среда, 27.07.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:28

Почео попис жртава Првог светског рата

Аутор: Милан Галовићнедеља, 14.04.2013. у 12:03
После скенирања имена се уносе у посебан списак (Фото Д. Јевремовић)

Сто година после Првог светског рата (1914–1918), у Србији се спроводи попис жртава оружаног сукоба који је изменио Европу. Реч је о пројекту „Свет се сећа”, канадској иницијативи која се спроводи у државама учесницама рата.

Носилац пројекта је Министарство рада, запошљавања и социјалне политике, а ову иницијативу прихватио је и први потпредседник владе и министар одбране Александар Вучић.

Пројекат спроводи Војни архив јер је реч о попису војних жртава, али ће се ова прилика искористити и за евиденцију свих жртава које се помињу у архивској грађи укључујући и погинуле савезничке па и тада непријатељске војнике.

Званичне процене историчара говоре да је Србија у Првом светском рату изгубила 400.000 војника, до сада је пописано око 58.000 имена а тек је обрађен део грађе која се односи на 1914. годину.

– Пројекат „Свет се сећа” спроводи се у три фазе – истраживање, скенирање и унос података. Сва регистрована и сређена грађа фонда Војске Краљевине Србије, у којој се налазе подаци о људским губицима у Првом светском рату, смештена је у нумерисаним кутијама и прати организациону структуру јединица српске војске. Реч је о око 3.000 кутија које би требало истражити – каже директор Војног архива пуковник Милорад Р. Секуловић истичући да је пројекат трајати све до 2018. године, када ће се обележити век од завршетка Првог светског рата.

Он објашњава да у фонду Војске Краљевине Србије постоје и сређени спискови жртава, што је резултат рада посебне комисије која је 1932. сачинила тај списак чији је назив „Српски народни пантеон”.

Осим страдалих током светског сукоба, на том списку налазе се имена погинулих у балканским ратовима али и борбама вођеним по окончању светског рата све до 1920. године, током стварања Краљевине СХС. На том списку налазе се имена око 200.000 жртава, али ће се сви ти подаци поредити са онима из архивске грађе.

– Прегледана и издвојена архивска грађа се из депоа доставља у Одељење за дигитализацију, где се скенира и смешта на сервер Војног архива. Након тога приступа се уносу података у посебан програм, који је направљен у складу са смерницама амбасаде Канаде, како би одговарао сличним базама података које се воде у Француској, Белгији, Канади и другим државама – објашњава пуковник Секуловић.

У списак жртава, ако су доступни, уносе се име, презиме, име члана породице, година рођења, година смрти, јединица и чин, околности смрти (погинуо, подлегао повредама или болести, несрећни случај...), место сахране и евентуалне напомене (заробљен, нестао и слично). Ипак постоје извесни проблеми, има оштећене грађе, непотпуних података па и нечитког рукописа.

Требало би ангажовати додатно људство на овом пројекту – од потребна 23 сарадника на овом пројекту за сада ради њих 11, али и набавити за овај посао бољу информатичку опрему.

– И са временске дистанце од безмало сто година, утисак је да је српска војска уредно водила документацију и у најтежим тренуцима, уосталом као што је и сачувала Војни архив. То се и види из оперативних дневних извештаја вођеним од јединица нивоа чете, преко пукова и дивизија до Врховне команде. Захваљујући њиховом одговорном раду ми смо у могућности да и после једног века направимо списак жртава – каже пуковник Секуловић.

Имена жртава на видео-билбордима

Међународни пројекат „Свет се сећа” покренуо је Роберт Томсон, продуцент из Торонта. Циљ је да се попишу војне жртве и да им се на тај начин ода почаст.

„Свака држава одлучује како ће јавности презентовати те спискове. Једна од идеја јесте да се спискови објављују на видео-билбордима у државама учесницама пројекта, као и да се на тај начин обележе и важни догађаји из Првог светског рата. Спискови и догађаји ће се повремено презентовати и изван националних оквира, па је то прилика да се у другим земљама истакне допринос Србије победи у том рату”, каже Негован Станковић, државни секретар у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике.

Он каже да ће Влада Србије ускоро формирати одбор за обележавање стогодишњице од избијања Првог светског рата који ће се бавити и спровођењем овог пројекта.


Коментари9
91e44
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sloba Stojanović
Šestoro braće moje prababe se nisu vratili iz Prvog svetskog rata i prvog i drugog balkanskog rata, a pradeda je dva puta ranjavan i ostavio je jedan bubreg u ratu. To je cena kojom je moja porodica platila Kosov i Metohiju i Jugoslaviju. Ko sada ima pravo da posle toliko ljudske krvi i mesa menja za potpisom pera potpiše kapitulaciju.
Mirjana-Arizona Spasojevic-Tinkovic
Hvala Srpskim emigrantima iz Kanade, da su poduzeli ovaj korak, da se dodje do broja Srpskih zrtava Isvetskog rata.
Mirjana Spasojevic-Tinkovic
Deda mog pokojnog muza. Petra Tinkovica, koji je umro u Arizoni 2007g. - deda se zvao Petar Jovanovic, nije se nikada vratio iz Isv.rata. Dedina dva brata su - doktor Aleksandar Jovanovic i profesor pravnog fakulteta - Dragoljub Jovanovic, koga je Tito strpao u zatvor, zato sto je govorio o pravima nasih seljaka u skupstini. Bio je predsednik narodne seljacke stranke. Dakle - PETAR JOVANOVIC, krojac iz Beograda, je ostavio kosti negde u prelazu preko Albanije/ NIKO NE ZNA STA SU MUKE TESKE, KO NIJE PRELAZIO ALBANIJU PESKE/. On je zrtva I svetskog rata. Pisem ovo za evidenciju Srpskih zrtava. Mirjana-Arizona
Snezana
Ujak moje majke pociva u Plavoj grobnici. Bio je Srbin iz Like. Znaci li to da ce se evidentirati samo zrtve poreklom iz Srbije?
DrJela Bisic
Predlazem da idemo redom,ali ipak ne bih da bas ja preterujem(pa da mi se svi smeju ili me kritikuju)Eto,necemo od kosovske i maricke bitke ili nekih jos pre toga-ali krenimo od oslobodjenja,od I i II srpskog ustankaOd sece knezova pa na daljeOvo izgleda kao da se neko ismeva palimaDobro su se setili.Jedino logicno objasnjenje je da se zeli da se dobije pseudo-dokumentacija,koja ce,svakako,znacajno umanjiti broj zrtavaIspasce jos da su nas AU moharhija i kajzerova Nemacka oslobodili i ujedinili.Istina,uz dosta problema,jer smo se tome opirali

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља