четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:41

Педесет мурала Београда

субота, 30.03.2013. у 21:57
Скадарлија 1992. година

Мурали у Француској, на пример, не настају случајно већ намерно, системски. Када се нека зграда гради или реконструише, један део средстава одваја се за уметничку интервенцију и она се у једном моменту изводи. Ту се, наравно, консултују и станари. Насупрот томе, грађани Србије немају могућност учешћа у инфраструктурним пројектима, па самим тим ни утицај на то када ће се, како и где појавити нови мурал. То, међутим, муралисте није омело. На фасадама и зградама Београда и дан-данас опстаје око 50 мурала, неки у бољем неки у горем стању. Али, ту су.

Први познати мурал у нашем граду, који је, нажалост, уништен, осликао је 1970. године Лазар Вујаклија на фасади мале занатске радње у Булевару краља Александра. Исти уметник 1979. године урадио је још једну зидну слику на фасади Западне капије Београда (Генекс) и она је очувана, наводи се у занимљивој студији „Историјат осликавања мурала у Београду”, аутора Јоване Стојановић, Милоша Милетића и Мирјане Радовановић, из удружења „Курс”.

Након годину и по дана истраживања, у које се ово троје уметника упустило у тренутку почетка рада на муралу на адреси Ђуре Јакшића 7 у Скадарлији, дошло се до следећих података. Већина мурала финансирана је од градских или општинских управа, уз помоћ приватних компанија, углавном оних које се баве производњом и дистрибуцијом боја. Историјски ток може се груписати у неколико целина. Једну од првих иницирао је професор Факултета ликовних уметности Чедомир Васић, у сарадњи са Културним центром Београда. Друга значајнија иницијатива била је у вези са деветим Самитом несврстаних, одржаном у Београду 1989. Међу последњим су акције у оквиру Београдског летњег фестивала (Белеф) и пројекта „Карактером против насиља” и у организацији Киоска – платформе за савремену уметност.

– Можда најинтересантније осликавање било је оно које прати чувене несврстане. Том приликом финансирана је израда неколико уметничких пројеката у јавном простору, међу којима и пет мурала. Један од њих је рад Владимира Величковића на фасади Филозофског факултета, као и дело Миодрага Б. Протића на Теразијама. Друштвена ситуација тада је била специфична, а мурали који су урађени заправо су били поклони република и општина бивше Југославије. Била је то 1989. година а сви знамо шта се све после десило – објашњава Милош Милетић.

Доста је битних момената које би требало поменути. Подсетимо се 1977, када је уметничка бригада „Салвадор Аљенде” из Чилеа осликала са студентима ФЛУ мурал на Студентском културном центру, под називом „Солидарност југословенских народа са народима Латинске Америке”, чију је реконструкцију пре извесног времена урадила уметница Даринка Поп Митић. Потом је, како прича Милетић, у организацији Центра за планирање урбаног развоја Београда 1982. године, одржан скуп „Комуникације”, на којем је први пут покренуто питање мурала, као начина уређења фасада у Београду. Већ следеће године професор Васић је с групом студената предао мапу са 50 идејних решења тадашњем градоначелнику Богдану Богдановићу, а Савет Скупштине Београда 1989. године усвојио је Оперативни план о уређењу града. Након тога мурали више нису били „илегални”.

– Од 1984. до 1997. године, Васић је реализовао више радова, углавном у сарадњи са другим уметницима: Весном Кнежевић, Радомиром Кнежевићем, Мирком Огњеновићем, Перицом Донковим, Игором Степанчићем, Брајаном Васићем и другим. Крајем осамдесетих појавили су се први мурали финансирани од приватних компанија: мурал у Скадарлији и осликавање у новом блоку зграда на Сењаку – додаје наш саговорник.

Током деведесетих урађено их је неколико, али знатно мање него у претходном периоду, да би након 2000. године значајнији радови реализовани у оквиру Белефа и других иницијатива. Карактеристика тог таласа јесте популаризација графита и гостовање познатих стрит-арт уметника.

Према наводима аутора истраживања, највећи проблем током њиховог рада правио је недостатак оригиналне документације. На то је утицао низ фактора, а вероватно најбитнији јесу неупућеност и незаинтересованост заједнице. Управо зато ово троје ентузијаста решило је да своју студију у широј форми и публикује, чим за то сакупи довољно средстава.

М. Димитријевић


Коментари1
6ea35
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

мурали неће помоћи граду
Било би боље обновити фасаде старих грађевина и попунити празнине које стоје још од другог светског рата. Ово шарање по муралима изгледа као неуспела закрпа. Врло ретко се ради заиста о уметничком делу а најчешће су неукусни и пренападни радови који нимало не доприносе томе да град изгледа лепо. Зашто дозвољавате да највреднији део града пропада?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља