уторак, 11.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 09.04.2013. у 15:00 Сандра Гуцијан

Наши основци најмање уче матерњи језик у Европи

Знање ђака се најбоље види на полагању мале матуре (Фото Д. Јевремовић)

Основци у Србији имају најмање часова матерњег језика у Европи, а слична ситуација је и са наставом математике, објавила је Унија синдиката просветних радника Србије у својој најновијој књизи „Ко и како вреднује образовање у Србији”. Према ПИСА информацијама, часови матерњег језика у нашој земљи трају недељно у просеку 145 минута, а у земљама ОЕЦД-а (Организација за економску сарадњу и развој) – 217. Такође, просечан недељни фонд часова математике износи 155 минута у српским школама, а 214 у државама ОЕЦД-а.

Оливера Крупеж, професорка српског језика и књижевности у ОШ „Милица Павловић” из Чачка и председница подружнице Друштва за српски језик и књижевност за моравички округ, каже да у нашим школама млађи основци имају по пет часова српског језика недељно, а старији четири, док ђаци у Француској имају 12 часова, а у Немачкој, Јапану, Шведској по девет часова матерњег језика. У Руској федерацији се кроз девет часова учи руски језик плус књижевност, ђаци у Словенији имају шест часова у првом, а седам у другом и трећем разреду.

– Занимљиво је да је наш наставни план из 1883. године предвиђао фонд часова српског језика примерен данашњим европским стандардима: 10 у првом разреду, осам у другом, шест у трећем и пет у четвртом разреду. Нажалост, приликом реформисања наставних планова и програма, из европских модела није преузето оно што је важан предуслов квалитетне наставе, него су копирани пројекти и активности који имају смисла само у оквиру одређених социјалних и образовних система – указује Оливера Крупеж.

Како појашњава, то значи да је приликом креирања нових наставних планова и програма, уместо да се фонд часова базичних предмета прилагоди европским стандардима, обим програма је знатно проширен у оквиру исте норме часова.

Професор др Александар Липковски, председник Друштва математичара Србије, каже да основци тренутно слушају четири часа математике недељно, док је у средњим школама ситуација различита и зависи од врсте школе и усмерења.

– У доста европских земаља ученици имају недељно четири или пет часова математике, тако да смо ми ту негде, мало испод просека. Некада смо имали пет часова, али је фонд смањен због увођења нових предмета – објашњава др Липковски.

По његовим и речима професора др Бранислава Поповића, Друштво математичара Србије би се свакако залагало за враћање пет часова математике у основним школама, када то не би значило додатно оптерећење ионако преоптерећених ђака.

– Садашњи фонд часова није довољан, то се најбоље види по успеху деце на малој матури. У средњим школама се трудимо да се задрже бар два часа математике недељно, иако је било иницијативе да се то смањи у здравственој струци, али тај предлог није прошао на Националном просветном савету – објашњава др Липковски.

Он каже да се математика у гимназијама природног усмерења у просеку учи 4,5 часова недељно, а у друштвеним 3,5. У средњим стручним школама је негде два часа недељно две године, а негде три часа све четири године.

Коментаришући податак да је просечан недељни фонд часова математике у српским школама 155 минута, а 214 у државама ОЕЦД-а, саговорници кажу да је заправо оптерећење наших ученика 180 минута, али да је ова рачуница изведена овако вероватно зато што наша школска година траје нешто краће.

Иако када се упоредимо са светом, подаци показују да наши ђаци немају довољно часова из базичних предмета, велики проблем у нашим школама јесте то што су ученици већ преоптерећени, како истиче и професор Липковски.

У протеклом периоду, у Националном просветном савету, телу које „аминује” наставне планове и програме, било је неколико иницијатива за смањењем броја часова појединих (не базичних) предмета, али се свака расправа завршавала тако што су представници друштава остајали чврсто ушанчени у ставу да је баш њихов предмет најважнији.

Професорка др Десанка Радуновић, председница НПС-а, више пута је на седницама истицала да је неопходно направити најрационалнији фонд часова, без обзира на то чија су радна места угрожена, јер у овом телу сва друштва имају своје заступнике осим деце.

– Уместо што свако гледа свој предмет, треба да се гледа колико су нам оптерећени ђаци, а оптерећенији су него студенти или запослени са пуним радним временом – став је професорке Радуновић.

Коментари24
edba1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бивши Исељеник
Треба прво изразити часове српског и математике у процентима од укупног броја часова у свакој земљи јер деца немају исти укупан број. Друго, многи језици су врло далеко од Вуковог начела "Пиши као што говориш, а читај како је написано", тј. треба им времена да науче да пишу. Треће, у неким земљама деца у кући говоре вернакуларима потпуно различитим од књижевног језика, па систем школовања то мора да исправља. Четврто, у неким земљама је језик најважнији фактор не само јединства нације него и њеног идентитета, а у нас су то ипак више писмо, вера и историја. Не знам шта значе коментари да се намеће некакав српско-хрватски језик. Ако неком смета ијекавски и поједине речи које им звуче хрватски, то вероватно значи да мисле да би се српски морао стандардизовати на тзв. косовско-тимочким дијалектима, што је легитимно, али по мом мишљењу погрешно. Такву исључивост доживљавам и као покушај враћања србијанске (псеудо)нације наметнуте Берлинским конгресом 1878, која би одговарала Западу
Zlo i naopako @ hleba i igara
Tesko da ce neko ko jedva izadje iz osnovne skole savladati nemacki.Zar treba da nam bude cilj da nam deca rade na gradilistima u Nemackoj i da im tovarimo sto veci broj jezika kako bi se snasla u svetu?Covek najvise vredi ako je COVEK.Nije za potcenjivanje znanje vise jazika,ali nemaju svi kapacitet za to.Na silu ih terati...hm...Kome treba naucice,ali ne sa 11 godina i sav teret odrastanja,skolovanja ,druzenja,...
Milan Popović
Neverovatno koliko je opao kvalitet onih koji treba da mladi naraštaj uče i kulturi i SRPSKOM jeziku. Danas SANU propagira srpskohrvatski jezik, usred Beograda, usred Srbije, usred Šumadije. Zemljo, otvori se! Je ne mogu čudom da se načudim, da je jezik srpski pretvoren u nešto alternativno, možda i nije baš srpski (verovatno je hrvatski, pa i bošnjački, sigirno crnogorski). Profesori koji se bore za sirotog Vuka (jeste sirotan kod ovakvih sunarodnika), kao što su časni Miloš Kovačević, Mihajlo Šćepanović, i još po neki (neka izvinu što nisu pomenuti) donkihotovski se trude da bar malo sačuvaju ono što je ostalo. A, ostalo je ipak dosta. Bogat je i lep srpski jezik. Ne bi ga drugi otimali da nije tako. Uzgred, da pomenem, u OSNOVNOJ školi, šezdesetih godima , imali smo svaki dan srpski.Đaci sa velikim peticama (među mojima i moja malenkost) svaki dan su ispravljali učenike, i pisali na tabli gramatiku, tada našeg, srpskog jezika. To me je obeležilo za čitav život.
Polihistor
Preopterećeni?! Ova današnja škola je da podranim jedno jutro da je završim. Možda su opterećeni u kilogramima udžbenika, ali njihovo znanje je tanko.
Majka tri djaka
Da izvinete, ali i ovo je sasvim dovoljno. Nismo mi mi imali mnogo vise, pa smo se opismenili. Jos bi trebalo smanjivati fond casova za neke periferne predmete, a neke izbaciti potpuno. Deca vec u drugom osnovne redovno imaju 5 casova svakoga dana! Da li je to u redu? Skolske torbe su preteske i preskupe, knjige treba svesti samo na najosnovnije. Takodje lektira koju citaju na casovima srpskog jezika je ispod svake kritike. Posle "Orlovi rano lete", mislim da ih nije zainteresovala ni jedna. Cak ni "Tom Sojer". Neophodna je potpuna reforma lektire i uopste knjizevnosti (poezije i proze) koja se na casovima obradjuje. Sve je uzasno dosadno i neinteresantno. O umetnickoj vrednosti ne mogu da govorim, nisam strucnjak u tom polju. Medjutim, ne mogu a da ne primetim da sam ja kao dete naprosto "gutala" knjige, dok su sadasnjim generacijama ubili svaku volju za citanjem.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља