је уследио позив за национални тим. Играо сам 2006. на Светском првенству у Немачкој против Аргентине и Обале Слоноваче.

Зашто сте и кад, ипак, оставили фудбал?

Фудбал сам напустио пре две године, пре свега због недостатка мотивације, али и због тога што нисам могао да нађем клуб који би испуњавао више од те спортске приче. У ствари сам се,нажалост,у себи већ неколико година уназад опростио од фудбала. Уосталом треба поштовати и здравље, јер професионални спорт је све само не здрав.

Чему су вас учили родитељи...

Поштењу. Уосталом, такав је читав крајишки крај одакле сам.

...школа...

Добре оцене су биле увек услов свих услова да бихмогао да тренирам фудбал.Што се тиче тога,ту није било компромиса са мајком и оцем. Онда дође време кад морате да се одлучите, а као и сви клинци, превише сам волео фудбал.

...спорт...

Више не постоји као такав. Ни близу онакав каквим га замишљатекао клинац. Он је зато за мене и радост и туга истовремено, што логички није могуће али психолошки јесте.Због тога је психологија већа наука од логике.

...улица...

Одрастао сам на селу, тако да не знам шта значи. Због тога ваљда и не разумем кад чујем да се неко хвали да је одрастао „на асфалту” или „калдрми”.То би ваљда требало да истакне неку посебну обученост за живот или интелигенцију,а мени изгледа само као полигон за развој мангупског менталитета.

... а чему жеља за самообразовањем?

Образовање је процес који траје читав живот, а човек вреди онолико колико зна. Данас,нажалост,влада клима антиинтелектуализма, јер знање постаје опскурно и комплексно што изазива презир. За почетак велики је успех доћи до оне сократовске спознаје да „знаш колико не знаш”, ту се онда јавља стид који вастера да се боритепротив своје ограничености.

Ко вам је на том путу био оријентир...

У двадесетим сам много лутао тражећи вредносне оријентире као сваки млад човек. Млади Маркс ми је био инспиративан са својим прометејским хуманизмом, и слични мислиоци каснијих неомарксистичких и критичких школа.

... а ко пример за углед?

Лутајући тако и пратећи дела светских интелектуалаца и филозофа од Чомског, Тарика Алија, Бадијуа, Негрија, Фукоа, на крају сам „скапирао”да постоји један човек који је корак испред свих, и то не само знањем већ и доследношћу и интелектуалним поштењем – Љубодраг Дуци Симоновић.

Чију мисао следите?

Покушавам да следим основну Марксову максиму „де омнибус дубитандум” („сумњати у све”).

Које сусрете посебно памтите?

Сусрети с посебним људима су превише интимни да бихговорио о њима. А сусрет с онима који су ми били идоли као клинцу, донели су ми само разочарење. Обично се каже: „Ако желиш да ти неко дело остане лепо,немој да упознајеш његовог писца”.

Која је ваша животна филозофија?

Ерих Фром нам „нуди” став „имати или бити”, а данас,поред те две категорије,постоји и трећа,а то је „изгледати”. Нажалост,ако „имаш” онда и „јеси” и „изгледаш”. Пошто сам више пута у животу доживљавао ситуације – кад немаш ништа и кад имаш много – могу само да потврдим да је та логика константа капиталистичког вредносног система.

Да ли се некад предајете нади и илузији?

Нади често, илузији кад пишем.

Које су све ваше љубави?

Писање, позориште...

Који тип жене вам се допада?

Са искреним очима...

Шта вам се не допада у женској природи?

Не верујем да постоји женска или мушка природа, постоји само људска природа. Код жене ми се не допада све оно што ми се не допада код било ког човека.

-----------------------------------------------------------

Увек сам тражио директан контакт с људима

Како се сад обраћате публици?

Док сам играо увек сам тражио директан контакт с људима, навијачима, покушавао да разумем њихове проблеме и да им се приближим. Данас то исто покушавам, а писање ми је такође увек био један од видова комуникације који је, нажалост, нешто једносмернији. Имам неколико колумни у земљи и иностранству, као и свој блог.


Коментари9
84817
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Neki Dr Mr Ja
Svaka cast Ivane, misli svojom glavom. Pravo osvezenje, da covek ne poveruje da dolazi iz sveta profesionalnog fudbala sa takvim stavovima... U sve sumnjati treba se prepisuje Dekartu a istina je i da ju je Marks koristio.
Бисер у каљузи
Чим је човек у фудбалу, а образован, има своје мишљење, необичан је. Ергићу је блиска филозофија, дубље промишљање и то му у много чему отежава живљење. Тако је таквима, вазда било. Можда ће се Иван развити и у песника. Добра му је она о ОЦУ. За друге, које сам прочитао нисам баш сигуран.
Бисер у каљузи
Чим је човек у фудбалу, а образован, има своје мишљење, необичан је. Ергићу је блиска филозофија, дубље промишљање и то му у много чему отежава живљење. Тако је таквима, вазда било. Можда ће се Иван развити и у песника. Добра му је она о ОЦУ. За друге, које сам прочитао нисам баш сигуран.
Бисер у каљузи
Чим је човек у фудбалу, а образован, има своје мишљење, необичан је. Ергићу је блиска филозофија, дубље промишљање и то му у много чему отежава живљење. Тако је таквима, вазда било. Можда ће се Иван развити и у песника. Добра му је она о ОЦУ. За друге, које сам прочитао нисам баш сигуран.
Gagarin
Braca Protic su bili fudbalska skola. Bavili su se decom. Bavili su se fudbalom. (U svom realnom kapacitetu). Nisu bili klub. Da klubovi (a i skole) slede njihov pristup mozda ne bi bilo da je Ivan Ergic nazalost samo izuzetak. Ne samo medju fudbalerima. Ne samo medju sportistima. Svako dobro Ivane. Nadam se da nekada i odmoris.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља