Наплата дугова у Србији постаје све агресивнија. Заостали дугови велики су проблем и многе фирме не могу да их наплате од грађана, па прибегавају различитим методама „убрзаног наплаћивања”.

Како се за мале износе компанијама не исплати да туже дужнике (према незваничним информација за дугове мање од 30.000 динара тужба је неисплатива) има и оних који се служе слабом информисаношћу грађана. Тако је једна од компанија, која нуди козметику преко каталошке продаје, једном дужнику запретила да ће његов дуг (мањи од 5.000 динара) проследити Кредитном бироу.

Поставља се, међутим, питање ко уопште може задужења грађана да прослеђује овој институцији, као и ко све има увод у те податке. Осим тога, круже и дезинформације да се сва наша дуговања према мобилним оператерима бележе такође у Кредитном бироу.

Како је истраживао портал „Каматица”, иако се упоследње  време прича да приступ подацима из Кредитног бироа имају чак ипродавци козметике, то апсолутно није тачно.

– Увид у податке може имати само грађанин, односно правно лице и банка, односно институција која пружа финансијску услугу. Још једном напомињемо да се извештај може добити само на основу потписане сагласности клијента финансијској институцији која пружа услугу – наводе у „Каматици”, додајући и да једном потписана сагласност није трајна и може се опозвати.

– Повлачење извештаја из Кредитног бироа технички може обавити само овлашћено лице у банци или другој институцији која има потписан споразум са Удружењем банака Србије. Приликом подношења захтева за кредит или неке друге услуге, клијенту се образац сагласности на потпис уручује лично у банци – кажу.

Они додају да банке, лизинг компаније и државни фондови шаљу податке о клијентима у Кредитни биро и користе извештаје Кредитног бироа, док мобилни оператери,Дајнерс иДржавна лутрија Србије само користе извештаје Кредитног бироа.

– Иако је најављено да ће Кредитни биро бележити и дуговања према мобилним оператерима, то још није могуће – рекли су у „Каматици”.

Шта ради Кредитни биро

При ступању у пословне односе са новим клијентом свака банка захтева извештај Кредитног бироа, који може добити електронским путем искључиво уз потписану сагласност клијента, наводе у „Каматици”.

Кредитни бироје централни национални регистар података о новчаним обавезама правних и физичких лица према повериоцима и о њиховој уредности у измиривању тих обавеза. Подаци се ажурирају на дневној основи, а достављају их све банке, даваоци лизинга, државне агенције и фондови. Институције које достављају податке су одговорне за тачност и ажурност података који се исказују у извештајима.

– Извештај Кредитног бироа садржи све податке о текућим и потенцијалним обавезама грађана и правних лица. Под текућим обавезама подразумевају се обавезе по основу кредита, картица, дозвољеног прекорачења по текућем рачуну, обавезе по основу лизинга, као и обавезе по основу активираних јемстава. Потенцијалне обавезе представљају подаци о датим јемствима (жиранти) по кредитима других грађана – рекли су у „Каматици”.

Ово значи да сем ових података Кредитни биро у сваком моменту води евиденцију и о томе да ли је неко уредан или неуредан платиша.

– По извештају Кредитног биро сматра се да сте уредни платиша уколико своје обавезе измирујете у року до 60 дана од дана доспећа обавезе, иако је рок од 60 дана оно што у пракси свакако не функционише, јер вас из банке већ дан након пропуштене уплате зову и подсећају да имате неизмирених обавеза, Кредитном бироу се пријављују обавезе које нису измирене дуже од 60 дана – подсећају у „Каматици”.

Податке о грађанима банке и остале институције достављају Кредитном бироу на основу споразума потписаног са Удружењем банака Србије, а сви подаци су потпуно заштићени третманом пословне тајне.

Неуредни дужници

Како су објаснили у „Каматици”, Кредитни биро је институција која је основана као подршка здравом и успешном банкарском и финансијском систему који се пре свега заснива на финансијској дисциплини и прихватљивим задужењима.

– Подаци из Кредитног бироа су апсолутно тачни и прецизни јер већина институција дневно доставља потребне податке.Истовремено,Кредитни биро је „чувар наших новчаника” јер нас чува од презадужености – кажу.

Сви који своје обавезе нису измирили у року од 60 дана у Кредитном бироу се воде као неуредни дужници. Подаци о насталој доцњи чувају се три године након последње пријаве доцње Кредитном бироу, односно након измирења уговорних обавеза. Ово значи да су вам шансе за коришћење неке од финансијских услуга у наредне три године максимално смањење, односно да у већини случајева банка неће хтети да вам одобри кредит, позајмицуили картицу. Битно је напоменути даодлуку о одобрењу услуге или одбијању не доноси Кредитни биро, већ банка, односно финансијска институција.

Како у Кредитном бироу не постоје подаци о приходима клијента, нити постоји могућност увида у стање на рачунима грађана, Кредитни биро не може да учествујеу доношењу одлуке о одобрењу или одбијању неког захтева, подсећају у „Каматици”.

----------------------------------------------------------------

Ко су корисници услуга Кредитног бироа

Кориснике услуга Кредитног бироа су институције које шаљу податке о клијентима Кредитном бироу иони који су само корисници извештаја из Кредитног бироа.

У првој категорији налазе се банке, лизинг компаније и државне агенције и фондови: Аик банка, Алфа банкСрбија, Банка интеза, Поштанска штедионица, Креди агрикол банка, Кредибанка, Чачанска банка, Дунав банка, Ерсте банк, Еуробанка, Финдоместикбанка, Хипо алпеадријабанка, Јубмес банка, КБЦбанка, Комерцијална банка, Марфин банка, Московска банка,НЛБбанка, Опортунитибанка, ОТП банка, Пиреус банка, Привредна банка Београд, Прокредит банка, Рајфајзен банка, Развојна банка Војводине, Сбербанка, Сосијете женералбанка, Српска банка, Уникредит банка, Универзал банка, Војвођанска банка, ЦА лизинг Србија, Ерб лизинг, Хипо алпеадријализинг, Интеза лизинг, Липакс лизинг, Нбг лизинг, Нлб лизинг, Пиреус лизинг, Порше лизинг, Прокредит лизинг, Рајфајзен лизинг, С-лизинг, Согелеасе, Уникредит лизинг, Вб лизинг, Застава истрабенцлизинг, Фонд за развој РС, Фонд за развој АП Војводине и Агенција за осигурање и финансирање извоза.

У другој категорији су мобилни оператери „Телеком Србија”, „Теленор”, ВИПиостали корисници извештаја „Дајнерс клуб интернешенел” иДржавна лутрија Србије.Дакле само ове институције и компаније могу користити услуге Кредитног бироа ито у складу са потписаним споразумом са Удружењем банака Србије.