среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:36

Успешне идеје и стручни кадрови

Аутор: Мирјана Сретеновићпетак, 05.04.2013. у 12:30
Игор Јанев

Данас када је наслеђе државе на Косову угрожено, Влада Србије треба да се посвети анализи међународних докумената везаних за заштиту културних споменика у случајевима међународних сукоба и ратова. Унеско је донео низ правних аката који могу бити од користи при различитим облицима угрожавања споменика културе, укључујући и оних на КиМ – каже Игор Јанев, научни саветник у Институту за политичке студије у Београду, аутор књиге „Културна дипломатија”, у издању института, додајући да је сама ЕУ донела културну конвенцију која укључује заштиту културног блага сваке државе.

Јанев сматра да је неопходно користити и друга политичка средства, посебно утицај савезника Србије у Савету безбедности УН и позицију Србије која сада председава Генералној скупштини.

– У циљу заштите споменика на Косову, што је сада несумњиво највиши приоритет српске политике, неопходно је превентивно деловати са традиционалним српским савезницима у УН, будући да стране које угрожавају Србију делују на српску популацију на Косову користећи стратегију изненађења – каже Јанев.

Поред акција у УН, наш саговорник сматра да је потребно деловати активно и у другим агенцијама у систему УН, као што је Унеско, јер ће евентуално акција косовских привремених органа бити усмерена и на шири круг тела где би могли да користе гласове оних држава које су признале једнострано проглашени независност.  

– Приоритети културне дипломатије могу се поделити на заштитне, где спада одбрана и очување културног идентитета, и офанзивне циљеве активног наметања својих културних образаца другим државама, у склопу опште спољне политике. У другом случају говоримо о културним циљевима обликованим као тзв. мека компонента државне силе, која представља по правилу екстензију „тврде компоненте” државне моћи, где спадају пре свега војни и безбедносни потенцијал – каже Јанев.

Истражујући однос Југославије и СЦГ према Унеску, Јанев објашњава да се ова организација лако може инструментализовати за политичке циљеве у зависности од састава њеног чланства. Објашњава да је у почетним годинама рада политика организације вођена сагласно доминантним интересима САД и њених савезника. Касније, дошло је до демократизовања односа, и она је постала носилац изворних вредности у мултилатералној културној дипломатији – истиче Игор Јанев и објашњава зашто су САД изашле из Унеска:

– САД и Велика Британија су изашли осамдесетих година из Унеска услед неслагања са културним концептима које су сматрале страним за политичка „демократска” убеђења Запада, а посебно са концептом колективних људских права народа и моделом некомерцијалног новинарства, односно оним системом комуникација и медија које су заступале несврстане земље и Група 77. Овде САД нису виделе могућност да посредно, барем идејно, утичу на јавна гласила земаља у развоју, и нису сматрале да је овај концепт, као и сродни некомерциjални концепти у култури, сагласан њиховом схватању демократских принципима. Отуда САД нису имале интерес да финансирају програме Унеска које су сматрале просовјетским, па су иступиле из чланства 1984. године.

Потом је, даље додаје, 1986. из чланства изашла и Велика Британија, солидаришући се са САД, да би касније САД поново постале чланица Унеска када је због слабог финансирања чланство ове агенције направило извесне уступке западним државама и преобликовало програме на којима се могао постићи компромис.

– У својој политици према Унеску, за Србију је најбитније да одржава и развија добре односе са несврстанима и земљама у развоју, тако да се кључни циљеви Србије и њени интереси у овој организацији не доводе у питање. А наша културна дипломатија зависиће од успешних идеја самих стваралаца, као и стручности кадрова у министарствима културе и спољних послова, који треба активно да формулишу конкретне културне акције. Добар пример овакве сарадње у Југославији и, потом Србији, била је координација између владине Комисије за сарадњу са Унеском и Министарства спољних послова, где су у формулацији програма сарадње државе са Унеском учествовали познати научници и универзитетски радници и професори, као и многобројни уметници и ствараоци – износи Игор Јанев.

(Сутра: Стереотипи могу да изненаде публику)


Коментари2
067aa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Саше Ивановски
То је велики борац за македонско име у УН-у.
Gjorgji Misajlovski
Igor Janev je najstručniji I nacitiraniji ekspert za diplomatiju na Balkanu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља