понедељак, 12.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:00

СДПС предлаже 250 изборних јединица и степенасти цензус

Аутор: Ј. Церовина, Б. Баковићуторак, 02.04.2013. у 12:30
(Фото Фонет)

Ако Социјалдемократска партија Србије (СДПС) успе да „прогура” свој предлог новог изборног закона, не би било делова Србије који не би имали своје представнике у републичком парламенту, а сигурно би било мање политичких странака него сада. Главне новине које предвиђа изборни модел СДПС-а су степенасти цензус и подела Србије на 250 „техничких” изборних јединица. Изборни систем би и даље био пропорционалан, а Србија би била једна изборна јединица. Парламент би и даље имао 250 посланика (бар док се не промени Устав), а сваки од 250 кандидата једне изборне листе биће представник једне од 250 „техничких” изборних јединица.

„То су у принципу решења која су позната, која су примењивана у неким другим државама. Нисмо ми измислили топлу воду, једноставно нудимо нека решење које нам се чини најпримеренијим за наш изборни систем”, истиче портпарол СДПС-а Иван Бауер.

Он објашњава да би применом овог модела изборна утакмица била поштенија, и то на првом месту према народу. Овако ће бирачи одлучивати ко су најбољи представници са сваке листе, а не странке. Ако је странка, на пример, добила 20 посланичких мандата (број мандата ће се одређивати као и до сада, на основу укупног броја гласова) не улази првих 20 са изборне листе него 20 оних који су направили најбоље резултате у својим изборним јединицама за своју листу. Тако се више уважава воља грађана, истиче Бауер.

СДПС предлаже да странке имају право да одређени број посланика, 10–20 одсто, самe бирају. Јер, каже Бауер, странка некад боље познаје своје кадрове него што их познају грађани, а друго, странка би тако имала право да делегира неке људе за које сматра да би могли да буду успешнији народни посланици. На пример, ако нека странка освоји 20 мандата, два до четири посланика би сама одредила, а осталих 18 или 16 били би они који су најуспешнији.

„Ово решење иде у правцу тога да имамо мало више људи из унутрашњости. Сада су у парламенту већином Београђани, а 100 општина нема свог представника”, указује он.

На питање зашто нису предложили већински изборни систем, Бауер каже да је он прескуп (два круга избора, 250 изборних комисија...), а и није се баш добро показао у Србији пре двадесетак година. Ово решење је, по његовим речима, најјефтиније.

Када је реч о степенастом цензусу, СДПС предлаже да цензус од пет одсто остане да важи за странку која самостално излази на изборе. За коалицију две странке цензус би био седам одсто, за трочлану коалицију – девет, а за остале – 11 одсто.

„Алтернативно решење је да се крене са цензусом од три одсто, да би се изашло у сусрет мањим странкама. Али тиме нећемо у потпуности решити проблем о коме говоримо, а то је да је потребно да се укрупни политичка сцена. Сада имамо готово 50 странака у парламенту. Неодрживо је да на дужи рок тако функционишемо, стално ћемо имати нестабилне већине”, оцењује Бауер.

Он наводи да су консултације са коалиционим партнерима већ почеле и прве реакције су охрабрујуће, а када се искристалише нека финална верзија предлога, ићи ће се са њом на јавну расправу. „Очекујемо да добијемо подршку или макар неке коментаре од оних који су се већ тиме бавили, као на пример Цесид, али сматрамо да је наша обавеза да прво разговарамо са коалиционим партнерима”, каже Бауер.

Управо из Цесида стижу речи подршке за овај модел. Ђорђе Вуковић, програмски директор Цесида, каже да је идеја о степенастом цензусу добра и да би то, уз још неке промене у изборном закону, могло да смањи број политичких субјеката који улазе у парламент. Није реално, истиче Вуковић, да као сада имамо осам изборних листа које су ушле у парламент и 44 странке које су из њих „произашле”.

Он напомиње да степенасти цензус значи да би посланички клубови у парламенту морали да се формирају према томе. У тој варијанти би у изборном закону морало да се дефинише ко има право да се кандидује. „Онда би морало да се дефинише да немају право да се кандидују групе грађана. То није пракса, али има и земаља где је то тако”, указује Вуковић.

Он сматра да би цензус за странку која наступа самостално можда требало да буде три одсто, јер и тако значи да би морала да освоји око 120.000 гласова (ако на изборе изађе око четири милиона бирача), а то могу само озбиљне странке у Србији.

Нови начин доделе мандата, предвиђен моделом СДПС-а, је у ствари, по његовим речима, персонализовани пропорционални систем. Њиме се остаје на пропорционалном систему, али се процењују и вредности кандидата који улазе у парламент.

„Странке би да листе буду откључане за њих, а закључане за грађане. То нигде у свету не постоји. Овде је идеја управо обрнуто – да се листа на неки начин откључа за грађане и да они одлучују не само о странци него и о распореду унутар странке”, истиче Вуковић додајући да је добро што ово питање покреће странка из власти, али било би добро да се томе прикључи и највећа, Српска напредна странка.


Коментари8
687eb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Saša Š
Za koalicije treba da se poveća cenzus još više pa da prestanu da nam glavnu politiku vode stranke poput Čedine. Vode glavnu reč a imaju glasača koliko gledalaca na derbiju. Bljak.
srecko sreckovic
SDPS je sve lepo smislio ALI zadrzavanjem proporcionalnog izbornog sistema zavrshice isto kao i prethodna 'izmena izbornog zakona', kao najdemokratskijeg u svetu. Ukoliko se ne uvede dvodomi Parlament, gde ce vece gradjana kontrolisati vece partija, ovaj predlog kao dobra ideja, gubi smisao..
Lala D.C.
Da bi nase "stranke"od interesnih grupa postale politicke straanke, mora se glasati za pojedinca, kandidata koji ce kada bude izabran zastupati pre sveg interese svog izbornog areala.Kakogod se to bude nazivalo.Njegova pripadnost straci kao i ostalih izabranih poslanika ce formirati uspah ili neuspeh stranke.Ili stranaka.Tako ce stranke morati da brinu o izbornim jedinicama a ne obrnuto.Jer ce izabrani da bi i na sledecim izborima imali kredibilitet morati da vode racuna o bazi a ne o stranci.Tek tada ce poslanici imati puno pravo da budu vlasnici mandata. A"demokratija "postati koliko toliko demokratijom.
Srdjo D ell boy
Danas euro neuro 112,47din .... Hljeba 38 dindži ... Kajsije izmrzle... Nema više lož ulja za 100 kinte,sve otišlo u dizel za 148 din.. Legalizacija ide super. Otpis dugova za toplane i struju super. Za tv pretplatu takodje ide divno. Rodja pobježe u Ercegovinu. Mili riješio da kazni one u Borićima u Nušić banji što nemaju dozvolu za ringišpil. Olja kupila nove crne čarape(fetiš)... Bensedin na crnom na pjaci u Nischu 200 kinte... SDPS predlaže,Muamer odlaže a mi prolupavamo...
Aleksandar Mihailovic
Da pre bilo kojih izbora mora da se menja izborni zakon MORA.Ne bude li se to uradilo koalicija na vlasti u startu gubi bar 10%.Da je ovaj predlog solidan kao temelj za dalje razgovore jeste.Uticaj naroda na kadrove mora biti mnogo veci,a stranaka mnogo manji,cime bi se sprecile ponocne postizborne neprincipijelne koalicije medjusobno ucenjenih i uslovljenih,sve zaradi organizovanog i efikasnog cerupanja"plena".To bi bio prvi i pravi pocetak politicke regionalizacije iz koje proizilaze i one kljucne,ekonomske,kao i ravnopravniji i ravnomerniji razvoj i onih krajeva koji su vec godinama zaboravljani i skoro opustoseni.U parlamentu moraju da se sublimisu opsti interesi ogromne vecine gradjana i to mora biti faktor za razbijanje sistemske korupcije koja je produkt i "patent" stranaka,alavih a nesposobnih.Sve zajedno ne mogu da iznedre desetak sposobnih u koje narod ima poverenje,a krilni bekovi i prakticno cuvari su im tzv.NVO kojima je osnovna preokupacija politika,CIJA,i deo medija?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља