среда, 03.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 16.04.2013. у 15:00 Мaрија Бракочевић

Колико су поуздани резултати анализа крви?

(Фото Д. Јевремовић)

У брису носа и ждрела петогодишњег А. В. из Београда микробиолог једне приватне лабораторије пронашао је стрептококе – у огромном броју. Пошто је у извештају оставио могућност да је дете клицоноша, специјалиста је мајци саветовао да му одмах уведе антибиотску терапију на основу добијеног антибиограма. Она је посумњала у резултате анализе, јер малишан није имао тегобе, поновила брис у другој лабораторији где нису пронађене бактерије.

– Није немогуће да се у узорку данас пронађе нека бактерија, па сутра да је нема, поготово ако је пацијент у међувремену узео антибиотик или је пре прегледа на пример попио воду. Ипак, и грешке у раду су могуће. Баш због таквих случајева било би добро да постоји међулабораторијска провера по којој би државне институције чешће контролисале рад приватних микробиолошких лабораторија. Лекари из нашег института до сада нису проверавали рад и исправност ових установа. Да бисмо то могли да радимо, морамо да имамо налог здравствено-санитарне инспекције – истиче професор Дејан Баскић, специјалиста микробиологије са паразитологијом Института за јавно здравље „Крагујевац”.

Значи ли то да на врата било које биохемијске, микробиолошке или хематолошке лабораторије у Србији никада званично није закуцала здравствена инспекција?

– Инспекцијски надзор у лабораторијама првенствено подразумева надзор над законитошћу њиховог рада. Сем тога, инспекција у континуитету обавља унутрашњу проверу квалитета стручног рада, а у складу са планом који за сваку годину доноси министар здравља и редовну спољну проверу квалитета стручног рада. То је посао надзорника са листе коју на предлог коморе доноси министар здравља – наводе у Министарству здравља.

Стручни надзор у приватним лабораторијама (према евиденцији министарства у Србији их има око 140, од којих су двадесетак искључиво микробиолошке, а највише их је у Београду – 11), не би смео да се сведе на пуко „чешљање” документације и рутинску контролу. Надзорници су у обавези да завире у сваки кутак лабораторије, провере хигијенске и епидемиолошке услове рада, постоји ли одељења за одлагање опасног отпада, у каквом је стању опрема, ко обавља стручне послове...

– Овакве приватне здравствене службе већином су регистроване као биохемијске лабораторије у којима се, што је противзаконито, обављају и микробиолошке анализе. У неким од њих послове микробиолога, на пример, утврђивање ХИВ-а или хепатитиса, раде биохемичари или фармацеути. То је недопустиво. До пре шест година, када сам се јавно побунила због такве праксе, у стручни надзор одлазили су само биохемичари и фармацеути, док микробиолози нису имали могућност да обилазе такве лабораторије. Сада се ситуација у том смислу променила, али и даље остаје иста прича у вези са регистрацијом лабораторија, што нам спречава приступ у њих – напомиње примаријус др Вера Бабић-Дуњић, помоћница директора Завода за јавно здравље у Београду, микробиолог и дугогодишњи стручни надзорник.

Она истиче да је годишње обилазила три, највише четири лабораторије, као и да је највећи проблем у микробиолошким службама био и остао исти – начин одлагања опасног отпада.

– Проблем решавају тако што отпад скупљају и онда га односе на депонију „Градске чистоће”, са којом имају уговор. Боље би наравно било када би могле да набаве апарат који уништава такав отпад, али је увек проблем недостатак средстава за куповину скупог уређаја – истиче помоћница директора, која ове године није конкурисала за надзорника, јер ускоро одлази у пензију.

У току прошле године у надзору београдских приватних здравствених установа између осталих била је и др Вера Бабић, која поручује да на терену нису уочене веће неправилности у раду приватних лабораторија.

– Број надзора требало би да буде повећан и да се спроводи у континуитету, а не једном годишње. Услови рада у приватним лабораторијама тако ће сигурно бити бољи, а самим тим и квалитетнији, поготово када све службе овог типа буду акредитоване – објашњава др Бабић-Дуњић.

----------------------------------------------------------------------

Казне до 500.000 динара

У Министарству здравља напомињу да сеу микробиолошким лабораторијама могу обављати микробиолошки, паразитолошки и вирусолошки прегледи и анализе по захтеву, односно упуту лекара (осим прегледа и анализа животних намирница, воде за пиће, предмета опште употребе и прописаних санитарних и здравствених прегледа лица).

– Уколико би се у оваквим лабораторијама обављале друге лабораторијске анализе (биохемијске, хематолошке, патохистолошке), здравствени инспектор би изрекао забрану обављања ових анализа и против оснивача лабораторије поднео прекршајну пријаву за коју Прекршајни суд може изрећи новчану казну у износу од 100.000 до 500.000 динара. На исти начин инспектор поступа и у случајевима кад се у другој „врсти” лабораторије обављају микробиолошке анализе – објашњавају у министарству.

Коментари5
7ffaa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mileva 2
Problem je sto se u clanku pa i u komentarima privatno u zdravstvu - spominje sa moralno problematicnim konotacijama. Moglo bi se reci da je u nasoj javnosti i medijima prisutan ako ne govor mrznje, onda govor diskriminacije, kada se govori o privatnim zdravstvenim radnicima i ustanovama. Privatnici imaju povecanu sklonost ka krsenju zakona, drzavna sluzba se i ne spominje. Ako neko otvori privatnu laboratoriju ili ordinaciju zato da bi ostvario profit, to je a priori nemoralno?
Mileva
Interesantno da se u clanku pominju samo privatne laboratorije, sta je sa laboratorijama u drzavnoj sluzbi? Kada ce vec jednom da vaze ista pravila za drzavno I privatno? Bris nije bas najbolji primer za ocenu kvaliteta rada, dosta zavisi od tehnike uzimanja.Sto se tice opasnog otpada ne moze se tako pausalno govoriti, privatnici koje ja poznajem to cine na nacin propisan zakonom I imaju troskove oko toga, inace rizikuju velike kazne. Kada bi svoje usluge mogli da naplate iz kase obaveznog osiguranja moguce je da bi I privatnici sami mogli da plate uredjaje za unistenje tog otpada a ne da drugome placaju. I na kraju, ako g-dja primarijus zna kako se sve to radi, zasto ne otvori privatnu laboratoriju pa nam pokaze kako bi ona to bolje izvela. Mozda bi tada shvatila kako to izgleda kada ulozis svoj novac,svaki mesec pocinjes sa 500 do 1000 evra minusa za razne troskove.Ipak je lakse raditi u drzavnoj sluzbi I ici u nadzor, naravno uz dodatno placanje.
Dušan Trajković
Odnos grešaka mašina-ljudski faktor je i 1:10 ,ako ne i 'povoljniji' u korist mašina.Takođe se teško može osporiti nečija diploma kao nestručnost ili neznanje.Tako da nije akreditacija bitna (jer kompjuter teško može da pogrešii ) nego finansijska i 'korupcijska' kontrola laboratorije pogotovu privatne.Pošto su laboratorije otvorene zbog profita a ne 'dobrog glasa' u tom delu treba i proveravati.
Persa -
Ovo je veoma važno ali ne i jedino polje ljudskog delovanja koje se nedovoljno prati i kontroliše a posledice mogu biti samo - izgubljen ljudski život u težim slučajevima. Kako su nam svuda razasuti političari i njihovi trabanti, to svugde moramo da uvedemo samu struku, u svaku pojedinačnu oblast, i to sa kontinuiranim praćenjem i kontrolom radi bezbednosti svih nas. Političari nam iz dana u dan pokazuju kako su oholi, bahati, neodgovorni i u svakom slučaju nekompetentni pa samim tim tu ne da nema garancije dobrog rada već je upravo suprotno stanje. Znak za uzbunu i regulisanje propisa je na vidiku...
mikrobiolog
Najbolji dokaz kmpetentnosti laboratorije da vrši ispitivanje je akreditacija, po standardu 17025 ili 15189. Laboratorije koje ispune zahteve ovih standarda i imaju zadovoljavajuće rezultate učešća u međulaboratorijskim ispitivanjima (internacionalnim), se mogu smatrati kompetentnim. Sve ostalo je diskutabilno. Svaka čast nadzornicima, ali u toku takvih provera mnoge stvari od suštinskog značaja se mogu prevideti i lažno predstaviti. Samo i jedino, akreditacija.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља