понедељак, 17.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01

Како се стварају културне навике

Аутор: Бојана Субашић, Богдана Опачићпонедељак, 01.04.2013. у 15:00

Време великих политичких, друштвених и културолошких промена крајем прошлог и почетком овог века -време је и одрастања и друштвеног сазревања матураната средњих четворогодишњих школа. Њих 1.733, из 25 градова, учествовало је у истраживању Завода за проучавање културног развитка под називом ,,Вредности и културни активизам матураната Србије“. Наиме, испитаници су рођени у периоду распада СФРЈ и грађанских ратова, а њихово детињство и одрастање дешавало се за време „великог рата вредности“ - „рата“ између „традиционалиста“ и „европејаца“. На основу свега наведеног, истраживачи Завода су се запитали у којој мери је живот у немирним временима утицао на вредносне ставове ових младих. Истраживаче је посебно интересовало понашање у сфери културе.

Примерено њиховим годинама, матуранти су највише окренути забави и разоноди: око две трећине њих најпре бира да слободно време проведе уз себи најближе и најдраже, па уз телевизију и интернет. Али култури посвећују, нажалост, веома мало пажње. Тако ће сваки тридесети (!) матурант посетити позориште, галерију, концерт класичне или џез музике, музеј, библиотеку... Момци ће радије отићи на спортски догађај, девојке на кафу с другарицама. Ипак, већину њих можемо бар једном месечно срести на наступу певача народне или забавне музике. Тек ће половина прочитати сву обавезну лектиру, а сваки трећи, у току месеца, и још једну књигу приде. По правилу су редовни посетиоци интернета, друштвених мрежа и верни гледаоци телевизије, где највише уживају уз филмске, спортске и музичке садржаје.

О дневним, друштвеним и естрадним дешавањима редовно се путем новина и часописа информише четвртина матураната. Своје слободно време уметничким стваралаштвом употпуниће сваки четврти матурант, и то најчешће музиком и сликањем - цртањем. Најчешће немају идоле, а ако се неком и диве то ће првенствено бити нека естрадна личност, спортиста или рођак, пријатељ и професор. Поред културе, истраживање је морало да обухвати и однос према другим народима и етничким групама. Неки матуранти осећају нетрпељивост према народима са којима је Србија у ближој прошлости била у сукобу – најчешће су то Албанци и Хрвати. Слично је и са Ромима. Сваки други испитаник не жели да успоставља везе с припадницима ове етничке групе, највероватније због предрасуда и стереотипа који владају међу свим генерацијама, који се често преносе „с колена на колено“.

Истраживање Завода за проучавање културног развитка, с једне стране, представља само једно у низу истраживања младих. Ипак, у овом истраживању акценат је стављен на културни (не)активизам и на културне укусе генерације која ће веома брзо оснивати своје породице и постати носилац друштва и политике уопште, па и културне.

Због свега тога, врло је важно да се млади од најранијег узраста повежу са сфером културе. Школе и установе културе последњих година су се међусобно удаљиле и ослабиле заједнички утицај на сазревање омладине. Учешће у култури све чешће се своди на ђачко праћење догађаја кроз организоване посете установама културе. Међутим, организоване посете се, с годинама ученика, смањују и често крајем основне и у средњој школи ишчезавају.

Стога би требало уредити област сарадње ове две најважније институције. Потребно је да држава правним механизмима усмери запослене у култури ка школи и наставнике и професоре ка установама културе. Час историје у музеју, ликовног у галерији, српског језика у библиотеци, глумац на часу филозофије, виолиниста на часу музичке културе – тако се стварају културне навике младих, креирају потребе за културом, формира здравије одрастање.

С друге стране, и младе треба укључити у обликовање културних програма и садржаја. Члан организационог одбора аматерског позоришног фестивала основаца треба да буде средњошколац који разуме потребе младих јер и сам припада тој групи. Он и његови вршњаци би требало да организују садржај који ће имати своју публику. У томе се огледа вишеструки значај укључивања младих у свет установа и програма из културе. Култура се обликује према потребама младих, а установама културе обезбеђује се трајна публика која ће деценијама пратити дешавања у свом граду.

Истраживање Завода за проучавање културног развитка представља апел како за установе културе тако и за школе које морају иновирати свој начин рада: фронталне методе треба заменити радионицама и дискусијама, подстицати машту и кративност, али развијати и пожељне вредности, прихватање различитости, других култура и народа.

Уколико друштво крене у акцију сада, очекује се да ће слично истраживање за десет година показати да најмлађи пунолетници креирају и прате културне догађаје у свом граду, уз забаву с пријатељима развијају културне навике и обликују културне потребе.

Завод за проучавање културног развитка


Коментари2
32cee
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

DrJela Bisic
Kulturne navike se pre svega stvaraju u porodici,a kasnije u drustvu(pre vega skoli,ali i sire)Toga kod nas skoro nece biti(ako ga ikada bude)jer neobrazovane porodice(koje ne znaju za kulturu,ne znaju kakvi kuturni sadrzaji postoje u drustvu,i sa nipodastavanjem gledaju na kuturne sadrzaje)ne mogu da vaspitaju nove generacije u onome sto same nisuUostalom,kultura,po svojoj prirodi i jeste elitistickaUvek,u svakom drustvu,manjina ce uzivati u BahuSamo sto vecina ne mora da konzumura djubre,koje im se svuda nudiPosto zabrane ne vrede-pa ne vredi zabranjivati nekvalitetne sadrzaje(sem ciste pornografije-VB i F su zreli za zabranu)to ih treba zestoko oporezovati,u interesu nacionanog mentalnig zdravljaOd dobijenog novca treba izdrzavati sadrzane koji su,po pruirodi,elitisticki,obrazovati darovitu decu ciji roditeji nece(jer ne razumeju)i ne mogu(jer nemaju)da finansiraju njihove umetnicke talente i sl
Milica M.
Sta bi sa Muzickom omladinom?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља