недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:04

Варљиви сјај шопинг молова

Аутор: Александар Микавицанедеља, 31.03.2013. у 10:32

Од 2005. до 2011. године у Србији је укупно инвестирано 25,97 милијарди евра. И поред тога у марту 2012. број запослених смањен је за 338.895 лица у односу на просечан број запослених у 2005. години, односно за 16,4 одсто, указује економиста Мирослав Здравковић, уредник портала макроекономија.

У протеклој деценији драстично је продубљен и јаз између богатијих и сиромашних подручја у Србији, јер се највише улагало у Београду и Војводини.

Верица Калановић, министар регионалног развоја и локалне самоуправе, недавно је на скупу економиста на Копаонику изјавила: „Стање на југу наше земље у демографском, економском и социјалном смислу је катастрофално.”

Подсећања ради, основна тема овогодишњег 20. по реду „Српског Давоса” звала се „Индустријализација и повезане теме”.

Како нам се десила никад већа незапосленост и никад мања запосленост и поред, ипак, уложених великих пара?

– Инвестирање и његов раст не доноси добробит грађана ако је усмерено на увоз, пратеће делатности и услуге – каже Здравковић.

– Увозницима и банкарима оно доноси профит и увећава њихово богатство, а већини грађана сиромаштво. Код нас се није улагало у развој производње за извоз, него у „шопинг мол економију”.

Тржни центри, кафићи, па и капиталне инвестиције, нису донеле радна места. Зато се Драган Марковић Палма, градоначелник Јагодине, не радује великим трговцима, јер гасе породичне радње. Ширење трговинских ланаца угасило је десетине хиљада радних места и породичних трговина.

Тако је налагала логика профита, а спровела „невидљива рука тржишта.” Држава је била неми посматрач.

Поређења ради, у 2000. години је у основна средства уложено 1,6 милијарди долара, а 2008. око 12,7 милијарди. За осам година ово улагање је повећано готово осам пута. Али, највише у некретнине, трговину, финансије и саобраћај, каже Здравковић.

Уместо да приватизација оживи индустрију, да је модернизује, учини је конкурентнијом, повећа запосленост и извоз, догодило се супротно. Уместо милион и нешто више запослених деведесетих година прошлог века, у српској индустрији данас ради око 300.000 људи. Индустрија је 1990. године стварала око 32 одсто бруто домаћег производа, а данас 17 процената.

– Садашња индустријска производња у Србији ствара 40 одсто робе у односу на 1989, каже потпредседница Привредне коморе Србије Видосава Џагић. – Ако настави да расте као од 2001. године, само 0,7 процената годишње, ни до краја 21. века неће се вратити на ниво из прошлог столећа.

Зашто су нам опустели многи делови Србије?

– Половина од укупне вредности инвестиција у овом периоду од пет година уложена је у Београду – 12,96 милијарди евра – одговара Здравковић. – Четвртина у Војводини – 6,4 и по осмина у Шумадији и западној Србији – 3,75 милијарди евра. У јужној и источној Србији – свега 2,7 милијарди евра.

Најмање инвестиција у посматраном шестогодишњем периоду имали су Топличка област – 75, Зајечарска област –100 и Пиротска – 146 милиона евра.

Сходно наведеној распоређености улагања, најмањи релативан пад броја запослених имао је Београд – 6,9 процената, затим Војводина – 17, док је смањење у Шумадији и западној Србији износило 21, а у јужној и источној Србији 24,2 одсто.

Од затеченог броја запослених у овом периоду без посла је највише остало људи у пиротском крају – 33,3, затим у поморавском – 28,4, а најмањи у Браничевској области – пет и Јужнобачкој 11,5 процената.

У марту 2012. године у 15 општина у Србији, у којима је радило 225.085 људи, што је 13 одсто од укупног броја, повећан је број запослених у односу на 2005. годину. У врху ове листе су општине са инвестицијама већим од 10.000 евра по радном месту, али и општине са милим улагањима, као што су: Рача, Мало Црниће, Тутин, Сјеница, Жабари и Александровац.

Занимљиво је да је Нови Београд са око 3,5 милијарди евра инвестиција у овом периоду имао већу вредност улагања од јужне и источне Србије – 2,7 милијарди и мало мању од Шумадије и западне Србије – 3,75 милијарди евра. Највећи део инвестиција у Новом Београду реализован је непосредно пред кризу у 2007. и 2008. години.

После Новог Београда, највише је инвестирано у Новом Саду – 2,3 милијарде евра, што је 35,5 одсто укупних инвестиција у Војводини. Још шест београдских општина је међу првих десет, затим следи Ниш са 687 милиона евра и Крагујевац са 522 милиона евра. У ових 10 општина је уложено 53,3 одсто укупних инвестиција.

До 21. места су још четири београдске општине, следи Панчево – 468 милиона евра, Пожаревац – 459, Суботица – 409, Бачка Паланка – 307, Шабац – 305 и Зрењанин и Ваљево са по 288 милиона евра.


Коментари3
b22de
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

stevan vis
Svaka zemlja treba da razvija trgovinu kao delatnost u kojoj se zaposljava stanovnistvo,ail bez otvaranja novih radnih mesta u proizvodnji stvara ogresnu sliku u ukupnom razvoju i zaposljavanju.Nakon otvaranja trzista,sto je bio osnovni cij za kapitalisticki svet ,konkurentniji proizvodi razvijenih zemalja su ubrzino desetkovali nase proizvodne kapacitete i dosli sa svojom ponudom roba,za sto je trebalo razvijati oblast trgovine,sta se i desilo.Zaposljavanje u njima je vise fikcija,nego sta je to slucaj u sektoru gde se stvara novostvorena vrednoost Kada nema nove ili vece proizvodnje,nema ni novog"realnog"zaposljavanja.Taj negativan trend traje deceniju i vise,a novih investicija u proizvodnju gotovo da ni nema.
zeljka
Činjenica je da su veliki tržni centri uništili kult malih radnji i paralelno onu preostalu proizvodnju u malim domaćim fabrikama koje su ih pratile.Ako isključimo sektor hrane koji delimično pristup u trgovinskim lancima, mi skoro da ništa više od domaćih proizvoda možemo naći u istim.U isto vreme, veoma smo osiromašili kao pojedinci.Ukoliko smo zaposleni ne možemo dovoljno zaraditi za režiju, hranu, kućne potrebe.Ukoliko ne radimo, situacija je još drastičnija.Međutim, ne vidim da iko nudi kvalitetna rešenja.Osim, poslednje priče o ulaganju u poljoprivredu, za koju je neizvesno šta će doneti, gradovi nam sve više liče na one futurističke filmove apokaliptičnih dana- prazne i devastirane fabričke, hale, čitave ulice praznih lokala, narodne kuhinje ako i za njih ima sredstava, zapušteni gradovi i sela, opšta psihoza beznađa.Ima li boljeg početka?!
Будући председник .
Ове општине на југу где је нај већа незапосленост су навикле на субвенције државе а људи на социалну помоћ и неће ништа да раде.Они који хоће да раде већ су у београду. На југу су одлични услови за пољопривреду,воћарство па они да хоће да раде били би ултра богати. Само 2 хектара паприке даје одличну зараду. Па знате ли зашто је на Косову нај већа не запосленост од 74 до 87 добили су 17 милиарди долара социалне помоћи од Србије па они само чекају да им се нешто да нису луди да раде.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља