петак, 24.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:22

Сутра годишњица напада Немачке на Југославију 1941.

Аутор: Танјугпетак, 05.04.2013. у 10:00
Фото Википедија

БЕОГРАД – Сутра се навршава 72 године од како је у рано јутро 6. априла 1941, бомбардовањем Београда, Немачка напала Краљевину Југославију у Другом светском рату. Априлски напад без објаве рата је, према бројним историјским изворима, био Хитлерова одмазда за 27. март 1941, када су због потписивања пакта са Немачком оборени влада Цветковић-Мачек и намесништво чија је прва личност био кнез Павле Карађорђевић.

Пошто су представници владе Краљевине Југославије 25. марта у Бечу потписали протокол о приступању Тројном пакту, педвођеним Немачком, 27. марта је уследио пуч и масовне демонстрације подршке пучистима у Београду, али и другим српским градовима и у још неким у земљи.

И пуч и масовни протести били су манифестације јасног опредељења ка западним савезницима.

„Ваздушни напад на Београд имао је искључиво политичко-терористички карактер и није имао ништа заједничко са ратом. То бомбардовање било је ствар Хитлерове сујете, његове личне освете, рекао је на суђењу после рата немачки фелдмаршал Евалд фон Клајст.

Тачан број жртава бомбардовања Београда није тачно утврђен. Британски председник владе Винстон Черчил је 12. априла на радио Лондону изјавио да је број жртава био око 17.000. Власти у Београду су најпре саопштиле да је погинуло око 2.500 грађана, а према немачким изворима број погинулих био око 1.700.

У том и каснијим бомбардовањима Београда током Другог светског рата, уништено је око половине стамбеног фонда, преко 700 зграда а оштећено је око 9.000 стамбених објеката, готово сва инфраструктура и бројни културни објекти, међу којима и национална библиотека.

Зграда Народне библиотеке на Косанчићевом венцу, уништена је такође тог 6. априла 1941. у пожару, при чему је изгорео читав библиотечки фонд од преко 300.000 књига, међу којима су се налазили и бројни ретки и драгоцено примерци, аутографи, документи.

Напад на Београд отпочео је 6. априла око 6.30 часова ујутру, у првом таласу у нападу је учествовало преко 200 бомбардера. У четири напада тог дана учествовало је 484 бомбардера, који су на град бацили око 360 тона бомби.

Припадници југословенског ратног ваздухопловства храбро су се супротставили нападачима и нанели им знатне губитке. У првим ваздушним борбама 6. априла погинула су двојица, а рањено је шест југословенских пилота. У априлским ваздушним борбама погинуло је 11 југословенских авијатичара.

Београд је у Другом светском рату бомбардован и од савезника и најинтензивније је било савезничко бомбардовање 16. и 17. априла 1944. године. Првог дана савезничког бомбардовања, на православни Ускрс, бачено је на Београд више од 1.500 тона бомби, наводно ради уништења војних и привредних објеката и зграда у којима су смештени Немци.

Евидентирано је да је током ваздушних напада погинуло 1.160 Срба, цивила, и 18 Немаца, али тачан број никада није утврђен, док је у бомбардовању рањено 1.400 становника престонице.

Тада је погођено и породилиште у Крунској, једно обданиште, Славија, Немањина и Дечанска улица, Бајлонијева пијаца, Пашино брдо, Зелени венац, Железницка станица, Народно позориште.


Коментари21
d59c4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Danijela .
Zasto niko ne pise o podacima vezanim za bombardovanje Beograda od strane "saveznika" na kraju II svetskog rata? Ako sam dobro razumela neki dokumentarni program, i ovo "oslobodilacko" bombardovanje je bilo vrlo zestoko...
milan veruovic
Za Srbiju su mart i april sudbinski vazni ...
Vitomir Andjelković
Sve pripreme za obeležavanje tog početka pogroma od stane nemačke su završene. Neki mediji će dati kratku vest. Neki i neće. A obeležavanja neće ni biti. Zašto bi vlasti Nemce uznemiravali i podsećali na prošlost?
Milanko Koprivica
Bratska armija koja je fasisticke horde unistila nije ucinila ono sto bi Nemacka uradila da je pobedila. Rezultat se danas vidi, nazalost ponovo fasizam uzima maha.
Коста Војновић
@За деда Дјолета и друге! Постоји у српском народу један слој људи који упорно шири свој дефетизам без аргументације.Тако се неретко напада 27.Март,дан када је Српски народ одлучно рекао НЕ нацизму! И није важно дали су неки или неко* стајали иза тога већ је важно да су људи,по причи очевидаца а и по историским документима,масовно изашли на улице са познатом* паролом про- тив ропстава.Прича да би Хитлер одржао неко своје обећање дато Србима, бесмислена је кад је он погазио сва дотадшња обећања. Потсетим се да је Пољска била много значјнији Хитлеров савез- ник од Србије и да је учествовала у помагњу окупације Чехосло- вачке. И како је прошла?Водећи нцистички идеолог А.Розенберг у књизи"Мит ХХ века",кипти од мржње, нарочито према Словенима, Јеврејима и Циганима! Он глорификује"нордиску расу" и обећава стварање "нордиске Европе"у којој неби било места за друге евро- пске народе. А да се тако даље одвијало, познато је! Данс нам не- може нико ништа аргументовано* пребацити!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља