субота, 30.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 16.04.2013. у 21:57 Марија Бракочевић

Лабораторије без контроле

Пре него што засуче рукав да би крв дао на анализу у некој приватној лабораторији, пацијент најпре мора да добије број под којим ће његов узорак да буде заведен. Дежурни техничар не сме да му извади драгоцену течност без заштитних рукавица. Педантност у раду, поштовање процедуре и стерилност инструмената са којима барата – три су ствари око којих не сме да буде збора. Ситуација ипак може да измакне контроли после само неколико часова, када почиње оно најважније – очитавање резултата. Ако је погрешно, пацијента оно може да кошта нерава и здравља, јер лажни налаз подразумева погрешну терапију.

Ко овај посао у приватној пракси данас ради? Да ли у радне задатке биохемичара повремено „улећу” микробиолози, или обрнуто, можда неко трећи, рецимо лаборант, питање је на које одговор знају само они којима је поверена таква дужност. Највећи проблем је што лабораторије у Србији нису акредитоване, јер да јесу – тачно би се знало шта ко сме да ради. Незавидну ситуацију у овој области можда би могли да реше стручни надзорници које именује држава, чији је задатак да проверавају хигијенске услове рада, у каквом је стању опрема, ко обавља стручне послове... Они нажалост спорадично обилазе приватне лабораторије, најчешће једанпут годишње. Када дође време за „визиту”, посао им се на крају сведе на „чешљање” документације. А тамо где проблем заиста постоји, неки чланови надзорног тима не могу ни да завире, јер су лабораторије заведене под лажним именом. Микробиологу надзорнику, истина је, нису отворена врата биохемијске лабораторије у којој свакако „испод жита” ради и микробиолог!

Овакав јавашлук колосалних размера пре свих дозволила је држава која приватним здравственим установама очито не може ништа. Јер да може, онда би бољој ситуацији на терену допринело тих 240 надзора у лабораторијама којима се у претходне три године похвалила здравствена инспекција Министарства здравља. Ни изречене казне до 500.000 динара изгледа нису могле да уздрмају власнике лабораторија. Број издатих забрана рада (било их је 16) такође није помогао. Пацијенти и даље преузимају налазе без потписа биохемичара или микробиолога, на извештајима им често пише да је резултат стерилан, што реално није могуће, јер у свему мора да буде бактерија, макар и оних које нису штетне по здравље.

Ако се грешке у раду приватних лабораторија дозвољавају, што је сасвим неопростиво, онда тако бар не би смело да буде у државним установама којима се грађани више окрећу. Већина њих материјал односи у домове здравља које касније на анализу преузимају заводи за јавно здравље. Многи нажалост не знају да узорак може да стоји у бочици или епрувети највише два сата откако је узет. По узорке у домове здравља углавном долазе возачи завода, што је у реду, али је важније стижу ли по њих на време. Обично пробију рок, макар због гужве у саобраћају, па је контаминација узорка неминовна.

Коментари6
208ae
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Обрад Крљачић
@Лабораторијска анализа: Не зна се у којој од "најбогатијих држава ЕУ", живи коментатор али то сигурно није Белгија јер се у њој добијају све могуће анализе када год је потребно. Те анализе се онда продискутују са кућним лекаром и предузима евентуална акција.
vladimir dedeic
Pre nego pacijenti zasucu rukave ,treba da gurnu ruke u svoje dzepove i vide da li mogu to da plate? Svaku dijagnostiku sprovode lekari na njihov zahtev i uput ,ali precutno se gleda na lekare koji istovremeno rade u drzavnom sektoru i gde se prave liste cekanja ,a isti oni tezgare kod privatnika i to urade bez problema .Nadlezne zdravstvene ,sanitarne i ostale inspekcije ,,ne vide,, celu tu farsu i poigravanje sa pacijentima ,koji odlaze tamo gde ih navode pomenuti lekari koji sede na dve stolice i valjanu akreditaciju za svoje usluge ,prosli su kao i sve navedene nepravilnosti korupcijom i cutanjem nadleznih ,koji to treba da sankcionisu. Gde je tu u celoj prici pacijent ,ocigledno prepusten sam sebi ,do sledeceg uputa pa u krug dok mu se ne zavrti u glavi.I neka zakaze pregled pa ,,nekog reda mora da bude ,, .
Laboratorijske analize
Ne sumnjam da u radu sa laboratorijskim analizama krvi i u drugim oblastima diagnostike u Srbiji ima propusta kao i u svakom drugom poslu. Nadam se medjutim da nikome ne pada na pamet da uvodi "evropske standarde" u oblast diagnostike u Srbiji. Kao gradjanin "jedne od najbogatijih zemalja" EU mogu vam preneti da ovde nema privatnih laboratorija. Nalaze krvi dobijate samo po receptu lekara a taj recept se uglavnom ne daje. Treba da ste na samrti da bi vam napravili neke analize. Ne vrede vam ni pare jer nemate kome da platite. Ljudi umiru a da nikad ni ne saznaju od koje bolesti. Magnetska rezonancija je rezervisana samo za vrhunske sportiste koji povrede palac. Za nas gradjane je to fantastika. Zato moja porodica obavlja celokupnu diagnostiku prilikom poseta Beogradu. I da dalje ne nabrajam. Svakako, treba obezbediti sigurne i pouzdane laboratorijske rezultate, ali ne dirajte laboratorije i ostalu diagnostiku. Jer su verovatno medju najboljima na svetu.
jana
Gospođa Brakočević je skrenula pažnju na samo jedan deo problema.O važnosti nema zbora.Samo je zaboravila da smo mi korisnici usluga državnog zdravstvenog osiguranja najčešće "prisiljeni" da potrebne analize uradimo u privatnim laboratorijama za svoje novce, jer ih laboratorije u državnim domovima zdravlja, bolnicama i zavodima ne rade (pokvareni aparati, nemaju materijale itd).To što ne može ni jedan dom zdravlja, bolnica ili zavod, zamislite, svaka osrednja privatna laboratorija može.O čemu se radi?
k s
Nije jednom nego vise puta mi se dogodilo da dobijem lane rezultate. Mislim na drzavne domove zdravlja, dajl nisam ni sumljao da je prblem u kasnjenju, odnosno mislio sam da ako ranije dodjm i donesem svoj uzorak to je bolje, ali ispada da je bolje da ga kasnije predam jer ce na pultu da stoji krace pa ce rezultat biti pouzdaniji. Neverovatno sta se sve ne desava kod nas u Srbiji

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља