уторак, 19.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:52

Љубица Оташевић била лепша од Софије Лорен

Аутор: Александар Милетићчетвртак, 11.04.2013. у 22:00
Дублерка Софије Лорен: Љубица Оташевић

Један познати тренер је својевремено рекао да је једини консензус за који зна у југословенској кошарци тај да је – Љубица Оташевић најлепша жена у Југославији. Данас, кад се навршава 15 година откако је преминула у Хјустону, још има оних који нису равнодушни при помену њеног имена. Шта је то што је привукло чувеног глумца Керија Гранта, великог продуцента Роберта Еванса („Кум”, „Љубавна прича”, „Розмарина беба”…), и италијанског барона Енрика ди Портанову…

– Љубица је била изузетно лепа. Није била фам фатал, нека страшна женска. Није имала лице заводнице. Била је лепа, обична девојка која је пленила и шармом и љупкошћу и свиме – прича наш познати џезер Војислав Бубиша Симић (89), на чије свирке је долазила почетком педесетих година прошлог века.

Његово мишљење деле многи који су је познавали или макар имали прилику да је виде. Први дечко јој је био пет година старији Срђа Калембер (88). Важили су за најчувенији кошаркашки пар у земљи. Две „дванаестице”, обе у Црвеној звезди, репрезентативци, државни шампиони.

– Забављали смо се три и по године, али је нисам доживљавао као лепотицу, мада знам да су јој се сви дивили. Од њеног изгледа мени се још више допало оно што је носила у себи. Лепо смо се слагали и остали смо у контакту и кад се њена лепота прочула до Холивуда – прича Калембер чије место је у њеном срцу затим заузео чувени фудбалер Милош Милутиновић.

Рођена је 2. августа 1933. у Горњем Милановцу. Рано је завршила кошаркашку каријеру, већ с 24 године, а играла је на европским шампионатима 1954. и 1956. Највише због ње – мада је та Звездина екипа била позната по лепотицама – мушкарци су хрлили на Калемегдан. Било је толико официра да су ту могли да се одржавају састанци министарства одбране.

– Официри су, да се не лажемо, долазили зато што је у то доба било и лепих кошаркашица. Неки су били заљубљени до ушију. Углавном у Љубицу Оташевић, касније дублерку Софије Лорен од које је, по мени, била лепша. Редовни гости били су генерал Пеко Дапчевић и књижевник Иво Андрић, који је, наводно, био заљубљен у њу – причао нам је једном приликом капитен прве генерације Партизана Павле Костић, који је преминуо прошле године.

Као студенткиња Филозофског факултета у Београду отишла је 1957. у Италију да усаврши језик и никада више није живела у нашој земљи, мада је повремено долазила. Живот јој се сасвим променио неколико месеци касније када је, приликом кратког боравка у Енглеској, упознала представника продуцентске куће „Колумбија”. И пошто је његова прва реакција била да је „пљунута Софија Лорен”, стигла је одмах понуда за филм. Тако се у филму „Кључ” Керола Рида појавила као дублерка те чувене италијанске глумице, у загрљају Вилијама Холдена. Пошто је Софија Лорен била одсутна првих дана снимања, у свим кадровима где јој се јасно не види лице глумила је Љубица.

Захваљујући томе ушла је у високе филмске кругове и тако се зближила са славним глумцем, три деценије старијим Керијем Грантом који ју је у јануару 1959. одвео у Холивуд. Ту је упознала Дена Тану (78), у чији су ресторан свраћали најславнији глумци света.

– Шездесетих година неколико пута смо се састајали у мом ресторану у који је долазила с Грантом и с неколико других глумаца – прича данас Ден Тана, бивши председник ФК „Црвена звезда”.

– Била је изузетно атрактивна, поред Аве Гарднер, коју сам такође знао, једна од најатрактивнијих жена која је шетала холивудским булеварима. Љубица је имала уговор с једним студијом, давали су јој часове глуме, хтели су од ње да направе звезду. Можда је штета била то што је личила на Софију Лорен. Мада је у природи била лепша од ње, али понекад кад си леп уживо не значи да те воли камера. Иначе, камера не воли прелепе људе. Други недостатак је био тај што је енглески говорила с акцентом, што значи да је могла да игра само неку Европљанку.

Тана је описује као дивну особу и каже да није било човека који није желео да буде у њеном друштву. Сумња у причу која се дуго провлачила да је Грант био хомосексуалац, а сведочи да није скривао колико је опчињен Љубицом („држали су се за руке и грлили”).

– Једном је дошла с Керијем, кога сам знао боље него њу, и донела конзерву. Казао ми је да му је то она донела, да је унутра пасуљ с кобасицом из Југославије и питао ме да му подгрејем. Био је одушевљен пасуљем.

После се забављала с глумцем Робертом Евансом (кратко био у браку с Катарином Оксемберг, ћерком принцезе Јелисавете), који се касније прославио као продуцент, потписавши филмове попут „Кума”, „Розмарине бебе” и „Љубавне приче”. Али ипак није успела да се оствари као глумица, мада је имала неколико улога. Код нас се појавила у филму „Љубав и мода” из 1960.

Три године касније удала се за италијанског барона и милионера Енрика ди Портанову с којим је била четири године у браку. После развода добила је 1,5 милиона долара. Док су били заједно дао је да се направи њена биста у злату.

----------------------------------------------

Хотел с пет звездица за колегинице

Последње дане провела је у Хјустону. Далеко од сјаја и гламура на који је временом огуглала. Неки су јој замерали на недостатку патриотизма, а она је често покушавала да покаже да не заборавља одакле је. Тако је изненадила кошаркашице Црвене звезде у Ла Коруњи, уплативши им хотел с пет звездица уочи финала Купа шампиона 1979.


Коментари1
dc82f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

У том времену је бити Београђанка у Свeту значило бити посебан и добродошао
Ја је сесећам из Рима где сам је као девојчица упознала на једном пријему и могу вам рећи да не само да је била права лепотица него је она је била и једно врло фино створење са пуно лепих манира и у понашању и говорила је једним врло сензуалним гласом који јој је одлично пасовао. А говорити о њеном " непатриотизму" мени је вело смешно јер уопште не ОДГОВАРА тадашњој Националној ситуацији тадашње Југославије а она је била пре свега позната у Италији и Америци КАО БЕОГРАЂАНКА што је ДО 1990 године СВУДА било много значајније и важнија јер КО год је имао тадашњи југословенски ПАСОШ био је поштован и свуда ДОБРОДОШАО. ДАНАС се " сматра патриотом" онај КОјИ Вам НЕШТО МАТЕРИЈАЛНО ПОКЛОНИ а СВЕ остало - НЕ ВАЖИ !(?!) Зар не видите КОЛИКО смо ојадили СВОЈ морал и етику да више ТО И НЕ ПРИМЕЋУЈЕМО? Понашамо се као безкарактерни ПРОСЈАЦИ који стално ОЧЕКУЈУ Да им НЕКО било ШТА поклања. Јесмо ли ми СВИ заиста ТОЛИКО неапособни за самостални ЖИВОТ? За преваре, крађе и корупцију изгледа нисмо

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља