среда, 19.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:17

На операцију катаракте чека се и 20 месеци

Аутор: Данијела Давидов-Кесарчетвртак, 11.04.2013. у 12:30
Преглед у клиници за очне болести Клиничког центра Србије (Фото Д. Јевремовић)

Уколико Министарство здравља и Републички фонд за здравствено осигурање усвоје план стручњака из области офталмологије, листе чекања за операције катаракте ће бити укинуте, а пацијенти који у просеку чекају годину и по дана на ову врсту интервенције напокон ће решити проблем мрене на очима. Највише проблема лекари имају због недостатка сочива и потрошног материјала за операције, али се дешава да појединцима одговара хаос у овој области како би се пацијенти преусмерили у приватну праксу, где за операцију треба издвојити минимум хиљаду евра. На питање да ли ће се ускоро разрешити Гордијев чвор у офталмологији, одговор нисмо добили у Министарству здравља, мада је министарка др Славица Ђукић-Дејановић недавно изјавила да ће до краја године доћи до укидања листи чекања за интервенције катаракте на оку.

У РФЗО кажу да је према Закону о здравственој заштити и здравственом осигурању, дефинисано да листе чекања воде искључиво саме здравствене установе.

– РФЗО је још прошле године у мају урадио Методологију стављања пацијената на листе чекања и доставио је Министарству здравља – тврде у РФЗО.

Према речима професора др Ивана Стефановића, из Клинике за очне болести КЦС-а и председника Републичке стручне комисије за офталмологију, ова комисија је направила план, а на Министарству здравља и Републичком фонду за здравствено осигурање је да га спроведу у дело. Најбитније је да се за операције катаракте, осим сочива, сматра он, набаве и остале ствари које су неопходне, односно додатних седам ставки.

– Фонд наставља своју стару причу, односно купује само сочива. С друге стране, и директори болница морају да буду одговорни и обезбеде услове за рад, рецимо анестезиологе за операције. То је њихов посао. Србија има довољан број очних лекара и центара и годишње може да се у њима обави око 24.000 интервенција катаракте. Један лекар је једном рекао: „У свакој болници је нешто ургентно и важније, па тек на крају долазе очно и ушно одељење и вешерај”. То је тачно и то мора да се промени. У КЦС-у се годишње обави око 5.000 операција, али зато што имамо подршку управе болнице. У мањим болницама се дешава да директори кажу да нема пара и да је новац потребно усмерити за нешто што је хитније. Осим ВМА, сви раде мање од својих могућности. Нека установа нема један део за апарат, неко кубури са поквареном столицом, код трећих је мука што анестезиолог неће да дође када га офталмолог позове – објаснио је др Стефановић.

Наш саговорник истиче да би вероватно на тендеру сочива могла да се добију за 150 евра по операцији и да би за 24.000 интервенција било потребно да држава издвоји 3.600.000 евра. Да би се побољшала ситуација у овој области потребно је за две године издвојити око 10.000 евра за сервисирање апарата и потрошни материјал.

– Сагласан сам са тим да можда доктори нису мотивисани да више раде, али то је њихов посао, а не да пишу диоптрије за наочаре. Ни у мојој клиници доктори можда не воле што морају да раде по 12 операција сваки дан, али морају јер је то начин да се оперише што више пацијената – додао је др Стефановић.

У Клиници за очне болести Војномедицинске академије годишње се уради око 3.000 операција катаракте ултразвучном методом такозване факоемулзификације, што обавља осам хирурга у две операционе сале.

На листи за операцију катаракте налази се 1.657 пацијената, односно 1.305 цивилних осигураника РФЗО, а 352 су војни осигураници. Последњи је заказан за 6. март 2014. године.

– У овом тренутку 3.000 операција катаракте годишње је максимум који ми кадровски и технички можемо да урадимо. У нашој клиници интервенције се раде код најтежих и најкомпликованијих случајева катаракте који су често удружени и са другим обољењима ока и који се упућују из свих крајева наше земље. Да би листа заказаних за операцију катаракте била мања, неопходно је комплетирање треће операционе сале и њено техничко опремање које је у току и подразумева набавку новог операционог микроскопа, као и континуирано снабдевање свим неопходним потрошним материјалом, што до сада није био случај – објаснио је пуковник професор др Мирослав Вукосављевић, начелник Клинике за очне болести ВМА.

На Очном одељењу Ваљевске болнице у 2012. години урађено је 380 ултразвучних операција катаракте, а претходних година је тај број био већи и износио је од 400 до 500. Тренутно је на листи чекања између 150 и 200 пацијената због застоја у испоруци сочива, јер у 2013. години још ниједно сочиво није стигло. Лекари разлог за то виде у томе што није завршена централизована тендерска процедура.

– Обављено је нешто захвата у овој години са старим залихама. Зависно од тога болница добије сочива, толико ће се интервенција и радити. Такође је битно имати и потрошни материјал за уградњу сочива, што такође може бити препрека за обављање мањег броја операција – наглашавају у Ваљевској болници.

У београдском Клиничко-болничком центру „Звездара”, ситуација је мало боља, јер су лекари недавно добили 380 сочива, што је довољна залиха за операције за наредна три месеца. На листама чекања за операцију катаракте у овој болници, како каже др Мирослав Стаменковић, начелник Клинике за очне болести, код њих се стално налази око 2.000 људи на листи чекања, који у просеку чекају од 16 до 20 месеци, док лекари дневно могу да обаве 10 операција. Ова болница је добила одобрење да може да ради годишње 2.000 интервенција, а да ли ће се то спровести у дело зависи од редовне испоруке сочива и потрошног материјала.


Коментари3
51b51
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vanja Damjanovic
Nije tacno da nema materijala i sociva,kako u KBC Zvezdara dr Miroslav Stamenkovic,dnevno operise oko 10 pacijenata!?Odkako je dosao na mesto naclnika,preuzeo je kliniku kao da je njegovo vlasnistvo.Tako da kad bi se neko zauzeo za to pitanje....?Svi ljudi bi preko fonda dosli u kracem vremenskom periodu,na operaciju katarakte a ne, ISPOD ZITA to sto on radi????
Stoyan А
Ма хоће фонд све да набави. Ако треба финансираће и још неопходних ствари, не само сочива. Једино што му недостаје је, веровали или не, новац. О томе се цењена министарка не изјашњава.
Zoran R.
Raspitajte se malo kako radi RFZO pa ćete saznati da je nekim ljudima život ugrožen jer su nesposobni da nabave baterije za aparate koji pospešuju rad srca. Zbog toga niko nije i neće odgovarati, a koliko je ljudi do sada umrlo zbog nesposobnosti i korupcije u RFZO to možda nikada nećemo saznati...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља